Elvangen na istoku Baden-Virtemberga ima 25.000 stanovnika, gotovo da nema nezaposlenih, mnogo srednjih preduzeća. Dobrostojeća opština. Tu je CDU sila. Još uvek. Krajem 2014. ovaj gradić se našao u udarnim vestima. Izrazio je spremnost da primi do hiljadu izbeglica. Elvangen je postao poznat po svojoj kulturi dobrodošlice. Ali, došlo je mnogo više ljudi nego što je planirano. U leto 2015. bilo ih je već 4.600.
Prijateljska atmosfera je nestala. Čuo se i jedan hitac iz vatrenog oružja. Nasred parkinga, jedan Sirijac je pogođen u glavu. Srećom, nije bilo teških posledica. I masovne tuče u prihvatilištima za izbeglice su stvorile nervozu i podozrenje. A sada će izbori. Ima li druge teme osim izbegličke politike Angele Merkel?

Oko 12, 6 miliona građana sa pravom glasa (nešto manje od 62 miliona ljudi) će u nedelju (13. marta) moći da izađe na birališta u saveznim pokrajinama Baden-Virtembergu, Rajni-Palatinatu i Saksoniji-Anhaltu. Nikada glasovi provincije nisu bili tako važni u nemačkoj politici. Klasične pokrajinske teme kao što su obrazovanje ili policija ostale su u senci izbegličke politike.

Levičari i Zeleni aplaudiraju kancelarki

Kategorično insistiranje Angele Merkel na principu otvorenih granica već mesecima stvara haos u klasičnoj podeli uloga na nemačkim političkim borilištima. Veliki delovi opozicije aplaudiraju kancelarkinoj politici otvorenih vrata. S druge strane, čak trećina njenih Demohrišćana se otvoreno protivi toj politici. Naopak svet. CSU, sestrinska stranka CDU, čak preti tužbom protiv kancelarke. U lokalnim podružnicama Demohrišćana raspoloženje se kreće između agresije i rezignacije. Retko kada je neka tema toliko dominirala životom u Nemačkoj kao pitanje treba li ova zemlja da u velikom stilu prima izbeglice. Jedinstvo društva se našlo na probi iz koje je najveći progit izvukla stranka AfD – Alternativa za Nemačku.

AfD - uspeh zahvaljujući politici Angele Merkel

Nikada ranije u Nemačkoj nije bilo stranke koja je tako brzo dobijala na značaju kao AfD. Kao glas građana zabrinutih zbog velikog broja izbeglica u Nemačkoj, ona je stekla toliku popularnost da demoskopi očekuju da će u sve tri savezne pokrajine osvojiti znatno više od deset odsto glasova. Njeni poslanici već sede u pet pokrajinskih parlamenata, a 13. marta će ući u još tri parlamenta. Za Demohrišćane etabliranje jedne takve stranke desno od njih predstavlja pravi košmar.

Saksonija-Anhalt: kritički o politici Berlina

Iritacije zbog društvenih promena u Nemačkoj nigde nisu veće nego na istoku zemlje. U Saksoniji-Anhaltu (nešto manje od dva miliona građana sa pravom glasa) na vlasti je demohrišćanski premijer Rajner Hazelof. On je pod pritiskom velikog broja izbeglica počeo da iznosi radikalnije stavove, ali to nije donelo veliku korist CDU – građani se okreću Alternativi za Nemačku. Delovi pokrajinskog ogranka CDU smatraju da je izbeglička politika Angele Merkel potpuni neuspeh. Hazelof je rekao da njegova pokrajina ne može da primi više od 12.000 izbeglica. A došlo ih je više od 41.000, pri čemu je oko trećine njih nastavilo put ka Zapadnoj Nemačkoj.

Baden-Virtemberg i Zeleni premijer

Vinfrid Krečman, premijer Baden-Virtemberga, pripada stranci Zelenih, ali kaže da se svakog dana moli za Angelu Merkel. To bi trebalo da laska kancelarki, ali ona je svesna da je prvi zeleni premijer jedne nemačke savezne pokrajine tokom poslednjih godina pokazao da ume da vlada. I to industrijski snažnim Baden-Virtembergom. To dodatno smanjuje šanse Demohrišćana u toj pokrajini, baš kao i činjenica da je tamo Krečmanov takmac iz redova CDU relativno nepoznati Gido Volf.

Rajna-Palatinat: Julija Klekner, CDU

Sasvim drukčije su šanse Demohrišćanske kandidatkinje za premijerku Rajne-Palatinata Julije Klekner. Ova političarka je prisutna u medijima i ume da drži meru između demonstrativne odanosti Angeli Merkel i kontrolisanih napada na izbegličku politiku nemačke vlade. Smatra se duhovnom kćerkom kancelarke i od 2012. je jedna od njenih zamenica u CDU.

Ona je još 2014. shvatila koliki će biti značaj teme izbeglica u Nemačkoj. To je i glavna tema njene predizborne kampanje. Kleknerova je uspela da zvuči kao kritičarka politike Angele Merkel, što je bio signal zabrinutim građanima da ozbiljno shvata njihove bojazni, a s druge strane, verbalno je uvek na strani kancelarke i podržava njen plan zajedničke evropske izbegličke politike.