Za mnoge Nemce je Sunčana aleja u Berlinu (Sonnenallee) sinonim za kriminal i porodične klanove. Ova široka ulica koja preseca južnu berlinsku četvrt Nojkeln je u ostatku glavnog grada i šire poznata i kao „Arapska ulica“ sa natpisima na arapskom, libanskim zastavama, malim restoranima sa falafelom, kladionicama i barovima u kojima se puše nargila.

Široj javnosti je četvrt je postala poznata 2006. kada su nastavnici iz lokalne škole odaslali alarmatno saopštenje, tvrdeći da učenici stranog porekla nemaju nimalo poštovanja prema nastavnom osoblju te da je škola poprište brojnih izgreda.

Nakon toga su nemački mediji počeli da se bave ovom četvrti i arapskim kriminalnim klanovima. Vrhunac je televizijska serija „4 bloka“ u kojoj se na pomalo romantičan i senzacionalistički način prati život jedne arapske kriminalne familije. Nešto kao mešavina „Kuma“ i „Sopranovih“. Ali mnogi stanovnici se ne slažu s medijskom slikom koja se stvorila oko njihove četvrti.

Stvarne i izmišljene opasnosti

„Zaboravite na tu sliku“, kaže Hanadi Murad, useljenica iz Libana koja trenutno radi kao socijalna radnica i objašnjava ženama iz muslimanskog sveta kako da pronađu posao. Kaže da u četvrti ionako živi više građana turskog nego arapskog porekla.

Hanadi je radila i kao turistički vodič za turiste iz idiličnog i bogatog juga Njemačke koji su dolazili u Nojkeln kako bi na licu mesta videli tu „socijalnu katastrofu“ o kojoj bruje mediji. „Sada ti bogati Nemci svi žele da žive ovde“, kaže kroz smeh Hanadi.

I to je za mnoge žitelje ovog dela Berlina zapravo jedina „strana“ opasnost: hipsteri koji već nekoliko godina okupiraju Nojkeln plaćajući i apsurdne cene stanarina samo da bi živeli u četvrti u kojoj su nekad živeli oni sa nižim primanjima, koji nisu mogli u neki „bolji“ deo grada.

Globalna finansijska kriza 2008. ponukala je ulagače iz Nemačke i čitavog sveta da bace oko na dotada neverovatno jeftini, Berlin. Nakon elitnih četvrti poput Prenclauer Berga ili Krojcberga, investitori su se bacili na Nojkeln. Ishod je da su se cene stanarina udvostručile u poslednjih nekoliko godina. To je trend koji je zahvatio čitav Berlin ali se posebno se oseća u Nojkelnu gde su cene stanarina bile niže nego drugde. Sada su neki ovde prisiljeni da više od polovice primanja daju za kiriju.

Nojkeln je postao berlinski hipsterski Eldorado i potisnuo po popularnosti ostale pomodarske četvrti. Među novopridošlima nisu samo dokone žrtve trendova nego i kreativci koji svojim start-up-firmama oživljavaju ovaj ekonomski zapostavljeni deo Berlina.

No džentrifikacija – proces pri kojem oronule četvrti preuzima bogatije stanovništvo potiskujući tradicionalne stanare – ima i svojih pozitivnih strana. Škola koja je priču o Nojkelnu proširila po zemlji je u međuvremenu. Direktorica ove škole Kordula Hekman ovu četvrt sada opisuje kao društvo koje se kreće delom hrani veganski, a delom halal.

Turisti opsedaju ulice poput Vezerštrase u kojima pomodni barovi i restorani niču gotovo svakodnevno.

Pogrešno shvaćena tolerancija

No uprkos džentrifikaciji, ulična atmosfera u Nojkelnu je i dalje, pogotovo za došljake iz ostalih delova Nemačke, pomalo agresivna i opora. Na svakom uglu grupice mladih tamnoputih muškaraca koji glasno i raspravljaju, divljanje u saobraćaju, vlasnici skupocenih automobila koji mrtvi-hladni parkiraju nasred kolovoza, konstantno zavijanje sirena.

Na minimumu je interakcija pridošlih hipstera i starosedelaca arapskog i turskog porekla čiji su se roditelji doselili u ovu četvrt jer je, kao i ostale četvrti tik uz nekadašnji Berlinski zid, bila osetno jeftinija. Paralelna društva postoje i dalje.

Za desničarsku Alternativu za Nemačku je razlog segregaciji jasan. „Radi se o manjkanju volje za integracijom kod građana iz određenih kulturnih krugova“, kaže Karsten Voldajt, poslanica te stranke u Berlinskom parlamentu. „Godinama pogrešno shvaćeni pojam tolerancije nam se sad obija o glavu“, dodaje ona.

Policijske statistike međutim na govore u prilog tezi o delovima Nojkelna u koje je bolje ne zalaziti, kako to sugerišu TV serije i medijski napisi. Stopa kriminala nije veća nego u delovima Berlina gde gotovo da i nema arapskih useljenika. „Percepcija građana je pod snažnim uticajem medijskih napisa o racijama među klanovima i nema nikakvog empirijskog osnova“, kaže Robert Pelcer, kriminolog s berlinskog Tehničkog univerziteta.

Lea Štrunk je neko s „empirijskom osnovom“. Ova modna dizajnerka je pre sedam godina osnovala modni studio u Sunčanoj aleji i već su dva puta pokušali da je opljačkaju tinejdžeri arapskog porekla. No Lea ne dramatizuje ove događaja nego ih karakteriše kao „dečje budalaštine“ a ne kao dokaz klanovskog kriminala.

Za nju je Nojkeln još uvek „laboratorija“ za sve oblike preduzetništva. „Ovde još uvek finansijski pritisak nije tako jak kao u ostatku grada“, kaže Štrunk. Ljudi poput nje se baš ne uklapaju u medijsko izveštavanje o ovom delu Berlina, ali su sastavni deo priče o gradu i njegovim četvrtima koji se nalaze u stalnom procesu metamorfoze.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android