Posebno se u francuskim medijima ovih dana piše o ozbiljnoj krizi francusko-nemačkih odnosa. Govori se o kraju francusko-nemačkog para, jer Nemačka navodno sebično i nemilosrdno gazi francuske interese.
To je potpuno preterano i ne pogađa srž francusko-nemačkih odnosa. Uvek je bilo razlika u mišljenju i političkih kriza između Pariza i Berlina, između predsednika Širaka i kancelara Šredera, između predsednika Sarkozija i kancelarke Merkel, a sada između predsednika Makrona i kancelara Šolca.
Naravno, kad su u pitanju konkretne teme, vlade uvek imaju različite interese koji se nekako moraju da izbalansiraju u kompromisima. Ali suštinu stvari, a to je prijateljstvo između dve zemlje koje čini motor Evropske unije, to ne dotiče.
Obe strane znaju da su prosto dužne da sarađuju – za dobro svojih zemalja i za dobro šire Evrope. Ni Francuska ni Nemačka to ne mogu same da postignu. To zna francuski predsednik, a zna i nemački kancelar.
Cena gasa i državna pomoć
Ipak, stvarno je neprijatna svađa oko ispravne energetske politike, i to u sred ove krize. To uznemirava komšiju i otkriva da mnogo toga u kriznom menadžmentu u Berlinu ne ide glatko.
S druge strane, i kritike Francuza na račun paketa pomoći Nemcima od 200 milijardi evra su preuveličane, jer je za sličnu pomoć Francuska do sada izdvojila 120 milijardi evra.
Nemačka strana je mogla da razgovara s francuskom vladom pre nego što su odluke donete, a Pariz je propustio da se dogovori s Berlinom oko smisla i besmisla ograničenja cena gasa iz uvoza i radije se pridružio grupi od 14 zemalja EU, u koje ne spada Nemačka, najveći partner Francuske. Makron i Šolc su se na samitu EU makar dogovorili da žele da pronađu rešenje.
Odnosi s Kinom i kupovina oružja
U Francuskoj je gnev poveliki zbog Nemačke politike naoružanja, pre svega zato što francuske kompanije (još uvek) nemaju ništa od silnih nemačkih milijardi za oružje. U Parizu takođe kritikuju nemačke poslove s Kinom, smatraju da je to opasno. Odnosno, predsednik Makron vidi opasnost za svoj koncept evropskog suvereniteta ili nezavisnosti.
Nemačka kupuje od SAD i Izraela, jer je to oružje već spremno za tržište i dostupno. Ne radi se o evropskom suverenitetu, navodi se u saopštenju iz Berlina. Makron takođe odlazi u Kinu radi održavanja ekonomskih odnosa. Svako sledi svoje interese. To je sasvim normalno – do određene tačke.
Malo bolja komunikacija
Predsednik Makron i kancelar Šolc sada moraju da redefinišu nemačko-francuski zajednički imenitelj, da bolje komuniciraju i da se onda pridržavaju dogovora.
Oni moraju da uvere onsepokojene Evropljane koji žele da budu ujedinjeni u odbrani od ruske agresije, da francusko-nemačka saradnja funkcioniše kao temelj EU.
A šta bi to moglo da je zameni? Savez sa Italijom kojom upravlja ekstremna desnica ili Poljskom kojom upravlja nacionalizam? To definitivno nisu alternative.
Šezdeseta godišnjica potpisivanja Jelisejskog ugovora 22. januara dobar je datum za odložene konsultacije dveju vlada. Najkasnije do tada, Francuska i Nemačka će morati ponovo jasno da kažu: živelo prijateljstvo!
Nemačkom kancelaru bi bilo dobro da pokaže malo više entuzijazma za francusku viziju Evrope. Francuski predsednik mora da pokaže više razumevanja za pragmatičan nemački pokušaj da se bori protiv inflacije i recesije. Neophodan je kompromis, a ne konfrontacija.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.