Fudbalski moćnik i bivši šef zagrebačkog Dinama Zdravko Mamić nepravosnažno je osuđen na kaznu zatvora od šest i po godina. Uz to, on mora i da u budžet Hrvatske vrati 52 miliona kuna (malo više od sedam miliona evra), zbog čega će impresivan spisak njegovih nekretnina biti smanjen. To je sažetak prvostepene presude izrečene na Županijskom sudu u Osijeku u slučaju u kojem se Mamić, njegov brat Zoran, bivši direktor Dinama Damir Vrbanović i poreznik Milan Pernar terete da su iz tog hrvatskog fudbalskog kluba, kroz transfere igrača, izvukli 116 miliona kuna (15,7 miliona evra) i izbegli plaćanje 12,2 miliona kuna poreza (1,7 miliona evra). Oni su takođe osuđeni na zatvorske kazne i vraćanje materijalne koristi.

Prvooptuženi ipak nije odveden u zatvor, jer je izricanje presude dočekao u Međugorju u koje se, zahvaljujući državljanstvu Bosnje i Hercegovine, sklonio dan ranije. Kaže da ne namerava da se vrati u Hrvatsku. „Ovako drsko osuditi nevinog čoveka – ti monstrumi neće od danas mirno da spavaju. A ja ću da uzmem kvalitetan predah da mogu da uzvratim, da oni završe gde im je mesto“, poručio je Mamić sudijama i Državnom tužilaštvu (DORH). Ako presuda postane pravosnažna, Mamić će kaznu, kako je potvrdio ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić, da služi u svojoj novoj domovini. „BiH ne može da ga izruči, ako ima državljanstvo BiH. To je Ustavom propisano. Kao što ni druge države ne isporučuju nama svoje državljane“, objasnio je ministar BiH.

Na vezi s bogom

Samo suđenje obeležio je niz bizarnih ročišta na kojima su svedoci menjali iskaze ili su postajali žrtve neobjašnjive i selektivne amnezije. Tako je fudbaler Luka Modrić zaboravio sve detalje s kojima je u hrvatskom Uredu za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) teretio svojeg nekadašnjeg šefa, a ni Dejan Lovren nije mogao da se seti ključnih podataka oko potpisivanja ugovora, zbog čega je i sam promenio iskaz. Možda je najbizarnija epizoda bila ona u kojoj su Mamićevi advokati sudu među dokazima predali i papir na kojem su bila pitanja i odgovori pripremljeni za Lovrenovo svedočenje.

Sam Zdravko Mamić povukao je potez očajnika kada je novinarima na pompezno najavljenoj konferenciji za štampu predao navodnu sms-prepisku bivšeg šefa DORH sa sudijama, a koja je trebalo da dokaže da nevinog čoveka pokušavaju da smeste iza rešetaka. Dokaze kakve je mogao da kreira i prosečan školarac na nekoj od stranica za izradu internet-memova, u poštanski sandučić mu je, kaže, „spustio sam bog“.

A da je Poreska radila svoj posao…

Antikorupcijski stručnjak Zorislav Antun Petrović za DW tumači da je Zdravko Mamić godinama važio za jednog od najbogatijih ljudi u državi koji su neretko završavali u medijima zbog ekstravagancije. „Ovo suđenje se moglo jednostavno izbeći da mu je Poreska uprava zakucala na vrata i uporedila njegove prihode i imovinu“, kaže Petrović.

Presuda je, prema rečima sagovornika DW, ohrabrujuća poruka javnosti prema kojoj niko nije iznad zakona, i da bi svi koji misle da mogu da izigraju pravnu državu pre ili kasnije trebalo da završe u zatvoru. „Očekujem beskrajne žalbe, prigovore, ponovljeno suđenje, sve ono što smo i do sada gledali u Hrvatskoj. Nemam razloga da verujemo da će presuda postati pravosnažna u razumnom roku.“

Podsetimo, ministar sporta Željko Jovanović (SDP) je još u decembru 2011. fudbal zvanično proglasio „močvarom korupcije“, a ovo bi suđenje bi moglo da bude prvi korak u njenom isušivanju. „Nema sumnje da u hrvatskom fudbalu ima mnogo sivih zona u kojima se novac, najčešće iz gradskih budžeta, prelivao u klubove, pa na sumnjive i sumnjivije načine pronalazio put u privatne džepove. Hrvatska se po tome ni na koji način ne razlikuje bitno od ogromne većine drugih zemalja – jedino što do sada nijedna velika riba nije završila na sudu zbog kreativnih transakcija“, kaže za DW Petrović.

Galantnim veseljacima lakše se prašta

Slučaj Zdravka Mamića jasno pokazuje koliko je korupcija srasla s društvom. Za veliki deo građana, on je predstavnik takozvane divlje, bezobzirne i korumpirane Hrvatske koja se ne libi da svoje kritičare diskvalifikuje na nacionalnoj osnovi, pa za njega spomenuti ministar „ima krvna zrnca koja mrze sve što je hrvatsko, a iz očnjaka mu šiklja krv“. Ali postoje i građani kojima Mamić imponuje, koji u njemu vide „veseljaka, domoljuba, čoveka iz naroda koji voli da popije, pojede, zapeva narodnjake na svadbama“, koji rado pomaže drugima, pa čak i ako tu i tamo zgreši. Isti oni koji su spremni da oproste korumpiranim političarima, spremni su i da zažmure na „nestašluke“ fudbalskih gazda.

„Političari mahom javnim novcem kupuju naklonost građana pa im, recimo, otmu na računima za vodu 1.000 kuna, ali im pred izbore daruju stotinak. Kod Dinama se ne može poreći da je taj novac oplođivan. Stotine miliona kuna koje je Grad Zagreb davao klubu, vešto su korišćene za generisanje prihoda od transfera igrača. Dobar deo tih prihoda, pokazala je presuda, prelivao se u privatne džepove.“

Umrežen s političarima

Presuda Zdravku Mamiću neugodnost je i za hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar- Kitarović kojom se, zbog rođendanske zabave u navodnoj Mamićevoj organizaciji, bavilo i Povereništvo za odlučivanje o sukobu interesa. Nakon što je predsednica odbila da dostavi tražene podatke, Povereništvo je odustalo od tog slučaja. „Gospodin Zdravko Mamić je za mene organizovao razne večere. Uopšte ne razumem u čemu je poenta svega ovoga i zašto uopšte više razgovaramo o tome. Tu apsolutno nema nikakvog sukoba interesa“, rekla je predsednica krajem prošle godine za Novu TV, objasnivši da nije znala da je Mamić „pod merama“.

„Zakonodavstvo vrlo jasno kaže da nijedan zvaničnik ne sme da primi poklon vredniji od 500 kuna, pa bila to i večera. To ne znači da može svaki dan da pojede večeru na nečiji račun koja košta 499 kuna, već je smisao zakona izbegavanje bilo kakvog osećaja obaveze zvaničnika prema onome ko taj poklon daje. Po svojim kontaktima s HDZ-om, vidljivo je da je Mamić socijalno inteligentan čovek koji je bio svestan da mora da ulaže u odnose sa strukturama vlasti, ako želi da vodi lukrativan posao i pri tome da koristi javne resurse. To je radio vešto, a na zvaničnicama je bilo da se s tim ponudama izbore“, zaključuje Petrović.

Uz sve to, Zdravko Mamić je i dobra medijska roba, mamac za publiku željnu ekscesa, pa makar ti ekscesi bile i najvulgarnije uvrede i napadi na novinare koji propituju o njegovom putu uspeha. Njegova divljanja pred kamerama na iznenada sazvanim konferencijama otvarala su u redakcijama pitanje: da li prenositi ili ne? Odluka je većinom bila „prenositi“, pa čak i po cenu da medijske kuće na taj način žrtvuju dostojanstvo sopstvenih novinara.

„Bog zna zašto me poslao ovde, ja sam na zadatku koji mi je on namenio. On sa mnom ima jasan plan“, današnja je poruka prvostepeno osuđenog Mamića koji kaže da sada najpre mora da se informiše o svojim pravima kao državljanina Bosne i Hercegovine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android