Masovni povratak radnika koji su ostali bez posla u jeku pandemije za države na Balkanu znači i manje doznaka ubuduće. Koliki je to udar zavisi od toga koliko će kriza potrajati.
Oglas
Stotine hiljada građana Srbije, ali i BiH i Hrvatske, poslednjih nedelja su se vratili u svoje zemlje. Iako preciznih podataka još nema, prema ličnim svedočanstvima može se zaključiti da je veliki broj njih u zapadnoj Evropi ostao bez posla jer su radili uz nesigurne ugovore ili čak na crno. Kriza ih je ostavila bez posla i pitanje je koliko će to potrajati.
Vlasti u regionu bave se hitnim merama koje bi trebalo da ublaže ekonomske posledice pandemije i kao da se još ne razmišlja šta znači masovni povratak nezaposlenih iz inostranstva. Nije problem samo u činjenici da će se povećati broj nezaposlenih, nego bi i količina doznaka iz inostranstva – novca koji gastarbajteri šalju rodbini ili prijateljima – mogao značajno da padne.
Srpski građani poslednjih godina u domovinu šalju između tri i četiri milijarde evra godišnje, što čini oko deset odsto ukupnog bruto društvenog proizvoda. U susedstvu su procenti takođe značajni, oko 6,6 odsto u Hrvatskoj odnosno između 11 i 13 odsto u BiH.
„Većina njih neće pasti na teret državi"
Profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić za DW ističe da ne očekuje da će povratnici biti teret za državu jer se uglavnom vraćaju s ušteđevinom. Smatra da će zapadne ekonomije, kad splasne kriza zbog pandemije, ponovno masovno tražiti radnike koji obavljaju poslove koje domaće stanovništvo ne želi, pa će i doznake iz inostranstva ponovno stizati u Srbiju.
„Svi su oni dobrodošli i imaju pravo da se vrate kući. Uveren sam da većina njih sigurno nekoliko meseci neće biti na teretu države jer imaju ušteđevine, a i očekuju da su problemi privremeni te da će moći da se vrate u države u kojima su radili“, kaže Savić.
Šefica hrvatskog Ekonomskog instituta Maruška Vizek, koja je ovih dana privukla pažnu javnosti predstavljanjem 16 antikriznih mera koje bi trebalo da donese vlada Andreja Plenkovića, u ovoj fazi još ne očekuje značajniji povratak hrvatskih radnika. Međutim, što kriza bude duže trajala, smatra da bi veći broj ljudi mogao biti sklon povratku u zemlju.
Iako doznake imaju značajan udeo u hrvatskom BDP-u, Vizek naglašava da one „nisu varijabla koja je pod kontrolom nosilaca ekonomske politike“. Drugim rečima, kakve god mere da preduzima recimo Hrvatska – ona ne može uticati na to da li će i koliko ljudi raditi u inostranstvu i slati novac u zemlju.
Duge posledice?
Profesor sa sarajevskog Ekonomskog fakulteta Fikret Čaušević smatra da je masovniji povratak radnika iz BiH izvestan. „Zastoj životnih tokova neminovno podrazumeva veliki pad proizvodnje i posledični veliki pad potražnje za radom“, kaže on za DW.
„Nažalost, vrlo je velika verovatnoća da će radikalno socijalno distanciranje, čak i ako bude trajalo svega dva do tri meseca, imati za posledicu ne samo recesiju već i depresiju. Posledice povratka radnika u BiH, kao i u sve zemlje zapadnog Balkana, podrazumevaju naglu promenu 'prioriteta problema'“, ističe dr. Čaušević.
Dodaje i kako se u novim okolnostima može očekivati značajniji rast nezaposlenosti i nagli rast socijalnih problema koji će, posledično, uključiti i povratnike.
Heroji u vanrednom stanju
Dok se većina ljudi u Srbiji trudi da se što manje kreće kako bi se poštovale mere Vlade i sprečilo širenje korona-virusa, oni su i dalje u prvim borbenim redovima. To su heroji u vreme vanrednog stanja.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Aplauz od 8
Lekarima su uvek pune ruke posla, ali u vreme epidemije, sve oči su uprte samo u njih. Bilo da rade baš na odeljenjima na kojima se spašavaju životi, bilo da su prvi kojima se ljudi obraćaju zbog bilo kakvih simptoma, lekari su najviše angažovani u vanrednom stanju. Oni koji nisu u radnom odnosu, Hipokratovu zakletvu izvršavaju kao volonteri i obilaze najstarije građane.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Čuvari granica i bolnica
Među vojnicima ima zaraženih virusom, a više stotina njih nalazi se u samoizolaciji. To je zato što su oni na prvoj liniji. Čuvaju granice i bolnice, a rukovode i privremenim bolnicama koje opremaju u gradovima Srbije za pacijente sa najlakšim simptomima. Noću čuvaju grad.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Nastava na daljinu, novost za sve
Nastavnici su po prvi put punu učionicu zamenili platformama na internetu.„U početku smo svi bili zbunjeni, i deca i mi. Trebalo je napraviti viber grupe, povezati učenike i nastavnike, držati kontrolu, i činilo se jako teškim. Već u drugoj nedelji je to počelo da liči na školu. Deca su prihvatila ovaj način rada i čak se može reći da im je interesantan“, kaže profesorka engleskog Danica Đorđević.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Besplatna hrana za nastarije samce
U trenutku kada su povučene brojne rezervacije za spremanje hrane, tim okupljen oko Marije Petković i radnje za ketering Gormanlook, odlučio je da svu hranu preusmeri na one koji zbog zabrane kretanja ne mogu nikuda. „Izabrali smo bake i deke koji imaju preko 70 godina, imamo ih trenutno 20, a većina njih ima čak iznad 80 godina. Pripremamo im sva tri kompletna obroka uz salatu, napitke i voće“.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
I ulični psi imaju svog heroja
Sa svojim kolicima za pijacu gradom svakodnevno prolazi Slađana Jovanović. U kolicima nosi džak, zaustavlja se kod pasa i počinje da grabi. „Svi ovi psi su navikli na ljude, a sada više nema ljudi na ulici, pocrkaće od gladi“, govori ona dok grabi iz džaka šaku po šaku hrane. Mnogi od njih su rasni i napušteni, a sada o njima brinu samo humani ljubitelji pasa kao što je Slađana.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Dizajnerske „zaštitilice“ za one u prvim redovima
Niška dizajnerka Nevena Kragić umesto upečatljivih odevnih komada, sada kroji maske za jug Srbije, organizacija Džedajski pokret pomaže u logistici. Pridružile su im se i brojne krojačice iz različitih gradova koje dnevno sašiju 4.000 maski, a donatori ih snabdevaju materijalima. Herojske džedajske „zaštitilice“ idu isto herojima – brojnim medicinskim radnicima, NURDORu, NORBSu, vojci i policiji.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
3D viziri
Milan Stojanović iz Niša već dugo radi na 3D štampaču, a njegova sestra lekar ga je uputila na grupu Vizionari Srbije koja poziva sve zainteresovane da pomognu u pravljenju zaštite. Ubrzo je oformljen „3D Tim“ kako bi lakše funkcionisali. Svi rade od kuće skoro 24 dnevno. I njima su donacije od velikog značaja, jer od jednog filamenta može da se napravi 100 vizira koji se isporučuju širom Srbije.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Među ljudima svakog dana
Viziri su od koristi i onima kojima je posao da budu svakodnevno među ljudima. Prodavci, pekari i apotekari imaju jednake šanse kao i lekari i vojnici da dođu u kontakt sa ljudima koji su prenosioci korona virusa. Hrabri su svakog dana, jer u vreme vanrednog stanja, kada ništa ne izgleda normalno, građani bar jednu dnevnu rutinu mogu da nastave – da kupe svež hleb i slične namirnice.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Od vrata do vrata
Među ljudima su svakog dana na terenu i poštari. Opremljeni zaštitnim rukavicama i maskom svakodnevno obilaze građane uručujući im poštu. Za njih nema vanrednog stanja, oni kao i mnoge druge profesije nastavljaju hrabro sa radom.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Prvo vanredno stanje u karijeri
Još jedna profesija koja ne posustaje su medijski radnici. Vanja Keser je najmlađi niški fotograf koji je zbog medijskih terena bežao sa časova u srednjoj školi. Ovo je prvo vanredno stanje u njegovoj karijeri, i to protiv nevidiljivog neprijatelja. Prethodnih se ne seća jer je bio mali. Svakog dana svojim fotografijama beleži istoriju i nema vremena za strah.
Foto: DW/J. Djukic Pejic
Srednjoškolci volonteri
Srednjoškolci i budući vatrogasci su se prijavili za volontere da pomažu najstarijima, a u početku ih je, kaže, bilo strah. Oni svakodnevno obilaze sugrađane starije od 65 godina koji ne smeju da izlaze i kupuju im hranu, lekove i šta god im je potrebno. „Svi imamo kod kuće nekog starijeg i brinemo za njega, što ne bi pomogli i drugima“, kažu oni.