Od kasnih 70-ih stopa gojaznosti u SAD gotovo neprestano raste. Sada ima sve više pokazatelja da taj trend počinje da se menja.

„Ima znakova da smo na prekretnici“, kaže Benjamin Rader u razgovoru za DW. Epidemiolog u Bostonskoj dečjoj bolnici i na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard proučava zdravstvene trendove koristeći velike setove podataka. Godine 2024. je sa koleginicama i kolegama objavio studiju zasnovanu na podacima o više od 16 miliona odraslih osoba. U njoj je 2023. označena kao godina kada je prvi put utvrđen pad učestalosti gojaznosti u SAD – prvi posle više od jedne decenije.

I analize američke zdravstvene studije NHANES ukazale su na blagi pad između 2021. i 2023. godine. A novija istraživanja takođe beleže smanjenje.

Istovremeno, nova generacija lekova za mršavljenje doživljava pravi bum. GLP-1 lekovi počeli su da se šire u SAD nakon što je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) krajem 2017. odobrila Ozempik za lečenje dijabetesa. Ozempiku su se kasnije prudružili i Vegovi (Wegovy), namenjen lečenju gojaznosti, i Zepbaund (Zepbound). Od 2021. Naovamo, broj odobrenih GLP-1 lekova povećao se više od četiri puta.

Ti lekovi oponašaju hormon koji prirodno nastaje u crevima, podstiču osećaj sitosti i usporavaju pražnjenje želuca. Mnogi pacijenti zahvaljujući njima značajno gube na težini.

Mišljenja su podeljena

I tako se nameće pitanje: da li je višedecenijski trend rasta gojaznosti sada zaustavljen?

Za Benjamina Radera vremenska podudarnost nije iznenađenje. „Delovalo je kao da se to neminovno mora pokazati u podacima“, kaže on govoreći o velikom širenju ovih lekova. Zaista, postoje „prilično snažni pokazatelji“ da novi lekovi već mogu da imaju uticaj na čitavo stanovništvo.

Rader nije jedini koji primećuje takve znake. I Peminda Kabandugama, specijalista za lečenje gojaznosti i portparol američkog stručnog udruženja „Obesiti Sosajeti“, smatra da dostupni podaci sada prilično jasno ukazuju na smanjenje učestalosti gojaznosti.

On u lekovima vidi važnu polugu za promenu trenda. Prema proceni mnogih stručnjaka, GLP-1 lekovi i njihova sve raširenija upotreba verovatno su imali direktnu i značajnu ulogu u nedavnom smanjenju rasprostranjenosti gojaznosti, napisao je on u odgovoru za DW.

Pad gojaznosti? Čak i u to se sumnja

Rader, međutim, ne smatra da postoji definitivan dokaz o uzročno-posledičnoj vezi. Na individualnom nivou, za njega nema sumnje da novi lekovi kod mnogih ljudi dovode do gubitka telesne težine. Ali ostaje otvoreno pitanje koliko će se taj efekat dugoročno odraziti na razvoj stope gojaznosti u celokupnoj populaciji.

„Hoće li doći do stagnacije? Hoće li doći do pada? Hoće li u narednih 20 godina doći do sporijeg rasta? Ne znam“, kaže Rader.

Ulogu bi, na primer, mogle da imaju i promene životnih navika nakon pandemije korona-virusa, kaže on.

Slično razmišlja i Kabandugama. Na telesnu težinu i gojaznost istovremeno može da utiče veliki broj različitih faktora. Pored lekova, kao mogući uzroci dolaze u obzir i promene ponašanja nakon pandemije, kao i veća pažnja koja se posvećuje kontroli telesne težine.

Istraživači različito ocenjuju aktuelne pokazatelje

I zaista, nisu svi istraživači u ovom trenutku uvereni da će stopa gojaznosti u SAD trajno početi da pada. Studija Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) Univerziteta u Vašingtonu i dalje predviđa rast stope gojaznosti do 2035. godine. Prema toj prognozi, udeo gojaznih odraslih mogao bi da poraste sa 42,5 odsto 2022. godine na čak 46,9 odsto 2035. godine.

Eksperti naglašavaju: za sada samo mali deo ljudi sa gojaznošću koristi pomenute lekove. Osim toga, mnogi pacijenti prekidaju terapiju već tokom prve godine. Nakon gubitka kilograma često ponovo dolazi do povećanja telesne težine. Da bi se utvrdilo da li će novi lekovi zaista trajno promeniti kretanje stope gojaznosti, biće potrebno još reprezentativnih podataka.

Gojaznost: više od problema sa telesnom težinom

Gojaznost se dugo prvenstveno posmatrala kao posledica individualnog životnog stila. Međutim, na ovu složenu hroničnu bolest utiču istovremeno biološki, genetski, društveni i psihološki faktori.

Gojaznost povećava rizik od brojnih drugih bolesti, među kojima su dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, određene vrste raka i druga hronična oboljenja.

Osim toga, na javnu percepciju ove bolesti i dalje snažno utiču zastarele predstave o njenim uzrocima, upozorava stručno udruženje „The Obesity Society“.

Mnogi ljudi sa gojaznošću doživljavaju stigmatizaciju i diskriminaciju. Mnogi su žrtve rasprostranjenog ubeđenja da je njihova telesna težina isključivo posledica nedostatka discipline ili volje. Takve predrasude mogu ugroziti mentalno zdravlje, odvratiti ljude od odlaska lekaru, pogoršati kvalitet zdravstvene zaštite i dugoročno dodatno pogoršati zdravstveno stanje.

Kakve bi posledice imao pad stope gojaznosti

Ako se zaista nazire prekretnica, posledice bi bile dalekosežne. Za ljude koji imaju problem sa gojaznošću, gubitak telesne težine mogao bi da smanji ne samo rizik od drugih bolesti. Manje gojaznosti moglo bi mnogim ljudima da donese i veću pokretljivost, veću samostalnost i bolji kvalitet života.

Prema proceni Kabandugame, poboljšanje zdravstvenog stanja verovatno bi se najpre videlo kod takozvanih kardiometaboličkih bolesti. U njih, između ostalog, spadaju dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti, masna jetra i apneja u snu. Dugoročno bi se na taj način mogli smanjiti ne samo teret bolesti za pojedinca već i opterećenje zdravstvenog sistema.

Čak i ako najnoviji podaci zaista označavaju početak promene trenda, to ne bi značilo da je problem rešen. Gojaznost ostaje jedan od najvećih zdravstvenih izazova u SAD. Osim toga, savremeni lekovi još nisu podjednako dostupni svim ljudima kojima su potrebni.