Na gala-svečanosti kojom se otvara festival, nekoliko fotelja u publici će ostati prazno – i to zbog prvog skandala na ovoj manifestaciji. Kneževska porodica neće doći iz protesta zbog filma koji se prikazuje prve večeri: „Grejs od Monaka“. Film režisera Olivijea Dahana je odavno dobio „počasno mesto“ na festivalu. U njemu je prikaznao nekoliko najvažnijih godina iz života princeze Grejs Keli koju glumi Nikol Kidmen. Kelijeva i princ Renije III su se upoznali 1955. za vreme filmskog festivala. Kneževska porodica je još za vreme snimanja filma pokušala da izdejstvuje promenu scenarija.

Depresivna princeza i žeđ za profitom

Jer, režiser filma se koncentrisao na godine u kojima je Grejs Keli polako prestajala da se bavi glumom i postajala princeza. Mlada glumica, koja je već sa 25 godina dospela na vrhunac slave, sa princom Renijeom je otputovala za Evropu. Pod teretom nove odgovornosti i očekivanja kneževske porodice, morala je da se odrekne mnogih stvari. Osim toga, njen suprug je tražio od nje da završi svoju glumačku karijeru – iako je čuveni Alfred Hičkok želeo da je angažuje za svoje filmove. Ona se povinovala naređenju svog supruga i postala depresivna.

U filmu su prikazane i diplomatske razmirice između Kneževine i Francuske. Francuski predsednik Šarl Degol nije više želeo da Monako bude poreska oaza; mala Republika je dospela u političku i ekonomsku izolaciju i morala da popusti pod pritiskom Pariza. Jedan uzdrmani brak i kneževska porodica koju zanima samo profit – bilo je to previše za naslednike Renijea III. Porodica tvrdi da su u filmu činjenice o životu slavne porodice izvrnute iz čisto komercijalnih razloga, te da je „Grejs od Monaka“ istorijski neprecizan film koji porodicu prikazuje u „prekomernom blještavilu“. „Kneževska porodica ne želi da se ni na koji način ne dovodi u vezu sa ovim filmom“ zbog čega je otkazala svoje gostovanje na otvaranju Kanskog festivala.

Velika imena – malo novajlija

Kan će to moći da podnese. „Grejs od Monaka“, se prikazuje van konkurencije, a njegova evropska premijera će biti dan posle prikazivanja na Festivalu. Ako se oko nečeaga bude digla buka, to će, dakle, biti filmovi koji učestvuju u konkurenciji za Zlatnu palmu – najvažniju filmsku festivalsku nagradu na svetu. I ove godine festivalu prisustvuju mnoga velika imena, zbog čega neki i kritikuju ovu smotru kao suviše orijentisanu na etablirane veličine a premalo da mlade talente.

Na festivalu je najviše francuskih filmova. Stari majstor Žan-Lik Godar je u 83. godini snimio 3-D film, a Bertran Bonelo je snimio biografiju Iv-Sen-Lorana. Tu je i Mišel Azanavisijus – autor „Artiste“ - sa novim filmom. Iz Belgije dolaze bivši pobednici festivala, braća Žan-Pjer i Lik Darden. Velika Britanija šalje stare majstore društvene kritike Kena Louča i Majka Lija. Napeto se iščekuje i novi film torskog majstora Nurija Bilgea Čejlana.

Film iz Afrike umesto dominacije Holivuda

Prisustvo Holivuda je ove godine vrlo diskretno. Režiseri Benet Miler i Tomi Li Džons su još uvek mnogo poznatiji kao glumci i ne spadaju u prvu režisersku ligu. Zato Kanadu zastupaju tri režisera koji spadaju u najinteresantnija imena današnjice – Dejvid Kronenberg, Atom Egojan i Ksavijer Dolan. Program dopunjavaju i filmovi iz Rusije, Argentine i Japana. Prijatno iznenađenje predstavlja i jedan film iz Afrike – „Timbuktu“ Abderahmana Sisaka iz Mauritanije.

Nemačka nema predstavnike na ovom festivalu. Doduše, biće prikazan dokumentarni film Vima Vendersa „So Zemlje“ o brazilskom fotografu Sebastijau Salgadu.