U prvoj polovini ove godine u Nemačkoj je podneto oko 150.000 novih zahteva za azil – to je skoro dvostruko više nego u istom periodu prošle godine.

U tu brojku se ne računaju ukrajinske izbeglice, koje ne moraju da traže azil već samo da se dosele – i privremena zaštita im se automatski priznaje.

Državljani Sirije i Avganistana čine skoro polovinu svih novih tražilaca azila u Nemačkoj. Udeo Turaka je znatno skočio na skoro 13 odsto, što verovatno ima veze i sa razornim zemljotresom koji je u februaru pogodio ovu zemlju.

Međutim, kako piše švajcarski list Tagesancajger, značaj Balkanske rute nastavio je da opada.

Promena srpske politike

Na vrhuncu izbegličke krize 2015. godine, preko Srbije i susednih zemalja je ka zapadnoj Evropi prošlo oko 760.000 ljudi, a prošle godine oko 34.000.

Švajcarci računaju da je tome najviše doprinela promena vizne politike Srbije prošle godine.

Naime, posle snažnih pritisaka iz EU i Švajcarske – Beogradu je čak prećeno uvođenjem viza za srpske građane – Srbija je ukinula bezvizne režime sa Indijom, Tunisom, Burundijem, Kubom i nekoliko drugih zemalja.

Manje iz Indije i Burundija

„Vidljivi je efekat toga na migraciju iz Srbije preko Mađarske i Austrije u pravcu Švajcarske“, kaže portparol švajcarskog Državnog sekretarijata za migracije.

Navodi da je u celom šengenskom prostoru broj Indijaca koji traže azil opao sa prošlogodišnjih četiri hiljade na petsto mesečno.

U samoj Švajcarskoj je prošle jeseni mesečno bilo tristotinak državljana Burundija koji su tražili azil – sada je ta brojka jednocifrena.

nr (ta, dw, bamf)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.