Pandemiju nije moguće vojno pobediti – to je kratka poruka istraživača mira. Oni zahtevaju preraspodelu novca: uzeti iz budžeta za naoružanje, i uložiti u fond za upravljanje krizom koja je nastala zbog pandemije.

Jer, potrošnja za vojsku i naoružanje je nastavila naglo da raste u celom svetu, čak i tokom pandemije. 

„Zbog toga je upravo sada neophodno stvoriti mirovnu korona-dividendu“, zahteva Nikol Dajtelhof, šefica Fondacije za istraživanje mira i sukoba u Hesenu, tamošnjeg Instituta Lajbnic. 

Njena ideja je da Ujedinjene nacije, zemlje G7 i G20 zajednički pokrenu inicijativu za ograničenje izdataka za naoružanje širom sveta. Novac koji bi na taj način bio „oslobođen“, mogao bi da se sliva u fond UN za obnovu.

Dajtelhof i kolege naučnici preporučuju da NATO u narednih nekoliko godina stavi van snage svoj cilj od dva odsto BDP-a za vojne izdatke. „Na posletku, svaki nasilni sukob koji se spreči, jeftiniji je od svih izdataka za naoružanje – imajući u vidu pobedu u tom sukobu i njegove posledice.“

Pravednija distribucija vakcine

Jer, pandemija može dovesti do pogoršanja postojećih sukoba širom sveta, glasi upozorenje nauke. Zato bi bilo dobro kada bi se zemlje na severnoj hemisferi pobrinule da se vakcina protiv korone distribuira pravednije.

„Samo zaštita sopstvenog stanovništva, iz nacionalnih egoizama, definitivno će postati bumerang. Jer to će proizvesti dalje krize koje će nas globalno zaokupljati mnogo duže nego što to čini Kovid-19“, predviđa Dajtelhof.

Sa njene tačke gledišta, dosadašnja distribucija vakcina može se nazvati „skandaloznom". 

Četiri istraživačka instituta su u ovogodišnjem „mirovnom izveštaju“ posebno stavila pod lupu Evropsku uniju – ona mora više da se angažuje, kako u ublažavanju posledica pandemije, tako i generalno u suzbijanju kriza i sukoba širom sveta.

Prečesto je EU po strani kao „globalni politički promatrač“, umesto da interveniše kao sila reda. Istraživači mira jasno pokazuju da na umu imaju civilni, a ne vojni angažman. 

Sa stanovišta mnogih evropskih političara, međutim, EU nikada neće biti u stanju da izvrši neophodni pritisak ako i sama ne bude vojno samostalna. Dajtelhof se ne slaže: „Ne treba vam evropska vojska da biste bili svetska sila.“

Specijalni izaslanik za Ukrajinu

Istraživači mira sukob na istoku Ukrajine vide kao jedan od najopasnijih. Konkretno, oni preporučuju da EU imenuje specijalnog izaslanika koji će ojačati evropsku političku poziciju u pregovorima. 

Isporuke oružja Ukrajini, s druge strane, otežale bi diplomatsku ulogu Nemačke. Lider Zelenih Robert Habek nedavno je poveo kampanju da se Ukrajini pošalje defanzivno oružje, kao pomoć sukobu sa ruskim separatistima.

Istovremeno, istraživački instituti fokusiraju se na kontroverzni gasovod Severni tok 2: Ako Rusija i dalje bude tako sklona sukobljavanju, Nemačka i EU bi trebalo da razmisle o džokeru – i razmotre obustavu dalje izgradnje. 

Međutim, to se trenutno smatra nerealnim: nemačka vlada nikada nije ozbiljno dovela u pitanje gasovod – uprkos značajnom protivljenju mnogih evropskih partnera i SAD i ruskom ponašanju u slučaju opozicionara Alekseja Navaljnog.

dr (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu