Norma Sarabija Garduza (46) sedi na verandi. Odjednom se pojavljuju maskirani muškarci. Izlaze iz vozila, ispaljuju nekoliko hitaca i beže. Novinarka je preminula na licu mesta.

Garduza je samo jedna od deset novinarki i novinara koji su tokom ove godine ubijeni u Meksiku. Pisala je o korupciji i nasilju u saveznoj državi Tabasko na jugoistoku zemlje.

57 novinara oteto, 389 zarobljeno

Meksiko je i u 2019, zajedno sa Sirijom, Avganistanom, Somalijom i Pakistanom, među najopasnijim državama za novinare. To se može zaključiti iz godišnjeg izveštaja o slobodi medija koji su objavili „Reporteri bez granica“.

Ipak, dobra vest glasi: u godini na izmaku osetno je opao broj ubijenih novinara u svetu. U prošloj godini ubijeno je 87 profesionalnih novinara, građana-novinara (amatera) i medijskih saradnika*. U ovoj godini (do početka decembra) njih 49. To je najmanji broj u poslednjih 16 godina. Posebno je opao broj novinara koji su stradali u ratnim i kriznim regionima.

Manje ratnih reportera na terenu

„Za to postoje razni razlozi i nisu svi samo pozitivni“, kaže Julijane Metju, portparolka „Reportera bez granica“. Na jednoj strani mnogo je manje stranih reportera koji izveštavaju iz ratnih i kriznih regiona. Po prvi put nijedan novinar nije ubijen tokom obavljanja posla u inostranstvu – svi su stradali „na domaćem terenu“.

Takođe, mnogi reporteri su danas mnogo bolje obučeni i opremljeni za angažman u ratnim područjima. To posebno važi za Bliski istok. Metjuova kaže, recimo, da avganistanski novinari ciljano izbegavaju grupe ljudi i duža putovanja, kako bi smanjili rizik od mogućeg napada.

U Jemenu je broj smrtnih slučajeva takođe značajno opao – s deset u 2018. godini, na dva u 2019. „Razlog za to je i činjenica da su mnogi novinari promenili zanimanje zbog nestabilne situacije“, napominje Julijane Metju. Jedan bivši reporter lista „Al Tavra“ sada, prema navodima „Reportera bez granica“, radi kao konobar u glavnom gradu Jemena. A jedan nekadašnji novinar lista „Akbar al Jum“ sada prodaje sladoled.

Broj smrtnih slučajeva je opao, ali zato raste broj zarobljenih novinara. U svetu se početkom decembra ove godine 389 novinara nalazilo iza rešetaka – zbog svog posla. To je otprilike 12 odsto više nego godinu dana ranije.

Najveći broj njih je u Kini. Tamo se broj zarobljenih novinara u roku od godinu dana udvostručio – sa 60 na 120.

Pod pritiskom i građani-novinari

Više od 40 odsto tih ljudi su takozvani građani-novinari. To su ljudi koji nisu prošli novinarsko obrazovanje, ali sami istražuju neke teme, a informacije koje sakupe dele javno.

U Kini su građani-novinari pokušali da na internetu objave nezavisne informacije i to uprkos pojačanoj cenzuri. Osumnjičeni su za „špijunažu“ i „separatizam“.

Najpoznatiji je slučaj ekonomiste Ilhama Tohtija. Od sedi u jednom kineskom zatvoru još od 2014. – zbog sumnje da „podstrekivao separatizam“. Tohti se na svojoj internet-stranici zalagao za prava Ujgura. U Kini pripadnike te muslimanske manjine sve intenzivnije proganjaju.

*Pod pojmom medijskih saradnika „Reporteri bez granica“ podrazumevaju sve profesionalne novinare, građane-novinare saradnike medijskih kuća.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android