Najbrojniju manjinsku zajednicu u Srbiji na ovim izborima predstavljaće Savez vojvođanskih Mađara (SVM), dok je Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara (DZVM) još na početku kampanje podršku dala Studentskoj listi. SVM je i u poslednjem sazivu imao šest mandata, tesno sarađivao sa SNS-om i najavio nastavak saradnje. Na pitanja naše redakcije nisu imali vremena da odgovore zbog, kako kažu, intenzivne kampanje, stoji u odgovoru Elvire Kovač, poslanice SVM-a. Ipak, prema pisanju BBC-ja na srpskom, Kovač je ostavila mogućnost za „potragu za partnerom sa kojim mogu da primene tačke iz svog programa“.

Predstavnici mađarske i romske manjine podeljeni

To što SVM sebe često predstavlja kao jedinog legitimnog predstavnika vojvođanskih Mađara, Aron Čonka iz druge mađarske partije, DZVM-a, smatra problematičnim. U toj stranci smatraju da nije u interesu mađarske zajednice da bude deo autoritarnog režima koji prednjači po korupciji, razara institucije, suspenduje vladavinu prava, ekonomski unazađuje život građana i faktički zaustavlja evropske integracije. Zato su svoju podršku, kako kaže Čonka, bezuslovno dali Studentskoj listi.

„Želimo državu u kojoj prava Mađara ne zavise od toga da li podržavaju vladajuću stranku, već se garantuju svima pod jednakim uslovima i u kojoj institucije obezbeđuju primenu zakona za sve“, kaže Čonka i dodaje da, bez obzira na bezuslovnu podršku, ipak imaju očekivanja od nove vlasti.

„To podrazumeva zaštitu mađarskog jezika i obrazovanja, kvalitetno informisanje na maternjem jeziku, pravičnu zastupljenost u institucijama i transparentno upravljanje sredstvima namenjenim nacionalnim manjinama.“

Romska nacionalna manjina druga je po veličini u Srbiji, ali Romi ovog puta nemaju svoje predstavnike na izborima. Bilo je pokušaja da se preda zajednička lista, ali dogovor nije postignut, pa je Srđan Šajn iz Romske partije početkom oktobra javno podržao Studentsku listu i pozvao ostale stranke koje zastupaju Rome da učine isto.

Sandžak između bošnjačkih partija i Studentske liste

Zanimljiva je situacija u Novom Pazaru, gde se nalaze tri najveće partije koje predstavljaju bošnjačku nacionalnu manjinu. Te tri bošnjačke stranke ujedno su i najveća konkurencija Studentskoj listi u tom gradu.

Naime, Studentska lista ima tri kandidata za poslanike, troje Bošnjaka rangiranih na visokim pozicijama koji će sigurno ući u Narodnu skupštinu Srbije.

„U situaciji u kojoj ni Srbi kao većinski narod ne mogu da ostvare svoja prava, iluzorno je smatrati da nacionalne manjine mogu da ostvare bilo kakva prava“, kaže Mirza Ramusović, koji se nalazi na 38. mestu Studentske liste, i dodaje da je kroz kampanju otkrio da će za njih glasati svi oni koji nisu bili zadovoljni načinom na koji su ih do sada predstavljale bošnjačke partije.

Rasim Ljajić, dugogodišnji ministar u prethodnim vladama i sadašnji koalicioni partner SNS-a, nije sasvim zadovoljan tom saradnjom, pa na izbore izlazi samostalno i bori se za glasove u celoj Srbiji.

„Mi tačno znamo kome se obraćamo, a jedna i druga lista, dakle SNS i ova lista oko studenata, žele da imaju same 50 odsto. Ja mislim da to dodatno doprinosi ovolikoj polarizaciji i ostrašćenosti. Kad vi postavite tako visok cilj, onda vi očito težite da dobijete apsolutno svaki glas“, kaže Ljajić za DW. Umesto polarizacije, Ljajić želi normalizaciju odnosa u društvu i ima konkretne zahteve od onoga ko osvoji većinu.

Ljajić – Ko god da pobedi, moraće da zove na pregovore

„Potrebna je debata, pominjao sam promenu Ustava, promenu izbornog zakona jer je potpuno izgubljeno poverenje u izborni proces, debata oko mnogih pitanja poput spoljnopolitičke orijentacije zemlje. Mi lutamo, postoji jedna dezorijentisanost u pogledu toga kuda Srbija treba da ide, kako će se rešavati pitanje Kosova i mnoga druga pitanja.“

Iako smatra da će Studentska lista sigurno osvojiti određeni broj glasova u Novom Pazaru, što vidi kao deo demokratske konkurencije, Ljajić problem vidi u tome što se Studentska lista, kako kaže, za glasove bori na prljav način, plivajući na talasu opšteg narativa u Srbiji. Uz to, kaže, nije mu jasan njihov program jer je „catch-all“. Ipak, ne želi da kaže kome bi radije dao podršku s obzirom na dosadašnje iskustvo sa SNS-om.

„Ja mislim da ko god da pobedi na sledećim izborima mora prvi da pruži ruku i pozove druge aktere na razgovor oko smirivanja političkih tenzija. Taj neće moći da upravlja i vlada bez toga, koliko god da dobije. Odnos 55–45, 60–40, 52–48 neće rešiti ovu situaciju makar bili u poziciji da neka od stranaka ili političkih blokova sama formira većinu“, smatra Ljajić.

Ugljanin i Zukorlić iznose različite zahteve

Za razliku od Ljajićeve stranke SDP-CDP, koja se obraća svim građanima Srbije, Stranka demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejmana Ugljanina svoje prirodne partnere vidi u nerazvijenim krajevima Sandžaka.

Na pitanje šta će tražiti od onoga ko osvoji većinu glasova ukoliko njihova stranka osvoji jedan ili dva mandata, Ugljanin za DW kaže da su njihovi ciljevi ozdravljenje porodice, naroda i države, kao i pravedni zakoni za sve. Tražiće, kaže, promenu Zakona o lokalnoj samoupravi radi smanjenja poreza, doprinosa i drugih opterećenja u nerazvijenim opštinama za 50 odsto. Cilj „Čuvara Sandžaka“ je i da majke imaju status majke vaspitačice, uz finansijsku sigurnost. Ugljanin se nada da će Sandžak postati autonomna pokrajina i ističe da su njihovi prirodni saveznici građani nerazvijenih opština. Zato, kaže, ne moraju da uđu u Vladu da bi pomogli poboljšanje uslova života.

„Mi ćemo njima dati naš plan i program, daćemo im naše stručnjake, ali nećemo insistirati da dobijemo niti kakve beneficije, niti mesto u vladi uopšte“, kaže Ugljanin.

Usame Zukorlić iz SPP-a bio je ministar bez portfelja u poslednjem sazivu Vlade, zadužen za oblast pomirenja, regionalne saradnje i društvene stabilnosti. Na pitanje da li će ponovo ući u koaliciju sa SNS-om ako osvoje neki mandat, Zukorlić kaže da nisu zadovoljni brojnim pitanjima, poput odnosa prema genocidu u Srebrenici i veličanja ratnih zločinaca, ali ni odnosom prema nacionalnim televizijama koje omogućavaju govor mržnje. Podseća da je bio jedini ministar u Vladi koji nije napadao studente kada su protestovali. Tvrdi da ne moraju da budu jezičak na vagi.

„Prvo ćemo da se prebrojimo na izborima, da vidimo koga su građani Srbije izabrali da im bude lider. A mi konkretno, što se tiče ulaska u vladu, ulazimo isključivo ako dogovorimo projekte i prava za Bošnjake i ostale nacionalne manjine iz Sandžaka“, kaže Zukorlić, ističući da ne želi da upadne u referendumski okvir koji se nameće u državi, prema kojem postoji samo jedno političko pitanje.

Preševska dolina sa jasnim ciljevima

Za albansku nacionalnu manjinu mandati su važni jer omogućavaju da se promeni način na koji se država odnosi prema pitanjima Albanaca i da se ta pitanja iz sfere stalnih političkih obećanja prebace u sferu konkretnih institucionalnih obaveza, kaže za DW Šaip Kamberi, nosilac Albanske koalicije koju čini osam stranaka. On podseća da je reč o jedinoj manjinskoj stranci koja ima mandate od 1990. godine, a nikada nije bila deo vladajuće većine. Zato ističe da njihova podrška nije blanko ček.

„Od budućeg premijera tražio bih da se Vlada jasno obaveže na sprovođenje postojećih sporazuma i rešavanje otvorenih pitanja Albanaca u Srbiji sa preciznim rokovima i odgovornošću nadležnih institucija“, kaže Kamberi, objašnjavajući da traže da se konačno sprovede ono što je dogovoreno još pre 25 godina i što proizlazi iz zakona i međunarodnih standarda.

Ističe da nikome unapred ne bi obećao podršku.

„Kada je reč o SNS-u, njen dosadašnji odnos prema našim zahtevima i rezultati u rešavanju problema Albanaca biće deo procene. Ne možemo zanemariti činjenicu da mnoga pitanja na koja godinama ukazujemo i dalje čekaju na konkretno rešenje“, kaže Kamberi i dodaje:

„Kada je reč o Studentskoj listi, važno je razlikovati legitimne zahteve za demokratskim promenama od konkretnih stavova o nacionalnim pitanjima. Otvoreni smo za razgovor o vladavini prava, slobodnim izborima, borbi protiv korupcije i reformi institucija. Ali očekujemo i jasan odgovor na pitanja kako buduća politička opcija vidi ostvarivanje prava nacionalnih manjina i rešavanje položaja Albanaca u Srbiji.“

Bursać – Visoka izlaznost lek za sve anomalije

Dejan Bursać, viši naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, smatra da ove tri zajednice imaju tri različite unutrašnje dinamike, ali je uveren da nijednoj od njih, ni u ljudskom ni u političkom smislu, naročito ne odgovara saradnja sa Aleksandrom Vučićem.

„Niko ne želi da bude deo i da bude percipiran kao deo jednog agresivnog, nasilnog, kriminalizovanog režima, gde se odluke ne donose demokratski, gde je tretman saradnika takav kakav jeste“, smatra Bursać i dodaje da bi sigurno radije bili ravnopravni partneri nego podanici. Ističe da čak i kod SVM-a ima signala da postoji uverenje da su promene moguće i u Srbiji, kao što je to bilo u Mađarskoj.

„Deo Mađara definitivno glasa za neke građanske stranke, u ovom slučaju za Studentsku listu, kod Bošnjaka se takmičenje svelo na tri struje za ograničen broj glasova gde će takođe Studentska lista pokupiti glasove velikih delova te zajednice, a kod Albanaca, budući da su njihove brojke dosta manje, gola borba je za taj jedan mandat. Ja mislim da će sa visokom izlaznošću njima biti problem i taj jedan mandat da uhvate na ovim izborima“, pojašnjava Bursać.

Objašnjavajući pojedinačno manjinske liste, naš sagovornik kaže da je zloupotreba ovog statusa velika, aludirajući na, kako kaže, lažnu Rusku stranku.

„Dve trećine stranaka upisanih u registar jesu manjinske stranke. Sad onako prostom matematikom, nije baš moguće da su sve stranke manjina.“

Budući da je upravo Ruska stranka na lokalnim izborima u Nišu jednim glasom preokrenula volju građana, velika izlaznost je, kako kaže, lek za takve anomalije.

„Biću potpuno otvoren, ako krenemo sa izlaznostima od 4,3 ili 4,4 miliona građana, koje jesu fantastične, ali nisu nemoguće u ovoj situaciji, mi možemo otvoreno da pretpostavimo da je ovaj režim gotov. Jer će to izvesti ogroman broj protivnika režima na izbore, pokvariće računicu sa SPS-om i sa nekim drugim manjim partnerima, računicu koju SNS ima da bi došla do 126 mandata u Skupštini“, tvrdi politikolog Bursać i napominje da će, ako izlaznost bude oko četiri miliona, teško doći do promene.

„Sve između četiri i 4,3 miliona je lutrija“, kaže on, jer tada sve zavisi od individualne raspodele glasova između lista. To znači da izlaznost mora biti iznad 66 ili 67 odsto biračkog spiska, i tada će to biti jedan pozitivan signal, tvrdi Bursać.

Novinarska pitanja poslali smo i predstavniku Ruske stranke, kao i Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) i Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, odnosno službi nadležnoj za Jedinstveni birački spisak, u pokušaju da otkrijemo koliko u biračkom spisku ima osoba koje se izjašnjavaju kao Rusi, a imaju srpsku ličnu kartu i pravo glasa. Odgovore nismo dobili do zaključenja teksta.