Otvoreni cilj 52-godišnje socijaldemokratkinje jeste da spreči pobedu  AfD na pokrajinskim izborima. Njena stranka predstavlja je na plakatima kao „ženu protiv plavih“. Plava je boja AfD. 

Manuela Švezig je glavni adut i oličenje političkog povratka SPD u Meklenburgu-Prednjoj Pomeraniji u proteklih dvanaest meseci: septembra 2025. SPD je imala podršku svega 19 odsto birača, dok je AfD bila na 38 odsto.

U najnovijim anketama od 17. septembra 2026. SPD je bila na 37, a AfD na 36 odsto.

„Situacija je ozbiljna“, kaže Švezig u razgovoru za DW. „AfD bi nanela štetu našoj privredi i zajedništvu u društvu. Svojim grubim načinom govora, mržnjom i huškanjem, ta stranka deli društvo i podstiče veću spremnost na nasilje. A to će posebno pogoditi nas žene.“

U neposrednom kontaktu sa građanima

Manuela Švezig je uspela da nadoknadi veliki zaostatak zahvaljujući i brojim direktnim kontaktima sa građanima. Ljubazna je i pristupačna, ali istovremeno odlučna.

Ona sluša, na pitanja odgovara sigurno i potkrepljeno činjenicama, ne izbegava rasprave i pokazuje da je dobro upoznata sa svime što se događa u pokrajini.

Švezig govori o susretima tokom predizborne kampanje. Priča o razgovoru s jednom pekarkom, koja ne brine samo zbog visokih cena energije, već i zbog svojih zaposlenih.

„Rekla mi je: ’Gospođo Švezig, ovde rade ljudi migrantskog porekla i veoma se plašim da ću ih izgubiti. Cenim ih i nije mi svejedno šta će s njima biti, ni kao s ljudima.’“

Prišao joj je, kaže, i vlasnik jednog projektantskog biroa i ispričao da njegov zaposleni iz Maroka želi da napusti Nemačku.

„Kada ode u kafić na trgu u Štralzundu i čeka da mu dođu nemački prijatelji, ljudi koji sede pored njega ili dobacuju uvredljive komentare ili ustanu i sednu na neko drugo mesto.“

Ko bi, pita Švezig, želeo da živi u takvoj atmosferi? „Zato ljudi moraju da izađu na izbore i glasaju za SPD. Zbog toga sam ja žena protiv plavih.“

Pritom, na većini predizbornih plakata uopšte se ne pominje SPD. Na njima je samo Manuela Švezig, odevena u jarko crveno. Stranačka boja trebalo bi da bude dovoljna poruka.

Distanca prema Berlinu

Najviše političkih poena osvojila je time što se maksimalno distancirala od savezne vlade, a samim tim i od sopstvene stranke, SPD.

Nijedna prethodna nemačka vlada nije bila tako nepopularna, a podrška SPD na saveznom nivou pala je na 12 odsto.

Švezig otvoreno govori da se ne slaže s mnogim odlukama donetim u Berlinu. „Očekujem da savezni kancelar i čitava savezna vlada promene politički kurs“, poručila je početkom septembra, nakon pobede AfD u Saksoniji-Anhalt.

Već duže smatra da reforma sistema socijalne zaštite koju planiraju Unija i SPD ide u pogrešnom smeru. „Drago mi je što moje kritike u međuvremenu nailaze na sve veću podršku.“

Manuela Švezig na čelu SPD?

Podršku dobija i u sopstvenoj stranci. U SPD na saveznom nivou raste nezadovoljstvo radom dvoje kopredsednika, Larsa Klingbajla i Berbel Bas.

Sve se otvorenije spekuliše o tome da bi Manuela Švezig mogla da ih zameni na čelu stranke.

U krizi kroz koju prolazi SPD, jedna od retkih socijaldemokratskih političarki koje su još popularne među biračima mogla bi da bude logičan izbor za čelo stranke.

Protivnici su je često potcenjivali

Reč je o ženi koja je rođena u Brandenburgu, studirala finansijsku upravu i radila kao poreska službenica. Imala je skoro 30 godina kada se 2003. učlanila u SPD. 

Njen politički uspon bio je brz. Najpre se bavila lokalnom politikom u pokrajinskoj prestonici Šverinu, zatim je postala ministarka za socijalna pitanja Meklenburga-Zapadne Pomeranije.

Kada je 2013. postala savezna ministarka za porodicu u vladi kancelarke Angele Merkel, postala je poznata i u čitavoj Nemačkoj.

Možda i zato što Švezig nikada nije ostavljala utisak tipične političarke željne moći, protivnici su je često potcenjivali, pre svega muškarci.

Jedan političar CDU svojevremeno ju je podrugljivo nazvao „Barbikom s obale“. Kada je postala savezna ministarka, novinski naslovi opisivali su je rečima „mlada, plava, istočna Nemica“.

Švezig, koja je udata i ima dvoje dece, u septembru 2019. saopštila je da boluje od raka dojke. Tokom lečenja povukla se sa funkcija u saveznom vrhu SPD, ali je ostala na čelu pokrajinske vlade. U maju 2020. objavila je da je terapija uspešno završena i da je pobedila bolest.

Snaga ove sitne žene leži u mirnoj upornosti, borbenosti i pragmatizmu.

Rusija i Severni tok

Ta upornost umalo ju je politički skupo koštala u sporu oko gasovoda Severni tok 2.

Švezig se 2017. vratila u Meklenburg-Zapadnu Pomeraniju kako bi na mestu premijerke pokrajine nasledila teško obolelog Ervina Zeleringa. On je u to vreme negovao veoma dobre odnose s Rusijom, a Švezig je nastavila njegovu politiku.

To je podrazumevalo i odlučnu odbranu izgradnje gasovoda kroz Baltičko more, kojim je u Nemačku trebalo da stižu dodatne količine ruskog gasa. Švezig je projekat branila uprkos kritikama iz istočne Evrope, Sjedinjenih Država i pojedinih delova Nemačke.

Kada su SAD 2021. zapretile sankcijama, pokušala je čak da osnivanjem „Fondacije za zaštitu klime“ obezbedi završetak Severnog toka 2. Novac za fondaciju stigao je iz Moskve.

Nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022, takav stav postao je ozbiljan politički teret. Švezig je iz korena promenila politiku i priznala da je pravila greške. Ipak, i danas brani logiku kojom se rukovodila pri donošenju tadašnjih odluka.

Premijerka s podrškom od 60 odsto

Čini se, međutim, da joj sve to nije dugoročno naškodilo. Kada bi se premijerka birala direktno, za Manuelu Švezig trenutno bi glasalo 60 odsto birača u Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji.

Dobre rezultate u anketama beleži i sadašnja pokrajinska vlada SPD i Levice. Da li će to biti dovoljno da te dve stranke nastave da vladaju, znaće se u izbornoj noći.