Ruska država sve više mora da koristi usluge kriminalnih mreža, piše Mark Galeoti (58), istoričar i stručnjak za ruske tajne službe i organizovani kriminal u izveštaju pod naslovom: „Nemirna vremena: Rusko podzemlje posle invazije na Ukrajinu". Ovaj počasni profesor (naslovna fotografja) na Univerzitu u Londonu (UCL) svoje istraživanje je objavio u okviru projekta „Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala".

Pre invazije Ukrajine, organizovani kriminal u Rusiji je bio povezan s bandama u Ukrajini: Rusi i Ukrajinci su zajedno činili najveći kriminalni sindikat u Evropi, sve dok rat nije uništio te veze.

„Do februara 2022. ruske i ukrajinske kriminalne grupe činile su najmoćniji kriminalni ekosistem u Evropi i kontrolisale profitabilnu rutu za krijumčarenje između Rusije i Zapadne Evrope", citira Galeoti iz jednog drugog izveštaja „Globalne inicijative". Kada je počeo rat, vodeće ličnosti ruskog podzemlja pridružile su se privatnoj vojsci „Vagner".

Dobitnici i gubitnici rata

Rat je promenio celokupni status kvo i, pre svega, pomerio odnos snaga između pojedinih grupa, piše Galeoti:

„Glavni dobitnici su strukture sa vezama u Belorusiji, Jermeniji i Centralnoj Aziji, dok u gubitnike spadaju velike transnacionalne kriminalne mreže kao što su bratstva Solncevskaja i Tambovskaja".

Reč je o dvema najpoznatijim mafijaškim strukturama u Rusiji - prva je iz Moskve, a druga iz Sankt Peterburga.

Galeoti kaže da su sada postali važniji alternativni trgovački i krijumčarski putevi - izdvajaju se neke zemlje na Bliskom istoku, centralnoj Aziji i Turska: „Ukupno gledano, ovaj rat možda nije dobar za ruske gangstere, ali to ne važi za sve".

Ja tebi - ti meni

Cinično je da su veze između države i kriminalnog podzemlja u Rusiji zasnovane na uzajamnoj pomoći, objašnjava Mark Galeoti. Na primer, kriminalne strukture su sve češće uključene u nabavku mikročipova i drugih tehnologija neophodnih za rusku odbrambenu industriju. U svom izveštaju Galeoti citira jednog službenika Europola:

„Ako pomažeš u krijumčarenju mikročipova, FSB može da zažmuri kada trguješ drogom ili ljudima."

Drugim rečima: ono što država ne želi ili ne može sama, prepušta organizovanom kriminalu.

On kaže da osim nabavke sankcionisane robe, tu spadaju i jednostavnija špijunaža, ubistva ili zastrašivanje neprijatelja Kremlja, posebno u inostranstvu: „Bojim se da će toga biti više kako bi se izvršio pritisak na rusku dijasporu."

Pored toga, funkcija kriminalnih grupa sastoji se u tome da služe kao čuvari „crnih fondova" države. Od početka rata i izolacije Rusije od strane Zapada, ruskim državnim akterima je „teže da finansiraju operacije u Evropi", objašnjava Galeoti i kaže da - što više država mora da koristi usluge kriminalaca tim više se gube granice između podzemlja i institucija.

Kao primer navodi „državni" izvoz ukrajinskog žita sa okupiranih teritorija ili izvoz nafte tankerima koji isključuju svoje transpondere i tako zaobilaze sankcije Zapada.

Sve više kriminala u zemlji

Mark Galeoti istovremeno konstatuje da se u Rusiji drastično povećava broj krivičnih dela, posebno onih koja uključuju primenu nasilja. Čak i zvanična statistika ruskog MUP-a navodi porast od 30 posto -  samo za 2022.

Verovatno ni to nije cela istina. Geleoti ukazuje koliko je ta ista statistika neverodostojna na mestu kada se navodi iznenađujuće niska stopa kriminala u Čečeniji i drugim republikama Severnog Kavkaza. Ministarstvo unutrašnjih poslova Rusije nedavno odlučilo da više ne objavljuje takve statistike.

„Ako bi Putin odlučio da se suprotstavi organizovanom kriminalu, imao resurse za to", kaže Galeoti, napominjući da ruska država trenutno za to ne pokazuje interesovanje. Istovremeno, u ruskom društvu rastu problemi vezani za kriminal: na primer, povećava se broj ratnih veterana koji su skloni da se priključe svetu kriminala.

U šta se pretvara Rusija?

Na kraju, Galeoti identifikuje dva glavna rizika za Rusiju: prvi je „Donbasizacija", odnosno bezakonje i beskrupuloznost kao na okupiranim ukrajinskim teritorijama, a drugi je „nacionalizacija kriminala", odnosno pretvaranje Rusije u mafijašku državu.

No, on smatra da je izraz „mafijaška država" novinarski kliše jer ne obuhvata „sveukupnu kompleksnost sistema" u Rusiji.

Galeoti predlaže da se moderna Rusija upoređuje sa srednjovekovnom monarhijom, u kojoj se rivalski bojari bore za carevu naklonost i gde „slovo zakona ima mnogo manju vrednost od pragmatičnih saveza".

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom.