„Marks je još aktuelan“
5. maj 2018.
DW: Gospodine Endres, skoro 30 godina je prošlo otkako ne postoji Sovjetski Savez. Njegovi lideri su se uvek iznova pozivali na Marksa – opravdano?
Martin Endres: „Doba ekstrema“ – tako je istoričar Erik Hobsboum opisao 20. vek. Nakon 1989. godine put za proučavanje Marksa je počeo da se oslobađa. Od tada istraživanje analitičkog potencijala njegovog dela više nije ograničeno konkurencijom sistema, kao što je do tada bio slučaj. Time još nismo oslobođeni svake političke funkcionalizacije Marksovih analiza. Ali barem postaje moguće izbegavanje jednodimenzionalnih predrasuda o Marksovom delu. Jer ono u velikoj meri ima veze sa tim šta su marksizam, lenjinizam, staljinizam i drugi totalitarizmi, kao što je maoizam, uradili od njegovog dela.
- pročitajte još: Marks, jeftino
DW: Dakle potpuna zloupotreba njegovog dela?
Endres: Naravno da u Marksovom delu ima teških delova – nema sumnje. Moramo imati u vidu da je, dok je Marks bio živ, bio objavljen samo mali deo njegovog opusa i da se sa njim veoma selektivno postupalo. Danas znamo da je Fridrih Engels u velikoj meri doprineo preformulisanju njegovog dela – pre svega kasnijih radova. Ali pre svega je prva generacija bila ta – od Karla Kauckog, preko Roze Luksemburg, do Lenjina – koja je stvorila i konstruisala to što je kasnije kao marksizam vodilo ka političkom izobličavanju sistema.
DW: Da li delo Karla Marksa još uvek može da bude od koristi za analizu savremenih prilika?
Endres: Postoje dve strane koje su nesalomivo aktuelne. Prvo, Marksovo delo je jedinstveno za analizu socijalnih nejednakosti. Da li je to obeleženo nekim klasnim terminom, potpuno je sekundarno. Marks je na poseban način ukazivao na nejednaku podeljenost životnih šansi i odnosa. Drugo, danas imamo veoma specifične oblike ekonomizacije naših društvenih odnosa, posebnu dinamiku kapitalizma, kakav u Marksovo vreme uopšte nije postojao, ali čije se agresivno dejstvo na sve životne oblasti može veoma slično analizirati, kao što je Marks to činio u svoje vreme.
DW: Jedna od najpoznatijih Marksovih rečenica se nalazi u Komunističkom manifestu. On opisuje kapitalistički razvoj, koji je prouzrokovao stravičnu dinamizaciju tadašnjih životnih okolnosti. Marks o tome piše: „Sve što je čvrsto i ustaljeno pretvara se u dim, sve što je sveto skrnavi se, i ljudi su najzad prisiljeni da svoj životni položaj, svoje međusobne odnose pogledaju trezvenim očima.“ Da li u reči „najzad“ naslućujete potajnu radost zbog takvog razvoja?
Endres: Postoji problem u formulisanju reči „najzad“. Ja bih to pre shvatio u smislu „na posletku“. Marks u svom okruženju – manje u Nemačkoj, pre svega u Engleskoj – primećuje tempo društvenih promena, koje ocenjuje kao posebne i do tada neviđene. On dakle vidi kako se ruše dotadašnji mirni tokovi društvenog poretka koji se bazirao na staležima, privilegijama koje se dobijaju sa rođenjem i na veoma jasnim porodičnim odnosima. Na taj način su ljudi njegovog vremena bili suočeni sa realnošću, koja im je takoreći prodrmala tlo pod nogama.
DW: Moguće da Manifest može da se protumači kao neka vrsta dokaza globalizacije ili barem nekog evropskog povezivanja. Tu se opisuje kako se tehnika razvija – poput železničkih ili plovidbenih mreža.
Endres: Da. Međutim, Marks je bio veoma svestan ograničenosti svojih analiza. Postoje kasnija pisma upućena ruskim aktivistima u kojima naglašava da su njegove analize pisane imajući u vidu zapadnu Evropu. Marks je dakle u potpunosti bio svestan kompleksnosti sveta, pa tako i ograničenosti svojih ličnih iskustava. Čak su i prilike u Evropi koje opisuje krajnje različite. Mančester se navodi kao primer za Englesku, što je, naravno, bilo potpuno preterano. Mančester je u to vreme sa svojom tekstilnom proizvodnjom bio relativno zaseban kosmos u Engleskoj. Nemačka je u svakom slučaju bila van tih dešavanja.
- pročitajte još: Kapital, knjiga koja je trebalo da promeni svet
DW: Ipak, čini se da je veoma rano primetio stvari koje se danas dešavaju širom sveta.
Endres: Dečiji rad, koji je Marks osuđivao i za čije ukidanje se zalagao – to danas imamo u globalno aktivnim tekstilnim kompanijama u Aziji ili u jugoistočnoj Aziji. Tamo vidimo to što je Marks veoma detaljno analizirao imajući u vidu Zapad. Najpre imamo jeftinu proizvodnju. Zatim, kao trenutno u Kini, kreće kvalitetna proizvodnja, koja vodi ka povećanju nivoa plata. Jeftina proizvodnja se onda seli u druge, još siromašnije delove sveta. To znači da – da upotrebimo Marksov vokabular – možemo da vidimo relativno povećanje životnog standarda uz održavanje eksploatacije. I onda može da se postavi pitanje u kojoj meri je univerzalno i relevantno to što je Marks pisao u svoje vreme, analizirajući zapadnu Evropu.
*Martin Endres, 1960, je sociolog sa Univerziteta u Triru, rodnom gradu Karla Marksa. Bavi se društvenom teorijom i sociologijom poverenja. Jedan je od organizatora kongresa „Karl Marks 1818-2018. Konstelacije, transformacije, perspektive“, koji se održava od 23-25. maja na Univerzitetu u Triru.