Muzika, ples, revija - to su zlatne dvadesete godine u Berlinu. U ulozi pevačice Lole, Marlena Ditrih je bila oličenje životnog osežanja svog vremena i svog grada. "Brelin ej jednostavno bio njen grad", piše Maria Riva, kćerka Marlene Ditrih. "Ona i berlin su se predivno slagali i međusobno dopunjavali".

Najnormalnija stambena zgrada u berlinskom Šenebergu. Tabla na zidu podesća da je tu, 27. decembra 1901. rođena Marlena Ditrih. Kažu da je od svog oca, markantnog policijskog oficira, nasledila lep izgled i buntovno biće.

Marlena ima 21 godinu i već je radila kao foto-model, revijalna igračica i violinistkinja u jednom bioskopskom orkestru. A onda se prijavila za razgovor u Nemačkom pozorištu. Primljena je, ali je najpre uzimala časove glume, pa je 7. decembra 1022. prvi put stala na pozornicu, u predstavi "Pandorina kutija". Doduše, bila je samo statistkinja.

Ovde su se 14. maja 1923. začula svadbena zvona. Marlena, ambiciozna glumica, udala se za asistenta režinje Rudolfa Zibera. Ona je imala 22 godine, a on 26 godina. Godinu dana kasnije, rodila im se kćerka Marija Riva. Par se razdvojio još sredinom 30-ih godina, ali su njih dvoje sve do Ziberove smrti 1976. bili zvanično u braku.

U Babelsbergu, pred kapijama Berlina, režiser Jozef fon Šternberg je 1929. i 1930. snimao film "Plavi anđeo" u kome je Marlena bila u glavnoj ulozi. Kao Lola, pevačica u jednom varijeteu, bila je omiljena i u Nemačkoj i u inostranstvu. Taj film je predstavljao veliki proboj Marlene Ditrih na svetsku scenu. Najveći filmski atelje u studiju Bablsberg danas nosi ime Marlene Ditrih.

U podrumu Pozorišta Zapada, kompozitor Fridrih Holender je 1931. osnovao pozorište Tingel-tangel. Bila je to preteča "Vaganten-bine". Prilikom otvaranja, Marlena Ditrih je prvi put pred publikom, pevala hitove iz "Plavog anđela". Oni potiču iz pera samog Holendera, pa tako i pesma "Od glave do pete sam spremna za ljubav"

1930, Marlena je sa Jozefom fon Sternbergom otišla u Holivud i počela svetsku karijeru. Odbila je ponude nacista da se vrati u Nemačku. Umesto toga, podržala je borbu protiv Hitlera. 1997. grad Berlin joj se za to zahvalio otvaranjem Trga Marlene Ditrih.

U trojim izložbenim prostorima su izloženi predmeti iz nasleđa slavne glumice - kostimi iz filmova, portreti, fotografije, rakvizita i pisma. Mogu se videt i odlomci iz filmova i privatni snimci Marlene Ditrih.

Marlena Ditrih je još za života bila legenda. Zavodljiva, glamurozna, obavijena velom tajne. 1992. je umrla u Parizu - u 91. godini. Želja joj je bila da je sahrane u rodnom Berlinu. Na gradskom groblju Štubenrauhštrase, koje narod zove "grobljem umetnika", našla je svoje poslednje prebivalište.