Maroko sve revnosnije igra ulogu čuvara evropskih kapija. Prema nedavnom saopštenju marokanskih Kraljevskih oružanih snaga, prošle godine je oko 87.000 migranata zaustavljeno na proputovanju ka Evropi.

Većina je privedena na zapadnoj obali ove afričke zemlje. Odatle, španska Kanarska ostrva su udaljena svega stotinak kilometara.

Između januara i novembra prošle godine, oko 57.000 ljudi ipak je uspelo da se dokopa Kanarskih ostrva. Evropski savet navodi da je to povećanje od 82 odsto u odnosu na godinu pre toga.

Doduše, ne stižu svi tamo direktno iz Maroka, već i iz drugih, južnijih država Afrike.

Prošle godine je zabeležen i jedan neslavni rekord – nikad se više ljudi nije utopilo u Atlantskom okeanu u pokušaju da stignu do Evrope. Španska neprofitna organizacija Caminando Fronteras tvrdi da je stradalo 6.618 ljudi, većina između Maroka i Kanarskih ostrva.

Zbeg u Evropu mahom ide preko tri rute – Balkanske, Sredozemne i ove Zapadne, ka Španiji. Retko ko ide takozvanom Severnom rutom, preko Rusije.

„Ima mnogo razloga što je takozvana Zapadna ruta sve popularnija, najviše zato što su ostale rute još opasnije“, kaže za DW Sonja Hegasi (Hegasy) iz nemačkog Lajbnicovog centra za moderni Orijent.

Opisuje da su uslovi u Libiji još teži, jer migranti bivaju hvatani i pritvarani u neljudskim uslovima. Ni druge zemlje severne Afrike ne štede migrante, kaže Hegasi.

Pakt sa Marokom

Izvesno je da će Maroko biti sve obazriviji čuvar evropskih granica. Nakon punih sedam godina pregovora, prošlog decembra su EU i Maroko dogovorili migracioni pakt.

Hans Lejtens (Leijtens), izvršni direktor evropske granične agencije Fronteks (Frontex), tada je posetio Rabat kako bi ojačao saradnju sa marokanskim kolegama. „Maroko se ističe kao ključni partner u Africi“, naveo je Lejtens.

Ali, taj pakt je još daleko od primene, kaže nam Kamile Lekoz (Camille Le Coz) iz Evropskog instituta za migrantske politike. „To je politički sporazum koji pokreće evropska sredstva i osoblje da uspostave infrastrukturu kako bi migracioni pakt bio sproveden kroz nekoliko godina“, dodaje ona.

„Jednačina podrazumeva da EU podržava teritorijalne pretenzije Maroka, a Maroko podržava evropsku izbegličku politiku“, dodaje Sonja Hegasi.

Misli se tu na višedecenijski spor u kojem Zapadna Sahara pokušava da se otcepi od Maroka.

Igre oko Zapadne Sahare

Ta nova privrženost Rabata evropskoj politici držanja migranata dalje od kontinenta bila je testirana već prvog dana ove godine. Marokanska vojska tada je uhapsila više od hiljadu Marokanaca, Alžiraca, Tunišana, Jemenaca i ljudi iz podsaharske Afrike koji su pokušali da dođu do Kanarskih ostrva i španskih enklava u Africi, Seute i Melilje.

Te dve španske teritorije – praktično na severu Maroka – jedina su kopnena granica Evrope i Afrike.

Za Maroko je „migracija klasično sredstvo pritiska u pregovorima sa EU“, kaže Sara Zaimi (Sarah Zaaimi) iz vašingtonskog Atlantskog saveta.

„Tokom 2020. i 2021, usred krize sa Španijom, Maroko je namerno dozvolio domaćim migrantima i došljacima da navale na granice Seute i Melilje, što je izazvalo paniku u EU i Madridu“, podseća ona.

Nakon što je u junu 2022. oko dve hiljade ljudi jurnulo na granicu Melilje, a u nasilju su stradale 23 osobe, Maroko i Španija su krenuli putem popuštanja napetosti.

U zamenu za čuvanje granice, Španija je podržala planova Rabata da Zapadnoj Sahari dodeli autonomiju. U pitanju je bivša španska kolonija koju je Maroko mahom pripojio 1975. godine. Upravo odatle mnogi migranti kreću put Kanarskih ostrva.

Maroko je i ranije znao da igra na tu kartu. Tako su 2020. Sjedinjene Države priznale ovu regiju kao marokansku teritoriju u zamenu za normalizaciju diplomatskih odnosa Maroka i Izraela.

Ujedinjene nacije ne priznaju da je Zapadna Sahara deo Maroka i, prema međunarodnom pravu, tamo traje ilegalna marokanska okupacija.

U retko naseljenoj i mahom pustinjskoj Zapadnoj Sahari je snažan Narodni front Polisario koji okuplja Saharce, a ima podršku Alžira. Taj Front se pola veka bori za nezavisnost. Maroko i Alžir su komšijske države u stalnim napetostima.

Promena marokanske spoljne politike

„Maroko je decenijama nametao političku pretenziju na Zapadnu Saharu i verovatno se sada oseća sigurno u toj stvari, pa koristi izbegličku politiku kako bi vršio dalji pritisak i podstakao sopstveni razvoj“, kaže Hegasi.

A opet, izgleda da Maroko ne cilja naprosto finansijsku injekciju iz Evrope.

„Poslednje promene u marokanskoj spoljnoj politici pokazuju da je to kraljevstvo postalo samouverenije, čak agresivno“, kaže Zaimi.

„Teško mi je da poverujem kako Maroko koristi migrante kao kartu da dođe do razvojne pomoći. To se pokazalo nakon nedavne krize posle zemljotresa“, dodaje ona.

U septembru je razorni zemljotres usmrtio skoro tri hiljade ljudi u Maroku, a zemlja je odbila veći deo ponuđene međunarodne pomoći.

„Maroko sada preferira suverenost u starim kolonijalnim odnosima“, kaže Zaimi. Posebno jer Rabat širi diplomatske odnose, recimo sa Ujedinjenim Emiratima, Kinom, Saudijskom Arabijom, Rusijom i Latinskom Amerikom, dodaje ona.

Prioritet, kaže Zaimi, sada imaju veliki poduhvati poput domaćinstva Svetskom fudbalskom prvenstvu 2030. zajedno sa Portugalijom ili planovi za podvodni tunel koji bi povezao Maroko i Španiju kod Gibraltara.

Ovaj članak je originalno objavljen na engleskom jeziku.