U sredu (3. maj), istog dana kada je Kosta K. (13) na Vračaru ubio osmoro školaraca i čuvara, odnosnop dva dana pre masovnog ubistva u selima oko Mladenovca, u Berlinu su dve devojčice ranjene u školskom dvorištu.

Jedan 38-godišnjak, u međuvremenu je smešten na psihijatriju. On je upao u dvorište osnovne škole u četvrti Nojkeln i nožem teško ranio sedmogodišnju i osmogodišnju devojčicu. Ova potonja je i dalje životno ugrožena.

To je nemačku javnost podsetilo na niz napada koji su proteklih godina potresali zemlju.

Šta će civilima uopšte pištolj?

Početkom marta je Filip F. (35) u centru Jehovinih svedoka u Hamburgu usmrtio sedam osoba, uključujući i nerođenu bebu, a potom oduzeo sebi život. Taj čovek je ranije bio deo zajednice Jehovinih svedoka i nije se s njima rastao prijateljski. U napadu je koristio pištolj koji je legalno posedovao.

-pročitajte još: Krvavi pir i legalni pištolj: Da li će Nemačka pooštriti zakone?

Prethodno je, u januaru, hamburška služba za izdavanje dozvola za oružje dobila anonimno pismo u kojem neko tvrdi da je F. psihički bolestan i da bi mu trebalo oduzeti pištolj. Službenici su ga nenajavljeno posetili i naveli da se ponašao normalno. To je bio kraj provera.

Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer izjavila je nakon napada da je, već i zbog ranijih sličnih napada, u pripremi zakon koji treba da pooštri proceduru za posedovanje oružja. Potpuno bi bile zabranjene poluautomatske duge cevi, a kandidati bi morali da prilože lekarski atest kako bi se utvrdilo da nemaju psihičkih poteškoća.

Štampa se tada zapitala šta će bilo kojem civilu – pa makar bio strastveni strelac ili lovac – pištolj Hekler&Koh P30 s magacinom od 15 metaka koji mogu da se ispale za par sekundi?

Drugi su navodili da „psihičke upadljivosti i amok često idu zajedno“. Amok, reč malajskog porekla, koristi se da opiše zločine u besu i gnevu, kad počinilac gleda da ubije ili povredi što više ljudi u kratkom vremenu.

Magazin Štern tim povodom je podsetio da su nedavno još dvojica ljudi legalnim pištoljem izvršili ubistva, i zatražio potpunu zabranu vatrenog oružja. „Koliko još ljudi mora da umre kako bi političari konačno shvatili da ubojito oružje nije za civile“, pisalo je u tekstu.

Psihoze i desničarski pogledi

Poznat je i amok koji je u februaru 2020. u Hanauu počinio Tobijas R, kada je ubio devet osoba migrantskih korena, svoju majku i sebe. On je u napadu koristio dugu devetku, isti pištolj korišćen u masakru na Vračaru.

-pročitajte još: Hanau: Da li je nemačka policija zakazala?

R. je pisao manifest u kojem je ostavio utisak psihički poremećene osobe, koja ima iluzije i maniju gonjenja. Ali, njegovo nedelo bilo je inspirisano i rasizmom – mnoge narode smatrao je manje vrednim, a žrtve je potražio u lokalnim šiša-barovima.

U Minhenu je 2016. jedan 18-godišnji Nemac iranskog porekla, i on sa psihičkim problemima, porukama preko četa privukao decu i mlade mahom migrantskog porekla u tržni centar.

Pobio je njih devetoro iz vatrenog oružja, pre nego što je izvršio samoubistvo kad ga je opkolila policija. Taj amok je definisan kao desničarski.

Napadi u školama

Bilo je u Nemačkoj i napada u školama ili na fakultetima, dvadesetak za poslednje dve decenije.

U februaru je jedan 17-godišnjak osuđen na dve godine maloletničkog zatvora uslovno, jer je prošle godine planirao bombaški napad na jednu gimnaziju u Esenu – iz desničarskih motiva.

Najkrvaviji takav događaj u istoriji Nemačke odigrao se 2002. u gimnaziji u Erfurtu. Tada je bivši učenik te škole Robert Štajnhojzer (19) ubio šesnaest ljudi – dvoje učenika, trinaest nastavnika i članova osoblja, i policajca. Potom je sebi oduzeo život.

Štajnhojzer je godinu dana pre toga izbačen iz škole jer je navodno podmetnuo falsifikovano lekarsko opravdanje zbog kojeg je izostajao sa časova.

„Do takvih dela dolazi kad mladić više ne može da se snađe u svojoj životnoj situaciji“, rekao je nedavno Klaus Hurelman, jedan od najuglednijih nemačkih istraživača obrazovanja i prevencije. „Ne ume da se nosi s konfliktnim situacijama. Ne ume da ih reši rečima ili gestovima, već se okreće nasilnom činu. To je naučeni mehanizam.“

Kako je Hurelman ispričao u intervjuu za javni servis MDR, tu veliku ulogu igra roditeljska kuća gde bi valjalo naučiti kako da se nosi sa napetostima svakodnevice. „Neporecivo je da se iza toga krije duboka povreda ličnosti, koja može nastati u porodici, okruženju ili školi. Ali, škola je često poslednji okidač, kap koja preliva čašu.“

„Prevencija je moguća“

Hurelman je dodao da školarci-napadači često imaju psihičke smetnje i da zlodelom hoće da privuku pažnju. „Tokom trajanja zločina, on je svemoćan, upravlja svime, svi ga se plaše. To je bolestan, opijajući osećaj.“

Prema njemu, tu posebnu ulogu igraju mediji koji upravo najviše izveštavaju o – počiniocu. Tako, kaže Hurelman, neki idući počinilac zna da mu je pažnja zagarantovana.

Posle crnih iskustava, stručnjaci kažu da su škole u Nemačkoj bolje pripremljene za prepoznavanje takvih situacija.

U mnogima su organizovani krizni timovi, u kojima su zastupljeni i učenici. Ideja je da se bave prevencijom vršnjačkog nasilja i da prepoznaju kada nešto preti da eskalira. Promene nabolje potvrđuje i Hurelman.

Na pitanje svih pitanja, da li se takav zločin može sprečiti, poznati naučnik kaže: „Takva nedela se dugo spremaju, sazrevaju u mladom biću postepeno i u jednom trenutku pada odluka. Ali mi znamo da osoba usput ostavlja niz tragova. Da, nedelo se može sprečiti. Može se prići počiniocu, pojmiti njegova teška situacija i on se može odgovoriti od dela. To je moguće, prevencija je izvodljiva.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.