Podaci o prodaji oružja postali su veoma važni nakon početka rata u Evropi. Brojke koje iznosi stokholmski Mirovni institut SIPRI odnose se na period od 2017. do 2021. godine, dakle još ne obuhvataju period rata u Ukrajini.

Uprkos tome, brojevi pokazuju izuzetan porast napetosti u Evropi. Dok je u svetu trgovina oružjem opala za 4,6 odsto, evropske države su povećale nabavku u ovoj oblasti za 19 odsto. Evropa je region sa najvećim rastom uvoza oružja u svetu.

Piter Vezeman, jedan od autora istraživanja obavljenog za SIPRI, rekao je da se radi o „zabrinjavajućem naoružavanju“.

Ijan Entoni, direktor odeljenja za evropski bezbednost Instituta SIPRI, smatra da se u ovim podacima krije odgovor NATO „na rusku aneksiju Krima 2014 i agresiju u Donbasu“. On je dodao da je NATO tada odlučio da se „preokrene trend opadajućih izdataka za odbranu“.

Rusija i Kina su prodale znatno manje

Zanimljive su i promene u redosledu velikih izvoznika oružja. Upravo je izvoz Rusije, druge po redu svetske izvoznice, iza Sjedinjenih Država, opao za 26 odsto. To se može pripisati smanjenju izvoza u samo dve zemlje – Indiju i Vijetnam. Narednih godina se opet očekuju velike indijske porudžbine ruskog oružja, kaže se u izveštaju Instituta.

Pad kineskog izvoza oružja je još veći: 31 odsto. Tako su dve države koje Zapad trenutno posmatra kao veliku pretnju prodale znatno manje oružja nego u petogodišnjem periodu pre toga.

Nemačka kao peta na listi zemalja izvoznica oružja takođe je smanjila izvoz za 19 odsto. Sjedinjene Države su izvezle za 14 odsto više naoružanja nego u periodu proteklog izveštaja. A treća izvoznica oružja na svetu, Francuska, povećala je svoju prodaju za čak 59 odsto.

Ruske komšije kupuju američke avione

Mada ovi podaci obuhvataju vremenski period do 202, rusko-ukrajinski rat je u njima nagovešten. „Primetno pogoršavanje odnosa između najvećeg broja evropskih zemalja i Rusije bilo je važan pokretač rasta evropskog uvoza oružja“, piše Vezeman, „to su pre svega države koje sopstvene potrebe ne mogu da pokriju domaćom proizvodnjom oružja“.

SAD su bile glavni isporučilac Evropljanima, radi se pre svega o borbenim avionima. Velika Britanija, Norveška i Holandija su zajedno naručile ukupno 71 višenamenski borbeni avion F-35.

Potom su zemlje koje imaju dugu granicu sa Rusijom u prethodne dve godine takođe naručile ove avione. Finska hoće 64, a Poljska 32 aviona tipa F-35. Nemačka je iz Sjedinjenih Država naručila pet patrolnih protivpodmorničkih aviona tipa P-8A.

Manje oružja Ukrajini

Ukrajina je u od 2017. no 2021. uvezla malo naoružanja. Institut SIPRI to objašnjava delom „niskom kupovnom sposobnošću zemlje i činjenicom da Ukrajina poseduje sopstvene vojno-industrijske kapacitete i da ima znatnu količinu naoružanja“ uglavnom iz sovjetske ere. Osim toga „izvoznici oružja su do februara ograničavali svoju prodaju Ukrajini jer su bili zabrinuti da bi mogli podstaći sukob“.

Kao što se zna, ta suzdržanost nije sprečila ruski napad. Od oružja koje je Ukrajina kupila vredi spomenuti 12 dronova iz Turske, 540 protivtenkovskih raketa iz SAD, a iz Češke 87 oklopnih vozila i 56 komada artiljerijskog oružja.

Vojni značaj – za razliku od političkih gestova – imaju prema stručnjacima Instituta dronovi tipa Bajraktar iz Turske. Stalno su se pojavljivale slike uništenih ruskih tenkova upotrebom američke protivtenkovske rakete „Džavelin“.

Međutim, Ijan Entoni kaže: „Ni jedan pojedinačan oružani sistem neće uticati na ishod ovog rata. Rusko usredsređivanje na opsadu, upotreba teške artiljerije i neprecizno bombardovanje iz vazduha pokazuju da treba s oprezom primiti priču o novoj oružanoj tehnologiji koja odlučuje rat.“

„Geografija Evrope temeljno promenjena“

Koji se strateški zaključci mogu izvesti nakon nekoliko nedelja rata? „Rat u Ukrajini je već sada temeljno izmenio političko-vojnu geografiju Evrope“, smatra Ijan Entoni. „Sada ne može više biti iluzije o saradnji sa Rusijom u sveobuhvatnom konceptu bezbednosti, kao što je bio dogovor devedesetih. Na neodređeno vreme Rusija ne može biti partner.“

Ruski napad, prema mišljenju eksperta Instituta, opravdava odustajanje NATO od obzira prema Rusiji u svojim istočnim članicama. „Za NATO više ne važi garancija koju je dao Rusiji o tome da neće trajno stacionirati veće borbene formacije u tim zemljama.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.