Dojče vele: Mnoge banke i instituti su pokušali da pogode ishode Svetskog prvenstva… njihovi metodi se zasnivaju na dosadašnjim rezultatima, bogatstvu zemalja, religiji… Ipak, svi su promašili?

Bojan Sovilj: To su metode koje jesu naučno opravdane, ali koje ništa ne znače. U pitanju je lep marketinški trik: kažete ko će biti u finalu, to izazove pažnju… ako slučajno budete u pravu, onda će svi znati da je, recimo, vaša banka pametno prognozirala.

DW: Oktopod Pol iz Oberhauzena je pogodio sve…

BS: Taj nemački oktopod je zapravo prva ličnost proteklog SP. Ispred je Maradone ili Larise Rikelme (zanosne navijačice Paragvaja, prim. aut) jer je Pol pogodio sve. Kako – nemam pojma! Postoji neko objašnjenje iz biologije da se oktopodi lepe na drečave zastave. Ali, ipak, da pogodi sve…

DW: Kladionice su, kao i uvek, bile najbolji prognozeri… I Mocart je prognozirao da će Španija biti prvak. Kako se dolazi do takvih procena?

BS: Kada pravite procenu, rukovodite se pre svega kvalitetom neke ekipe. Španija je evropski šampion, u Španiji se poslednjih godina najviše ulaže u fudbal, a kvalifikacije su završili sa svim pobedama bez primljenog gola. Sa druge strane, kada znate kako se igra moderni fudbal i da Španija ima Ćavija i Inijestu – jasno vam je da je njima teško uzeti loptu. Uz izrazite golgetere, Vilju i Toresa, možete da postavite kvalitetnu prognozu da će Španija biti prvak. Naravno, to ne mora ništa da znači jer kvota je samo izraz verovatnoće da će se tako nešto desiti.

DW: Kakvu ulogu tu igra matematika?

BS: U šahu postoje ELO rejtinzi koji su kvantitativna mera snage nekog šahiste. Manje je poznato da ista metoda postoji i u fudbalu. Mi kažemo, na primer, da je Barselona danas jaka 1.372 ELO poena, a Atletiko Madrid 960. Kada matematički uparimo Barselonu i Atletiko, dobijamo verovatnoće. Tada mi, matematičari, kažemo da Barselona ima između 57 i 62 odsto šansi da dobije tu utakmicu. Pretvoreno u kvote koje vidite u kladionici, to znači da kvota na Barseloninu pobedu treba da bude između 1,35 i 1,45. To je dvoparametarski model logističke regresije.

DW: Šta se dalje dešava?

BS: Stvar se onda predaje „fudbalskom“ timu na dalju obradu. Oni, između tih 1,35 i 1,45, uzimaju sve stvari u obzir koje matematički model ne može da obradi. Ko ne igra, kakvo je raspoloženje u timu… sve to je bitno, a matematika ne može da izračuna. I onda naši fudbalski stručnjaci procene da kvota na Barselonu treba da bude recimo 1,45.

DW: To su, pretpostavljam, ljudi koji prate sve detalje o fudbalu i oko fudbala?

BS: Ti ljudi lagano mogu da vam kažu šta je svaki od Partizanovih igrača jeo pre utakmice sa Pjunikom. To su ljudi koji su fascinirani fudbalom, samo to rade i za to žive. Oni znaju sve. Često kreću od toga koliko neki tim vredi u novcu. Na pomenutom primeru Barselona – Atletiko Madrid mogu da rezonuju ovako: „Barsa je mnogo jaka na sredini terena, Atletiko neće uzeti loptu, ali ima šansu da probije po levom krilu…“ Dakle, oni pokušavaju da naslikaju jedan fudbalski meč. U kancelariji ima 17 televizora i fudbal se non-stop gleda.

DW: Srbi se često zanose da će „odrati“ kladionicu što retkim srećnicima i pođe za rukom. Ipak, u proseku je kladionica uvek dobra?

BS: Da. Tako se prave kvote, to je surova matematika. Matematika namešta da kladioci u perspektivi ostavljaju kladionici novac. Niko od nas ne primeti kada uloži sto dinara na tiket pa izgubi. Izgubite tako 50 puta, ali 51. put dobijete 4.500 dinara pa se radujete, pričate svima… A ustvari ste u minusu 500 dinara. To je nešto slično kao banka, samo što kladionica pare uzima odmah.

DW: Znate li već ko će osvojiti Bundesligu sledeće sezone?

BS: Pretpostavljam da će to biti Bajern. Evo, neka to bude prognoza kladionice Mocart. Mada, čujem da se Balak vratio u Leverkuzen. Nas, recimo, Hofenhajm uopšte nije iznenadio pre dve sezone jer smo znali da ih finansira Ditmar Hop, jedan od osnivača SAP. Takođe, Majorka u Španiji je za pomoćnog trenera postavila Rafaela Nadala – dakle i on je dao pare. To možda ljudi koji se klade ne primećuju, ali novac uložen u neki tim igra jako veliku ulogu.

Intervju: Nemanja Rujević

Odg. urednik: Dijana Roščić