Gotovo četvrtina građana Nemačke potiče iz inostranstva. Političke stranke su u prošlosti pokušavale da takve građane izguraju u prve redove, ali u novoj vladi Angele Merkel takvih baš i nema. Koji su razlozi za to?
Oglas
Miler, Braun, Šulce ili Šojer – redom imena koja zvuče sasvim nemački. Slično je i sa drugim imenima članova kabineta Angele Merkel: pazilo se da ima mladih i starih, pazilo se da ima i žena i muškaraca, ali na nemačke građane stranog porekla se izgleda zaboravilo. Zašto je stvar sasvim drugačija nego u fudbalu, gde su na spisku reprezentativaca imena poput Boateng, Mustafi, Ozil ili Kedira?
Oko 18,6 miliona građana Nemačke su prva ili druga generacija doseljenika. Ovakav sastav vlade zato nije promakao niti Ajmanu Mazjeku, predsedniku Centralnog veća muslimana: „Tu nema neke gorčine nego sam lakonski konstatovao da nova nemačka vlada očito jedva ima ikoga stranog porekla. Katarina Barli, nova socijaldemokratska ministarka pravosuđa, teško da sa svojim nemačkim i britanskim državljanstvom može predstaviti ovu raznolikost društva“, rekao je on za DW.
Raznolikost više nije „in“
Ajdan Ozoguz, poslanica SPD i bivša državna sekretarka za integraciju zato ovu vladu smatra korakom unatrag: „Pazilo se na neverovatno mnogo faktora, na regionalnu podelu, na ravnotežu između muškaraca i žena, ali na žalost uopšte ne na to da se Nemačka predstavi kao useljenička zemlja.“ Ozoguz ne verujem da se radi o zlim namerama „nego mislim da je to izraz nesigurnosti u politici“.
Nedostatak osoba stranog porekla u vladi je odraz promene u društvenoj stvarnosti gde je „pitanje integracije“ sve manje prisutno. Ko se zalaže za prava stranaca, taj ne može računati na aplauze. „Raspoloženje se već odavno okrenulo ne samo protiv izbeglica nego protiv svih ljudi koji imaju nekakve porodične veze s inostranstvom, čak i ako su državljani ili su i rođeni u ovoj zemlji“, rekla je Ozoguz za DW.
Ova političarka to zna iz ličnog iskustva: ona je pre pedeset godina rođena u Hamburgu, roditelji su se prethodno tu doselili iz Istanbula. Ipak je jedan od vodećih političara Alternative za Nemačku i osobama poput Ozoguz negirao pravo da budu Nemci i želi ih poslati „natrag u njihovu Anatoliju“.
Ozoguz ne veruje da je takav rasizam mišljenje većine građana ove zemlje, ali su se tu srušili tabui koji su promenili i suživot. „Može biti da i kod političara vlada mišljenje da se s raznolikošću sada ne mogu dobiti glasovi.“ To bi, kaže, bilo tragično jer upravo sada treba pokazati „ko smo i šta smo i dokazati da smo zemlja koja se drži zajedno i ne dopušta podele“. Zato i sastav vlade smatra „velikom greškom“.
Parlament iz nekog davnog doba
Zapravo i čitav saziv ovog Bundestaga je više nego konzervativan: dok se barem u sastavu vlade pazilo na udeo ministarki, u Parlamentu je gotovo dvostruko više muškaraca nego žena. Opet su to većinom profesionalni i iskusni politički lisci između 40 i 60 godina, a od 709 poslanika ih je ravno 57 stranog porekla. Proporcionalno udelu u stanovništvu, trebalo bi da ih bude oko 160.
Ozoguz smatra da bi u ovim okolnostima trebalo pokrenuti kampanju u kojoj bi se pokazala važnost takvih ljudi u ovom društvu, ali ima dojam da na obema stranama prevladava malodušnost. „Osećaj da su ovde nepoželjni će se verovatno još proširiti kod mnogih ljudi stranog porekla“, smatra Ozoguz.
Već sada se u Nemačkoj, kada je reč o integraciji vreme vratilo „mnogo godina unazad“, premda su iskustva iz ekonomije sasvim drugačija. Međunarodne kompanije sve više cene različita iskustva i različite kulture svojih radnika jer veruju da će tako uspešnije delovati na globalnoj nivou. Ali kada je reč o nemačkoj vladi, ta spoznaja očito još nije doprla do svesti.
Nova nemačka vlada
Čak 171 dan nakon izbora koji su održani 24.9. prošle godine, Nemačka je danas konačno dobila novu vladu. U Bundestagu je tajnim glasanjem po četvrti put izglasana kancelarka Angela Merkel i njen novi kabinet.
Foto: Reuters/F. Bensch
Direktorka orkestra: Merkel IV
Angela Merkel (63, CDU) morala je da čeka više od pet meseci, ali sada je gotovo. Ona će po četvrti put da postane šefica Savezne nemačke vlade. Merkelova danas 14. marta 2018, polaže zakletvu kao savezna kancelarka.
Foto: Getty Images/AFP/T. Schwarz
Uskoro češće na putu: Hajko Mas
Dosadašnji ministar pravosuđa Hajko Mas (51, SPD) sada je ministar spoljnih poslova. Kao ministar pravosuđa Mas je Zakonom o borbi protiv mržnje na internetu izazvao burne rasprave. U Ministarstvu spoljnih poslova popularnost će sigurno da mu poraste. Možda ga SPD tako priprema za svog budućega kancelarskoga kandidata?
Foto: picture-alliance/dpa/K. Nietfeld
Odgovoran za državnu kasu
Olaf Šolc (59, SPD), u vreme dok je još bio kandidat za ministra finansija, nije krio da mu je uzor njegov prethodnik Volfgang Šojble (CDU). Šolc, dosadašnji gradonačelnik Hamburga, želi uravnotežen budžet, bez novih dugova, tako stoji i u Koalicionom ugovoru. Ali to se ne sviđa svima u SPD. Šolc je ujedno i vicekancelar.
Foto: picture-alliance/dpa/C. Sabrowsky
Nova domovina za lidera CSU
Horst Zahofer (68, CSU), od 2008. bavarski premijer, sada je novi ministar unutrašnjih poslova. On je odlučni zagovornik uvođenja gornje granice za doseljavanje migranata, a sada bi trebalo da ima veća ovlaššćenja nego njegov prethodnik Tomas de Mezijer. Ministarstvo će biti nadležno i za teme „domovina“ i „građevina“.
Foto: picture alliance/dpa/M. Balk
Muškarac za sve poslove
U Petera Altmajera (59, CDU) kao ministra u kancelarskom kabinetu, njegova šefica Angela Merkel mogla je da se pouzda u svakom trenutku, pa tako i kod pitanja politike prema izbeglicama. On sada preuzima ministarstvo privrede i energetike, a to je za CDU veoma važno ministarstvo, nakon što je ministarstvo finansija pripalo SPD-u.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Zadužen za zaposlene i nezaposlene
Hubertus Hajl (45), bivši generalni sekretar SPD, novi je ministar rada i socijalne politike. To ogromno Ministarstvo ima budžet od preko stotinu milijardi evra, što znači da je to ministarstvo s daleko najvećim izdacima.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Mlada i sa nemačkog istoka
Može se uspeti i bez veza u stranačkom vrhu. Franciska Gifaj (39, SPD), dosadašnja načelnica berlinske gradske četvrti Nojkeln, preuzima Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Gifajeva se smatra zagovornicom prava i reda. To ime je stekla u problematičnoj berlinskoj četvrti i navodno je konzervativna.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Gambarini
S pokrajinskog na savezni nivo
Svenja Šulce (49, SPD) ima ministarsko iskustvo na pokrajinskom nivou, do 2017. bila je ministarka nauke u Severnoj Rajni Vestfaliji. Nakon što je njena stranka izgubila na pokrajinskim izborima i vlast preuzela koalicija CDU-FDP, Šulceova je postala generalna skretarka stranke , a sada i savezna ministrarka za zaštitu životne saredine.
Foto: BMwF/Ina Fassbender
„Univerzalno oružje“ SPD
Katarina Barli (49, SPD) do sada je bila ministarka za porodicu, a sada preuzima Ministarstvo pravosuđa, koje je do sada vodio njen stranački kolega, budući ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Barlijeva se u poslednje vreme naročito zalagala za prava žena.
Foto: picture alliance/dpa/K. Nietfeld
U blizini kancelarke
I Helge Braun (45, CDU) je čovek kojem Angela Merkel veruje – tako kažu u Berlinu. Do sada je bio državni ministar u kancelarkinom uredu, a sada nasleđuje Petera Altmajera kao šef kancelarijata kanclarskog ureda. On bi trebalo da se brine da oko kancelarke sve funkcioniše kako bi trebalo.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler
Ministarstvo odbrane u istim rukama
Ursula fon der Lajen (59, CDU) je u poslednje vreme bila na meti kritika zbog pitanja opremanja i (ne)spremnosti nemačke vojske za neke zadatke. Ona je već ranije bila ministarka za porodicu u vladi kancelarke Merkel, a priča se da bi mogla da bude buduća generalna sekretarka NATO. Ali, bar do smene u Briselu za dve godine, ona bi trebalo da ostane nemačka ministarka odbrane.
Foto: picture-alliance/AP Images/J. Macdougall
Smanjuje prosek starosti, poznaje svoj resor
Julija Klekner (45, CDU) poreklom je sa nemačkog jugozapada, gde se mnogi ljudi bave poljoprivredom. Zamenica predsednice CDU već godinama je u Berlinu i uživa poverenje kancelarke Merkel. Ona sada vodi Ministarstvo poljoprivrede u kojem je već jednom dve godine radila kao parlamentarna državna sekretarka.
Foto: picture-alliance/dpa/G.Fischer
Mlad, kritičan, ambiciozan
Jens Špan (37, CDU) trebalo bi da postane novi ministar zdravlja. On dolazi iz jakog pokrajinskog ogranka CDU (Severna Rajna Vestfalija) i poznat je kao kritičar Angele Merkel. U nekim stranim medijima već su prognozirali da bi on mogao da bude i njen naslednik.
Foto: picture alliance/dpa/M. Kappeler
Zečica iz šešira
Anja Karliček (46, CDU), prema želji Angele Merkel, preuzima Ministarstvo obrazovanja – s time gotovo niko nije računao. Ona je diplomirana ekonomistkinja i u septembru je po drugi put osvojila direktan mandat u svom izbornom okrugu (Štajnfurt III). Od januara 2017. je parlamentarna direktorka poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu.
Foto: imago/M. Popow
Žena za kulturu i medije
Nemačka tradicionalno nema ministra kulture na saveznom nivou – za to se stara državni ministar u kancelarskom uredu. Poverenica Savezne vlade za kulturu i medije je Monika Griters (56, CDU) i ona bi to trebala i da ostane. Vladajuća koalicija želi da podstiče kulturu na nivou čitave Nemačke, a Griters kulturu vidi kao „graditeljku mostova u raznolikom društvu“.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Povratnik u Ministarstvo saobraćaja
Andreas Šojer (43, CSU) je kao generalni sekretar svom snagom služio svojoj bavarskoj stranci. Ali on ima iskustva i u saveznoj politici. Do 2013. bio je parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu za saobraćaj, graditeljstvo i razvoj gradova. Od sada on vodi Ministarstvo saobraćaja koje je nadležno i za pitanja digitalnog razvoja.
Foto: picture-alliance/ZUMA Wire/S. Babbar
Gerd Miler ostaje
Nijedan drugi ministar, osim ministra spoljnih poslova, nije tako često na putu kao ministar za razvojnu pomoć. Gerd Miler (62, CSU), dosadašnji ministar za ekonomsku saradnju i razvoj, nastaviće da radi ono što je i do sada. Jedna od njegovih najvažnijih zadataka ostaje borba protiv uzroka bekstva kroz razvojnu pomoć.