Više od 40 miliona ljudi prošle godine bili su žrtve modernog ropstva. Oni se najčešće prisiljavaju na rad ili na brak koji ne žele. To su rezultati obimne studije koju su sproveli Međunarodna organizacija rada (ILO), fondacija „Vok fri“ (Walk Free Foundation) i Međunarodna organizacija za migracije.

Prema toj analizi – a reč je, navode autori, o opreznim procenama jer bi brojka mogla da bude i veća – od 40,3 miliona ljudi koji su u 2016. bili žrtve modernog ropstva, 24,9 miliona primorano je da radi u fabrikama, na gradilištima, farmama ili ribarskim brodovima, ali i kao seksualno roblje, u svojoj domovini ili u inostranstvu. Istovremeno, na brak je bilo primorano čak 15,4 miliona ljudi.

Od toga su dve trećine modernih robova žene, odnosno devojčice, a svaki četvrti je – dete. Najviše slučajeva modernog ropstva beleži se u Africi, a zatim u Aziji i na Pacifiku.

„Ljudi koji su prisiljeni na rad proizvode hranu koju jedemo, šiju odeću koju nosimo, oni čiste zgrade u kojima mnogi od nas žive ili rade“, navodi se u izveštaju u kome se izričito naglašava da je moderno ropstvo pojava koja postoji u svim državama.

Grupe koje su izradile studiju, pozivaju zato na hitno poboljšanje prava radnika, na bolje upravljanje migracijama i insistiraju na iskorenjivanja uzroka problema kroz borbu protiv dužničkog ropstva i bolju identifikaciju žrtava.

Više od 150 miliona dece radi

Fiona Dejvid, istraživač fondacije „Vok fri“ naglasila je da je svega nekoliko desetina hiljada slučajeva modernog ropstva rešeno pred nadležnim institucijama. „Ostaje enormna rupa koju treba zatvoriti“, rekla je.

Svaka treća osoba primorana na brak mlađa je od 18, a svaka šesta mlađa od 15 godina – gotovo isključivo se na brak primoravaju žene i devojčice. „Zapravo je izraz brak ovde pomalo pogrešan. Kada pogledate o čemu se radi, ovo bismo mogli da nazovemo i seksualnim ropstvom“, dodala je Fiona Dejvid.

Međunarodna organizacija rada je istovremeno objavila odvojenu studiju koja govori o dečijem radu. Čak 152 miliona dece na svetu je prinuđeno da radi, od toga dve trećine na porodičnim imanjima, mahom u poljoprivredi.

iđ/nr/rtr

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android