1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Kultura

Međunarodni dan pisaca u zatvorima

15. novembar 2023.

„Writers in Prison Day" je prilika da međunarodno udruženje pisaca PEN zahteva puštanje na slobodu utamničenih kolega. Gde je položaj pisaca najgori?

Mexiko City Protest gegen ermordete Journalisten
Foto: Luis Barron/Eyepix/ipa/picture alliance

Represivni režimi širom sveta imaju na nišanu pisce, novinare i izdavače. Hrabrost slobodnog izražavanja mišljenja plaća se slobodom.

Tako je u zatvor dospela Irina Danilovič na Krimu koji je okupirala Rusija, kao i Go Šerab Gjaco u Tibetu koji je okupirala Kina. Ista sudbina je snašla Sulejmana Resunija u Maroku, kao i Kristinu Garido Rodrigez na Kubi. Ova četiri autora su prema apelu 140 PEN centara širom sveta „akutno ugrožena".

Poverenik nemačkog PEN centra za pisce u zatvorima Nadžem Vali kaže: „Sve dok oni nisu slobodi, niko nije slobodan".

Nadžem Vali Foto: Emanuela Danielewicz

Vali kaže: „Autori i autorke pružaju otpor, zalažu se za pravdu i slobodno društvo. Zbog toga mnoge od njih progone, prete im, napadaju ih, zatvaraju, proteruju i neretko ubijaju".

Primer je britansko-američki pisac Salman Ruždi. Pisac „Satanskih stihova" je na književnom nastupu napadnut avgusta 2022. i jedva je preživeo. Nedavno je dobio Mirovnu nagradu nemačkih knjižara.

Nadžem Vali kaže: „Mehanizmi progona nepodobnih autorki i autora su u celom svetu isti". On objašnjava da se diktature boje slobodne reči, koja predstavlja sećanje i pamćenje, a to može dovesti do protesta.

„Diktatori reaguju sa nadom da ljudi nisu ništa videli ni čuli pa zato ćute”.

Pisac Vali je to iskusio na sopstvenoj koži, kada je osamdesetih godina prošlog veka uhapšen u Iraku da bi završio u mučilištima Sadama Huseina. Vali je od maja 2022. poverenik nemačkog PEN centra za Pisce u zatvorima, kao i zamenik predsednika nemačkog PEN centra.

PEN skreće pažnju javnosti na tragične sudbine

Irina DanilovičFoto: Mary Lawlor UN Special Rapporteur

Irina Danilovič je ukrajinska aktivistkinja koja se bavi zaštitom ljudskih prava i novinarstvom. Ona je razotkrila teške nepravilnosti u zdravstvenom sistemu Krima koji je pod ruskom okupacijom. Nasilno su je oteli 29. aprila 2022. Ruski bezbednosni organi su istog dana pretresli njenu kuću i zaplenili njen mobilni telefon kao i tehničku opremu. Tek dve nedelje posle toga njen advokat je uspeo da je pronađe u istražnom zatvoru u Simferopolju. Optužena je kao „strani agent" zbog navodnog posedovanja eksploziva. Osuđena je na sedam godina zatvora. Iz protesta zbog lošeg medicinskog tretmana, Irina Davdovič je stupila marta ove godine u štrajk glađu. Prema informacijam njene porodice ona je u teškom zdravstvenom stanju.

Go Šerab Gjaco, poznat kao Gošer Foto: TCHRD

Tibetanski intelektualac i pisac Go Šerab Gjaco, poznat kao Gošer je takođe u nezavidnoj situaciji. Međunarodni PEN centar je zabrinut zbog „nedovoljne medicinske nege". Gošer izdržava desetogodišnju zatvorsku kaznu. Uhapsili su ga u gradu Čengdu, administrativnom centru provincije Sečuan pod sumnjom "podstrekivanja na secesiju". Sproveden je u autonomni region Tibet i tamo zvanično optužen i osuđen. On se u svojim knjigama bavi budističkom tradicijom, jezikom i kulturom Tibeta. Kritikovao je kinesku vladu da onemogućava tibetanskoj deci da se obrazuju na svom jeziku.

Zabrinutos za zdravlje zatvorenih

Sulejman Resuni Foto: privat

Marokanski novinar Sulejman Resuni je 20 maja 2020. uhapšen zbog navodnog seksualnog zlostavljanja, on to negira i tvrdi da je hapšenje politički motivisano. Skoro godinu dana on je bio u zatvoru bez optužnice, sudski proces je bio pun nepravilnosti, osuđen je na pet godina zatvora. PEN je izvestio da se suđenje odvijalo bez njegovog prisustva ili prisustva njegovog advokata. Osim toga, Resunija su nadzirali spornim špijunskim softverom Pegasus. Posle dugog štrajka glađu njegovo zdravlje je ugroženo. Njegova žalba apelacionom sudu je odbijena. Ujedinjene nacije i Evropska unija su izrazili zabrinutost zbog samovolje prilikom njegovog hapšenja i zahtevaju da ga puste na slobodu.

Marija Kristina RodrigezFoto: privat

Očigledno su konstrusane bile optužbe protiv kubanske pesnikinje i aktivistkinje Marije Kristine Rodrigez: „Javni nered", „napad", „podstrekavanje na krivično delo", „nepoštovanje", „pružanje otpora". Osuđena je marta 2022. na sedam godina zatvora. Pre toga je učestvovala u mirnim protestima. Ona je na odsluženju zatvorske kazne u ženskom zatvoru Guatao. PEN navodi da se tamo prema njoj svirepo postupa.

Sloboda mišljenja ugrožena širom sveta

Odbor Pisaca u zatvorima u Londonu ukazuje na godišnji izveštaj Međunarodnog PEN centra za prošlu godinu, u kojem se navodi da je najmanje 68 pisaca širom sveta ugroženo ili ubijeno „pre svega u Severnoj i Južnoj Americi, Evropi, azijsko-pacifičkom i bliskoistočnom području".

Vali navodi da je prema broju ubijenih novinara i autora slobodno izražavanje mišljenja trenutno najviše ugroženo u Meksiku. Dodaje da se slične stvari dešavaju u Kini, Rusiji, Turskoj, Siriji, Zimbabveu i Salvadoru. Prema njemu je teško sastaviti neku rang listu, ali ipak postoje „neuralgične tačke" kao što je Iran sa protestnim pokretom žena.

Od 1980. Međunarodni PEN centar 15. novembra podseća na sudbinu progonjenih autorki i autora. Time je PEN reagovao na "sve veći broj zemalja, koje pokušavaju da represijom ućutkaju autorke i autore”.

 

Ovaj DW prilog je prethodno objavljen na nemačkom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi