Svaka vrsta pomoći Ukrajini - novac, humantarna pomoć, oružje, obuka vojske - ne pruža se u nekakvom „vakumu“, već kao reakcija na ruski ilegalni agresorski rat. To je važna tačka u pravnom smislu, kako naglašavaju stručnjaci za međunarodno pravo.

U Povelji Ujedinjenih nacija se kaže: „U svojim međunarodnim odnosima sve članice se uzdržavaju od bilo kakve pretnje ili upotrebe sile, koja je usmerena protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti države ili na drugi način nespojiva sa ciljevima Ujedinjenih nacija."

Rusija svojim agresorskim ratom od 24. februara 2022. neprestano krši ovu zabranu upotrebe sile. 

Pravo na individualnu i kolektivnu odbranu

Prema Povelji UN, Ukrajina ima pravo na samoodbranu „individualno ili kolektivno". Kada se Ukrajina brani od ruskog napada, to je evidentno pokriveno međunarodnim pravom.

Drugim zemljama je dozvoljeno da pomognu Ukrajini, uključujući i vojno. To podrazumeva isporuku oružja i misije obuke kao pomoć u individualnoj samoodbrani.

„Kao kolektivnu samoodbranu međunarodno pravo priznaje i raspoređivanje oružanih snaga, koje bi se borile rame uz rame sa Ukrajincima", kaže Markus Krajevski, profesor međunarodnog prava na Univerzitetu Erlangen-Nirnberg.

pročitajte još:Rat i nuklearke: Šta kaže međunarodno pravo?

Međutim, Nemačka i njeni partneri u NATO su isključili učešće u borbama jer strahuju da bi rat tada faktički eskalirao.

Sa stanovišta međunarodnog prava i to bi bilo legitimno. „Zato što je svaki hitac koji Rusija ispali Ukrajini nastavak kršenja međunarodnog prava", rekao je Markus Krajevski.

Rusija bi se ponovo ponašala u skladu sa međunarodnim pravom tek kada bi povukla vojsku iz Ukrajine.

Strana u ratu - dva načina

Isporuka oružja Ukrajini ne čini Nemačku niti bilo koju drugu zemlju „stranom u ratu". U međunarodnom pravu nema tog automatizma. Ženevska konvencija polazi od toga da je država uključena u sukob samo ako njeni vojnici direktno učestvuju u borbama.

„Samo aktivnim i koordinisanim učešćem sopstvenih oružanih snaga u borbenim dejstvima država postaje ‚strana u ratu‘", kaže profesor Matijas Herdegen, kodirektor Instituta za međunarodno pravo Univerziteta u Bonu.

pročitajte još:Povratak Krima – neostvarljiv cilj?

Značenje izraza „strana u ratu" ili „konfliktna strana" je ionako ograničeno smatraju oba stručnjaka za međunarodno pravo:

„Svako ko vodi ovu diskusiju već je u izvesnoj mjeri podlegao ruskoj propagandi. Zato što se stiče utisak da postoji crvena linija posle koje Rusija može legitimno da napadne Nemačku."

Ali to jednostavno nije slučaj, kako objašnjava profesor Matijas Herdegen:

„Čak i da Nemačka postane strana u sukobu, ruski vojni udari protiv Nemačke ostaju zabranjeni Poveljom UN. Status 'konfliktne strane‘ ne znači da bi Rusija smela da napadne recimo Berlin, nego samo nemačku vojsku koja se bori na licu mesta (u Ukrajini)", kaže on.

Pored upotrebe sopstvenih oružanih snaga u borbi, postoji i drugi način da se postane „strana u ratu":

„Ako Putin hoće da napadne Nemačku i to i učini, Savezna Republika Nemačka će takođe postati strana u sukobu - htela to ili ne", kaže Matijas Herdegen.

A šta je sa borbenim avionima?

Sve ovo se odnosi i na debatu o isporuci borbenih aviona: sama isporuka ne bi podrazumevala učešće u ratu već samo podršku.

Ali, akcija nemačkih pilota Luftvafe, ili misije nemačkog vojnog vazduhoplovstva na licu mesta su nešto drugo. Međutim, i jedno i drugo bi bilo obuhvaćeno pravom Ukrajine na samoodbranu i time, prema međunarodnom pravu - legitimno.

ss,kk(ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.