„Mediji u Bosni i Hercegovini će pravedno, profesionalno i stručno pratiti izborne aktivnosti uz dosledno poštovanje novinarskog kodeksa. Elektronski mediji pratiće predizborne aktivnosti i pridržavati se principa uravnoteženosti, poštenja i nepristrasnosti. Nijedan politički subjekt ne može da ima povlašćen položaj u odnosu prema drugom političkom subjektu“.

To je samo deo Izbornog zakona BiH koji se odnosi na medije i način kako treba da se ponašaju tokom izbornog procesa. Međutim, na papiru je jedno, a u praksi nešto sasvim drugo. Građani BiH poslednjih nekoliko dana svedoci su neprofesionalnog izveštavanja pojedinih medija, u kojem je cilj da se diskredituje ili neki drugi mediji ili neka druga politička partija.

Novinarka sarajevskog „Oslobođenja“ Gordana Katana kaže da je to posebno vidljivo u Republici Srpskoj gde se nikada do sada nije vodio tako otvoren i prljav medijski rat: „Mediji nikada do sada nisu zauzeli pozicije kao do sada. Mene brinu javni servisi, konkretno RTV Republike Srpske (RTRS), koja je isključivo u funkciji vladajuće političke partije, s obzirom na neizbalansirano izveštavanje. S druge strane, mislim da je i BN televizija prešla crtu koja govori o potrebi objektivnog izveštavanja. Naravno, ne možemo nikoga koga građani ne plaćaju da nateramo da ne favorizuje nekoga, ali vidljivo je da se radi o bezrezervnoj podršci opoziciji u RS“.

Sve to ne doprinosi profesionalnom novinarstvu, iako je takvih uticaja u ranijim kampanjama takođe bilo. Međutim, direktor Centra za kulturnu dijaloga iz Sarajeva, Sanja Vlaisavljević, slaže se da je aktuelna kampanja prljavija nego prethodne, ali i da pojedini politički subjekti ne žele da učestvuju u nekim medijima tvrdeći da su upravo oni u službi pojedinih politika.

„Pre par dana imali ste primer Emira Suljagića (kandidat Demokratskog fronta za člana Predsedništva BiH op.a.) koji je rekao da neće da učestvuje u emisijama Federalne televizije jer se ona svrstala na stranu određene političke partije koja je verovatno njegov konkurent. Ista se stvar dešava i u Republici Srpskoj gdje RTRS i BNTV vode otvoreni rat, što političari koriste. Imajući u vidu da je težak izbor na građanima, u ovoj godini očigledno da ni mediji, a ni političari, ne prezaju od svih mogućih organizovanih poruka građanima kako bi baš njihove političke opcije pobedile. U svakom slučaju, ostavlja ružan utisak to što gledamo na televiziji, ali i drugim medijima“, kaže Vlaisavljević.

Kontić: Situacija je loša

Direktor Mediacentera iz Sarajeva Boro Kontić, kaže da je ovo što se dešava u medijima, kada je reč o političkoj kontroli, stalno prisutno, iako je taj uticaj dosta jači u RS nego u Federaciji BiH, gde je tek par medija u direktnom vlasništvu političara: „Nije kao na RTRS koja je u potpunosti u rukama SNSD-a, čiji je direktor (Draško Milinović op.a.) 'juče' stigao iz kabineta predsednika RS. U Federaciji je FTV bio u rukama SDP-a, više nije, bore se i oni. BHT još uspeva da ostane, čini mi se, van tog uticaja. Situacija je loša, ali u suštini mi se uvek suočavamo sa pritiscima – od političkih do ekonomskih“.

Za medije i način izveštavanja nadležna je Regulatorna agencija za komunikacije BiH i to isključivo na emitovani sadržaj i na osnovu primljenog prigovora. Agencija reaguje samo po pitanju konkretnih programa, recimo informativnog, dok je sve ostalo na uređivačkoj politici i pristupa određenoj temi. „U svakom konkretnom slučaju agencija reaguje dok je u ostalom procesu stvar uređivačkog pristupa određenoj temi“, rekli su nam u Regulatornoj agenciji BiH.

Prevazilazi granice dobrog ukusa

S druge strane, ta medijska slika u Bosni i Hercegovini, ponašanje medija, koja je posebno došla do izražaja od početak predizborne kampanje, pokazuje da su se pojedini mediji, bilo da se radi o elektronskim, štampanim ili portalima, stavili u direktnu službu političkih subjekata, što se može videti iz svakodnevnih izveštaja.

„Definitivno je da mediji u BiH, kada je reč o ovoj predizbornoj kampanji, dodiruju dno kada govorimo o profesionalizmu. U svetu postoji praksa da mediji imaju svoje političke mentore, međutim ovo pevazilazi granice dobrog ukusa i profesionalizma. Ako se za privatne medije i može reći da smeju da budu privrženi ovoj ili onoj opciji, to svakako ne može biti javni servis, čiji smo svi mi vlasnici. Ali, generalno gledano, mediji u BiH se, u zavisnosti od interesa vlasnika, svrstavaju na jednu od političkih strana“, zaključuje Vladimir Šušak iz Udruženja „BH novinari“.