Svakako najdramatičniji je bio izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, koji se može čitati kao krimi-roman i iz kojeg se jasno vidi sprega između politike, vlasnika marketinških agencija, tajkuna i vlasništva nad medijima.

Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nije optimista ni za godinu koja je počela, tim pre jer će ona biti izborna:

“Po mom mišljenju, taj obruč oko medija se steže iz dva razloga: to je pojačana uloga države i netransparentnost vlasništva, koja omogućava netransparentnost uređivačke politike i povećava autocenzuru kod novinara. Taj negativni trend dobija na zamahu i verujem da će i u sledećoj godini sloboda medija biti još ugroženija nego što je u ovoj godini, budući da nam dolaze izbori.”

Cenzura svega i svačega

Obradović navodi i jedan banalan primer cenzure, kada je u poseti Srbiji boravio predsednik Hrvatske Ivo Josipović:

„Kada je gospodin Josipović nedavno boravio u Srbiji, on se okliznuo i pao na stepeništu jedne crkve. Po nečijem nalogu, taj prilog je prosto zabranjen u srpskim medijima i nijedan medij u Srbiji nije objavio taj potpuno bezazlen snimak. U isto vreme, u Hrvatskoj su taj snimak vrteli celog dana kao jednu simpatičnu zanimljivost.”

Medijski ekspert Rade Veljanovski kaže da se, na žalost, često može steći utisak da danas u Srbiji ima manje ostrva medijskih sloboda nego u vreme režima Slobodana Miloševića:

„Imam utisak da se jedan broj novinara a i čitavih medija umorio od te bitke za slobodu i da sada pritisnuti novim okolnostima tajkunsko-političke zavere protiv slobode medija, ne uspevaju više da odole tim pritiscima. Sećam se ponekada i ja sa nostalgijom kako su novinari, urednici pa i čitavi mediji bili spremni da sopstvenu egzistenciju podrede toj borbi za slobodu medija. Tada su mnogi ostajali bez posla i znali su da će ostati bez posla. Dakle, naša situacija jeste danas takva da na žalost imamo manje tih oaza slobode nego što smo ih imali devedesetih godina.”

Uobičajeni pritisci na urednike

Veljanovski je rekao da je, za razliku od, na primer, Nemačke gde je javnost oštro kritikovala pokušaj predsednika te države da izvrši pritisak na medije, kod nas postalo normalno da političari zovu urednike medija i da vrše pritisak na njih:

„Mi takvih primera pritisaka na medije imamo jako mnogo i vrlo često i ne saznamo za neke, jer se to smatra uobičajenim. Eto, to je razlika između našeg društva i tih razvijenijh društava.”

Iz različitih izveštaja o stanju medijskih sloboda u Srbiji može se pročitati da se ovde budžetski novac neretko troši za ličnu i stranačku promociju kroz medije, kao i da država favorizuje određene medije, dok su neki drugi mediji naprosto ekonomski ucenjeni. Istovremeno, mediji uglavnom samo plasiraju informacije, bez ikakve analize i kritike, što može da znači da je nad velikom većinom glasila uspostavljena potpuna kontrola.

Autor: Dinko Gruhonjić
Odg. urednik: Jakov Leon