Balkan više nije na top-listi svetskih političkih problema. Kada su Sjedinjene Države rešavanje krize na Balkanu prepustile Evropskoj uniji, Evropljani su izabrali pogrešan koncept. Taj koncept „evropske integracije Balkana“, do sada bar, nije urodio plodom, tvrdi Bodo Veber:

„To nije neka namerna politika Evropske unije, a nije ni namerno izazivanje krize. Ispostavilo se da ponuda evropske integracije i članstvo u EU nije dovoljno u tim specifičnim okolnostima da reši problem etničkih konflikata i zaostale demokratske transformacije.“

Evropljanima Bosna i Hercegovina nije zanimljiva

Ni Oli Ren, a ni Havijer Solana u Briselu nisu zagovarali vođenje odlučnije politike u Bosni i Herecegovini. Jedna grupa zemalja u Evropskoj uniji, predvođena Švedskom, zagovarala je mekši politički pristup, koji je vremenom trebalo da rezultira zatvaranjem kancelarije visokog predstavnika. Dok su se Velika Britanija, Holandija i Belgija protivile tom pristupu, većina zemalja pri Uniji nije pokazivala nikakav interes, ocenjuje Veber:

„Sa jedne strane imate situaciju da je Evropska unija podeljena, a u isto vreme niko u ovom trenutku ne bi hteo da se dodatno angažuje, čak i oni koji misle da je to potrebno. Dakle, sada imamo pat poziciju, što je sa jedne strane i dobro, jer je ta mekana strana konačno propala posle Butmira.“

Evropska unija mora ponovo da pokaže interes za situaciju u Bosni i Hercegovini. U saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama treba da bude pronađeno institucionalno rešenje i dugoročni plan kojim bi svaka odluka domaćih političara, koja bi eventualno vodila ka eskalaciji ili raspadu zemlje, bila onemogućena, kaže stručnjak za Balkan.

I Nemačka odgovorna za stanje u BiH

Nemačka ima odgovornost prema Bosni i Hercegovini jer je za visokog predstavnika kandidovala Kristijana Švarc-Šilinga koji je u Bosni doživio debakl i izgubio ugled. Zato sada treba da preuzme inicijativu i ubedi Francusku da podrži tvrđu političku liniju prema Bosni i Hercegovini, smatra Veber:

„Plašim se da, pošto kreće izborna kampanja, do formiranja nove vlasti u proljeće 2011. u Bosni i Hercegovini, u narednih godinu i po, nećemo imati nikakve mogućnosti da napravimo pomak, a sigurno ćemo imati eskalaciju nacionalističke retorike u toku izborne kampanje.“

Veber ocenjuje da su nacionalističke snage danas manje u odnosu na prethodne godine. Grešku je opet, kaže, napravila Evropska unija koja je svojom politikom pojedincima ostavila vakuum političke moći. Nisu stvorene državne institucije koje bi mogle da spreče nasilne konflikte, pa tako svaki banalni, lokalni konflikt može da preraste u regionalni - etnički konflikt, poručuje Veber.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorni urednik: Ivan Đerković