Avokadu se pripisuju čudotvorne moći, ali jedno je sigurno – gvakamole sos sjajno ide uz čips. SAD masovno uvoze avokado, cene rastu, u posao se mešaju narko-karteli… zato je sve manje ovog voća za Meksikance.
Oglas
Donedavno egzotični avokado je pre nekoliko godina otkrila i široka publika. Samo za vreme najvećeg sportskog spektakla u Sjedinjenim Državama – Super boula to jest finala prvenstva u američkom fudbalu – iz Meksika se na sever izveze 120.000 tona avokada.
Zašto? Zato što je avokado glavni sastojak popularnog umaka gvakamole bez kojeg je mnogim Amerikancima nezamislivo da jedu čips, načose i slične grickalice. Uvoz avokada u SAD iz Meksika danas je četiri puta veći nego pre pet godina.
No to je i razlog što je avokado u zemlji porekla sve ređi. Već odavno prodavci brze hrane svoje takose serviraju s lažnim sosom gvakamole u kojem umesto avokada glavnu ulogu igraju tikvice. Iako bojom i ukusom podseća na pravi, meksički gurmani su očajni.
Vredniji od nafte
„Ovo zaista boli“, piše portal Čilango o nestašici avokada. Gurmani se u međuvremenu snalaze različitim receptima, ali ostaje činjenica da je avokado zbog drastičnog porasta potražnje i samim tim cena – postao luksuz za meksičkog potrošača.
Krajem juna kilogram avokada je stajao oko sto pezosa (pet dolara). Razlog su loša berba i pojačana potražnja iz SAD, kako za list Diario de Koahuilja objašnjava poljoprivrednik Pedro Busio.
No ako pitate meksičkog ministra poljoprivrede, stvar nije tako jednostavna. Viktor Viljalobos krivi špekulante za manjak omiljenog voća.
Ipak, brojke govore u prilog prvoj tezi: proizvodnja je ove godine pala za 1,2 odsto dok je potražnja porasla za 7,6 odsto. Promovisan kao takozvani Superfood – veoma zdrava namirnica – proteklih godina doživeo ogroman rast popularnosti u zapadnim zemljama. Pripisuju mu se svakojake moći: od snižavanja holesterola, preko jačanja imunog sistema pa sve mršavljenja.
Zanimljivo je da je uvoz avokada iz Meksika do 1997. bio zabranjen u SAD – zbog parazita. Danas četiri petina meksičkog avokada završi na stolu severnih suseda. Samo prošle godine Meksiko je prodao avokada za 2,5 milijardi dolara. Avokado tako zemlji donosi više nego prodaja nafte.
Nemci avokado uvoze iz Perua, Čilea, Španije i Izraela.
Zanimljivo i narko kartelima
Posao s avokadom je postao toliko unosan da se u međuvremenu u njega mešaju i ozloglašeni narko-karteli. U meksičkoj saveznoj zemlji Mikoačan, centru proizvodnje sintetičkih droga ali i uzgoja avokada, mafija od poljoprivrednika odavno ubire reket. U međuvremenu prevoz avokada prate naoružane paravojske.
Uz sve to dolazi još i poražavajući ekološki efekt uzgoje „zelenog zlata“. Avokadu treba mnogo vode, što u vreme klimatskih promena nije najpovoljnija činjenica. Zbog uzgoja avokada se ilegalno krče ogromne površine zaštićenih prašuma.
Povećanje svetske potražnje je takvo da čak i Meksiko razmatra uvoz jeftinijeg avokada. U ovoj zemlji se po glavi stanovnika godišnje konzumira sedam kilograma tog voća.
Kao da to nije dosta, u meksičku dramu oko avokada se umešao i američki predsednik Donald Tramp. On je uzdrmao tržište pretnjom drastičnim carinama u slučaju da Meksiko ne preduzme više protiv ilegalne migracije. Od carina se u poslednji trenutak odustalo i sada Meksikanci izvoze avokado, a sami jedu gvakamole od tikvica.
O superhrani i supersnazi
Avokado, zrno meksičke žalfije, sušene jagode i slični proizvodi trenutno su pravi hit. Šta nam donose ove egzotične namirnice iz čitavog sveta?
Foto: Fotolia/S.HarryPhotography
Asai
Asai-bobice rastu u Južnoj Americi. Mali plavi plod je veoma polako postajao popularan na čitavoj planeti, a kaže se da se od njega postaje vitak. Osiom toga, sadrži antioksidante koji spračvaju procese starenja i nastajanje bora. Sportisti jedu ove bobice kao izvor energije.
Foto: Imago/Westend61
Avokado
Avokado spada u najmasnije plodove na svetu, mada se od njega ne postaje debeo. Jer, u pitanju su nezasićene masne kiseline, koje blagotvorno deluju na nivo holesterola u krvi i kardiovaskularni sistem. Osim toga, ovo voće sadrži mnogo vitamina dobrih za kožu i rast kose, za imuni sistem i – za živce.
Foto: Fotolia/fredredhat
Čija - seme meksičke žalfije
Majušno seme sadrži visoku koncenraciju proteina, a bogato je i omega-3 i omega-6 masnim kiselinama. Maje i Acteci su cenili ovo semenje još pre 5000 godina. Ono nema poseban ukus, a ljubitelji njime posipaju puding, salatu ili bilo koje drugo jelo.
Foto: Colourbox
Godži-bobice
Kada je u pitanju superhrana, olekuju se sami superlativi, pa je tako i sa godži-bobicama (bobice vučca). One navodno spadaju u najzdravije plodove uopšte. Važe kao blagotvorne za imuni sistem i srce, pomažu kod povišenog krvnog pritiska, daju energiju, dobre su za kožu i vid.
Foto: imago/Xinhua
Kelj
Kelj je vitaminska bomba: 100 grama je dovoljno da pokrije dnevnu potrebu za vitaminom C, a sadrži i vitamin A i minerale kao što su gvožđe i kalcijum.
Foto: picture alliance/dpa
Borovnica
Sezona borovnice u Nemačkoj počinje u julu, borovnice važe kao vitaminske bombe koje dobro suzbijaju upale. Još stari Grci i Rimljani su je upotrebljavali u lečenju crevnih oboljenja. Za razliku od asai-bobica, borovnice imaju neznatnu količinu kalorija i masti – a navodno isti efekat sprečavanja starenja.
Foto: picture-alliance/dpa
Đumbir
Đumbir blagotvorno deluje u slučaju oboljenja crvenog trakta, jer ima efekat zagrevanja. A ono poboljšava prokrvljenost creva. Upale lakše prolaze a crevna sluzokoža se brže obnavlja. toplotno dejstvo je veće ako je u pitanju sušeni đumbir, dok, kada je svež, do izražaja dolazi ljutina – a to je važno pri jačanju odbrambenog sistema organizma.
Foto: Fotolia/kostrez
Kurkuma
Kurkuma je već hilajdama godina jedan od najvažnijih indijskih začina. Ova biljka podseća na đumbir, važi kao sveta i prilaže se uz gotovo sva jela, jer olakšava varenje. Ali, važi i kao biljka koja snižava nivo holesterola, deluje kao antioksidant i ubrzava lečenje upala.
Foto: picture-alliance/Arco Images GmbH
Badem
Onaj ko želi da učini nešto dobro za svoje zdravlje, svakoga dana bi trebalo da pogricka nekoliko badema. To sprečava napade gladi, pozitivno deluje na srce i dijabetes tipa 2, a i ublažava posledice Alchajmerove bolesti. Osim toga, mast koju sadrži badem je vrlo zdrava.
Foto: Fotolia
Kinoa
Kinoa koja potiče iz Južne Amerike, zove se još i zrno Inka, andsko proso ili peruanski pirinač. Važi kao jedan od najvećih prirodnih izvora proteina na svetu. Mala zrna sadrže najvažnije aminokiseline, antioksidante, na sadrže gluten i bogate su mineralima.