Radi se o nezaboravnim susretima tokom njenog mandata – s papom, Trampom, bivšim kancelarom Šrederom – ali i o njenoj politici prema Rusiji. Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel napisala je memoare. Nedeljnik „Cajt“ unapred je objavio delove knjige pod nazivom „Sloboda“ (Freiheit).

Najaktuelnije u knjizi: Merkel opisuje kako je tokom svog mandata pokušala da uspori želju Ukrajine za brzim ulaskom u NATO, jer se bojala vojnog odgovora Rusije. 

Odluka sa samita NATO 2008.

Politiku Angele Merkel prema Rusiji i Ukrajini mnogi joj i danas zameraju. O ključnom samitu NATO 2008. u Bukureštu, na kojem se raspravljalo o planu za dodeljivanje statusa kandidata za članstvo Ukrajini i Gruziji, danas 70-godišnja Merkel piše: „Razumela sam želju srednjeevropskih i istočnoevropskih zemalja da što brže postanu članice NATO.“ Međutim: „Primanje nove članice nije trebalo da donese bezbednost samo toj zemlji, već i NATO.“

Merkel je uočila rizike na ukrajinskom poluostrvu Krimu. „Takva povezanost s ruskim vojnim strukturama nije postojala kod nijednog NATO-kandidata do tada. Osim toga, samo je manjina ukrajinskog stanovništva tada podržavala članstvo u NATO“, priseća se Merkel.

Na kraju je postignut kompromis, ali, kako piše bivša kancelarka, uz određenu cenu: „To što Gruzija i Ukrajina nisu dobile obećanje o MAP-statusu (status kandidata za članstvo) za njih je značilo ’ne’ njihovim nadama. Ali to što im je NATO istovremeno dao uopšteno obećanje o mogućem članstvu, za Putina je bilo ’da’ članstvu za obe zemlje – objava ulaska u sukob.“

Savijati, savijati, savijati

Merkel se u svojim zapisima priseća i prvog susreta s američkim predsednikom Donaldom Trampom. Tramp ju je 2017. u Ovalnom kabinetu Bele kuće pitao o njenom odnosu sa Putinom. „Činilo se da ga ruski predsednik veoma fascinira“, piše Merkel.

Sledeća konferencija za novinare otkrila je teškoće u odnosu između Merkel i Trampa. Tramp je upućivao prigovore Nemačkoj, dok mu je Merkel odgovarala brojkama i činjenicama. Tramp je sve posmatrao iz perspektive poslovnog čoveka koji radi s nekretninama i želi zemljište, primećuje bivša kancelarka.

U privatnoj audijenciji kod pape Franje nekoliko meseci kasnije, Merkel je izrazila zabrinutost zbog mogućeg povlačenja SAD iz Pariskog sporazuma o klimi. „Bez navođenja imena, pitala sam ga kako bi se nosio s fundamentalno različitim mišljenjima unutar grupe važnih osoba. Odmah me razumeo i kratko odgovorio: ’Savijati, savijati, savijati, ali paziti da se ne slomi’.“

Šreder nakon gubitka izbora

Posebno značajna je i scena iz 2005, kada je Merkel preuzela dužnost. Socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder nije želeo da prizna poraz u televizijskoj emisiji u izbornoj noći. „Sedela sam tamo kao da uopšte nisam deo toga, već kao da kod kuće pred televizorom gledam scenu. Stalno sam sebi govorila: ’Ne ulazi u sukob s drugima, jer ćeš ući u ton koji nije primeren’“, priseća se Merkel.

Bila je svesna da je svedok nečeg posebnog. „Sumnjala sam da bi Gerhard Šreder tako nastupio prema muškarcu“, priseća se žena, koja će potom vladati Nemačkom sledećih 16 godina.