Predsednik najjače opozicione stranke Fridrih Merc hteo je u stvari da razgovara o stacioniranju krstarećih raketa u Nemačkoj, oko čega kancelar, prema Mercovom mišljenju, nije dovoljno informisao javnost. Ali onda se dogodio teroristički napad u Zolingenu u kojem su tri osobe ubijene i u kojem je počinilac, prema sadašnjem stanju istrage, bio jedan sirijski izbeglica koji zapravo uopšte nije smeo da bude u Nemačkoj.

„Zaštititi nemački narod“

Lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) je, odmah nakon napada u petak uveče (23. avgust), na internet-stranici stranke objavio ljutiti pamflet u kojem je zatražio čitav niz mera kojima bi se uveo red u migracije, a koje, kako je rekao, aktuelna socijaldemokratsko-zeleno-liberalna vlada kancelara Olafa Šolca više ne drži pod kontrolom.

Merc je već u tom tekstu zatražio, između ostalog, trajno uvođenje kontrola na granicama, zaustavljanje prijema izbeglica iz Sirije i Avganistana, i proterivanje onih koji ne bi smeli da budu u Nemačkoj, čak i u potencijalno opasne zemlje poput Sirije i Avganistana.

„Mi želimo ništa više i ništa manje nego da kancelar ispuni obećanje koje dao kad je polagao zakletvu prilikom stupanja na dužnost, a to je da uradi sve kako bi zaštitio nemački narod“, poručio je Merc uoči sastanka sa Šolcom.

Dosledno primenjivati Dablinski sporazum

A nakon jednosatnog „radnog doručka“ u kancelarskom kabinetu u Berlinu, Šolc i Merz su se razišli bez da su novinarima objavili o čemu su razgovarali i da li su se oko bilo čega dogovorili. Ubrzo nakon toga, Merc je za poslepodne sazvao konferenciju za novinare u Berlinu. Njima je objasnio koje mere je predložio Šolcu.

Merc i njegovi Demohrišćani (CDU/CSU), pored već spomenutog zaustavljanja prijema izbeglica iz Sirije i Avganistana, traže i efikasnije sprovođenje deportacija onih kojima je zahtev za dobijanje azila odbijen ili onih koji su se ogrešili o zakon. I to u zemlje poput Sirije i Avganistana s kojima Nemačka o tome nema sporazume.

Merc takođe traži dosledno vraćanje izbeglica s nemačke granice u zemlje u kojima su prvi put kročile u Evropsku uniju. To se pre svega odnosi na Bugarsku, Grčku i Italiju, ali moguće i na Hrvatsku. Nemačka mora, ako bude bilo potrebno, da proglasi „nacionalno vanredno stanje“ kako bi se eventualno suspendovali zakoni EU i izbeglice vratile u zemlju ulaska u skladu s Dablinskim sporazumom, odlučan je Merc.

Ukinuti „koalicione stege“ prilikom glasanja

On je od kancelara zatražio da već 9. septembra, na prvoj sednici Bundestaga nakon letnje pauze, bude odlučeno o tim merama. I to ne po koalicionom ključu sadašnje vlade, nego zajedničkim snagama Mercovih Demohrišćana i Šolcovih Socijaldemokrata (SPD). „Zajednički raspolažemo s dovoljno glasova“, rekao je Merc.

Šolc je pak rekao da mu treba nekoliko dana „da razmisli“ o Mercovoj ponudi. Ali, analitičari već sad naglašavaju da bi Šolcov pristanak na saradnju s opozicijom i otpuštanje tzv. „koalicijske stege“ (obaveza da poslanici vladajućih stranaka glasaju u skladu sa zajedničkim dogovorom, a ne po sopstvenom nahođenju) značilo gotovo siguran pad aktuelne vlade koja je ionako, zbog čestih svađa, na ivici raspada.

Inicijativa s pogledom na Tiringiju i Saksoniju

Politički Berlin je Mercovu inicijativu smestio u aktuelni kontekst predstojećih izbora u istočnonemačkim pokrajinama Saksonija i Tiringija, gde desničarsko-populistička Alternativa za Nemačku (AfD) ubedljivo vodi u ispitivanjima javnog mnjenja. Teroristički napad u Zolingenu je, prema procenama nemačkih medija, gotovo sigurno povećao izglede AfD-a, stranke koja se pre svega profiliše kroz svoju antiuseljeničku politiku i već odavno traži proterivanje izbeglica i zatvaranje granica.

Strankama vladajuće koalicije u tim pokrajinama čak preti da ne pređu cenzus, što bi, prema ocenama mnogih u Berlinu, rezultiralo i raspadom savezne vlade. CDU se u Saksoniji bori da očuva vodeću poziciju, a u Tiringiji je čak spremna da sarađuje i sa levičarima iz novoosnovane stranke Pokret Sara Vagenkneht, samo da bi se sprečilo formiranje vlade s AfD-om na čelu. Ovim akcijama Merca, ali i Šolca koji je najavio da je „otvoren za saradnju koja bi pomogla u rešavanju situacije“, njih dvojica očigledno žele da u pet do dvanaest oduzmu vodeću reč AfD-u po pitanju migracija.

Mercova politička aktivnost povezuje se i sa skorašnjom odlukom o tomu ko bi trebalo da bude kandidat Demohrišćana (CDU/CSU) za kancelara na izborima za Bundestag sledeće godine. Merc je kandidat s najviše izgleda, ali ne i jedni.