„Ušli smo u novu fazu otvorenih konflikata koji menjaju svet u kojem živimo… Svetski poredak zasnovan na pravilima više ne postoji kao što je to bio slučaj u prošlosti. Najveći zadatak Evrope i Nemačke jeste da što pre spoznaju tu činjenicu i novu realnost“, rekao je Merc i dodao: „U eri velikih sila, naša sloboda je ugrožena."

U svom govoru na početku Minhenske bezbednosne konferencije (MSC) nemački kancelar Fridrih Merc se pre svega usredsredio na transatlantske odnose. Oni, kako je rekao, zahtevaju „restart".

„Novi početak“ u odnosima sa SAD-om

„Popravimo naše transatlantske odnose, Evropa daje svoj doprinos. Potreban nam je novi početak“, rekao je Merc, ali je istovremeno dodao da „Evropa mora prekinuti svoju zavisnost od SAD-a".

„Niko nam nije nametnuo tu preteranu zavisnost od SAD-a. Za to smo sami krivi. Ali zato je bolje da tu zavisnost sada okončamo – što pre, to bolje“, rekao je Merc, dodajući da „ne odobrava pozive na prekidanje odnosa Evrope i SAD-a“.

Merc je prisutnoj premijerki Danske Mete Frederiksen obećao „punu solidarnost“ u sporu sa Sjedinjenim Državama oko Grenlanda. Merc, kojem je ovo prva bezbednosna konferencija u svojstvu kancelara, rekao je da je minhenska bezbednosna konferencija  uvek delovala kao seizmograf odnosa SAD-a i Evrope.

Nemački kancelar je istovremeno pozvao na sklapanje saveza sa ostalim partnerima u svetu, pominjući pritom Indiju, Južnu Afriku, Brazil i zemlje Persijskog zaliva.

Nemačka neće ići izolovanim putem

U svom govoru Merc je naglasio da je Nemačka nakon ruske agresije na Ukrajinu započela proces naoružavanja koji bi mogao rezultirati „najvećom konvencionalnom vojskom“ u Evropskoj uniji. Istovremeno je rekao da Nemačka nikada više neće „krenuti izolovanim putem, već samo zajedno sa susedima i partnerima“.

„To nam nalaže naša prošlost", rekao je demohrišćanski političar.

Bavarski premijer Markus Zeder, koji se učesnicima konferencije obratio pre kancelara Merca, oštro je kritikovao omalovažavanje učešća saveznika SAD-a u misiji u Avganistanu, u kojoj je poginulo više pripadnika Bundesvera.

Nakon svog govora nemački kancelar je odgovorio i na pitanje crnogorskog predsednika Jakova Milatovića, koji je upitao kada Merc očekuje prijem Crne Gore u Evropsku uniju.

Merc je rekao da je, kako njemu tako i prisutnoj predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, „veoma važno" pitanje prijema zemalja regiona Zapadnog Balkana u EU. „Potrebna nam je nova strategija kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana. Ne želimo da vas izgubimo“, rekao je Merc.

Minhenska konferencija – mesto svetske politike

Na MSC-u se očekuje više od hiljadu učesnika iz celog sveta, među njima više od 60 šefova država i vlada, kao i oko stotinu ministara spoljnih poslova i odbrane.

Američku delegaciju ove godine predvodi državni sekretar Marko Rubio, a u Minhenu se očekuje i više od 50 članova američkog Kongresa. S velikim nestrpljenjem se očekuje istup Marka Rubija, a mnogi izražavaju nadu da govor neće biti u sličnom tonu kao govor potpredsednika Džej Di Vansa na istom mestu pre godinu dana.

Američki potpredsednik je u svom govoru na Konferenciji prošle godine izneo oštre kritike na račun Nemačke i Evrope zbog navodnog ograničavanja slobode govora. Te izjave izazvale su šok među evropskim saveznicima.

Merc i nemački ministar spoljnih poslova Johan Vadeful trebalo bi da se sastanu sa Rubiom već u petak popodne na marginama konferencije.

Godinu dana od Vensovog govora

Na spisku učesnika nalaze se, između ostalih, i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i generalni sekretar NATO-a Mark Rute.

Od stupanja na dužnost pre nešto više od godinu dana, američka vlada pod predsednikom Donald Tramp svojom spoljnom politikom izazvala je napetosti između Vašingtona i tradicionalnih saveznika u Evropi. To je podstaklo pozive na veću samostalnost evropskih zemalja u pitanjima odbrane.

U izveštaju o ovogodišnjem MSC-u govori se o politici „kugle za rušenje“, koju pre svega primenjuju Sjedinjene Američke Države kako bi oslabile međunarodni poredak.

U bezbednosnoj strategiji objavljenoj u decembru američka vlada je dodatno pojačala kritiku Evrope. U dokumentu se govori o navodnoj „cenzuri slobode izražavanja“ i „potiskivanju političke opozicije“ u Evropi. Sjedinjene Američke Države su pritom najavile i podršku „otporu“ protiv aktuelnog političkog pravca Evrope.