Sastanak „Evropske političke zajednice“ završen je u petak (16. maj) uveče prema planu, bez donošenja odluka. Ovo je već šesti put da se oko 47 zemalja okuplja na takvom samitu, gde je u fokusu razmena mišljenja.

Albanija je kao prva zemlja Zapadnog Balkana bila domaćin ovog samita.

Pored 27 zemalja članica EU, učestvuju i druge evropske zemlje kao što su Srbija i komšiluk, Turska ili Ujedinjeno Kraljevstvo.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski takođe je bio u petak u Tirani. Rusija i njena saveznica Belorusija izričito nisu bili pozvani.

Pod motom: „Nova Evropa u novom svetu: Jedinstvo, saradnja, zajedničko delovanje“, oko 50 evropskih lidera diskutovalo je o evropskoj bezbednosti, ruskom ratu protiv Ukrajine, konkurentnosti ekonomije i migracijama.

Prvi veliki samit sa Merca

„Ovo je dobra prilika da se lično sretnem sa mnogim evropskim šefovima država i vlada“, rekao je Fridrih Merc, kada je stigao na svoj prvi veliki evropski samit u kišnoj Tirani.

Neki učesnici imaju „prilično velika“ očekivanja od nemačkog kancelara, kao što je danska premijerka Mete Frederiksen. Ona se raduje saradnji, rekla je, posebno u oblastima bezbednosti i naoružavanja, kao i kod migracija.

Litvanski premijer Gintautas Paluckas očekuje važan ekonomski i politički doprinos i smatra da je Nemačka na pravom putu.

Velika očekivanja od kancelara

Pre svega zbog putovanja u Pariz, Varšavu, Brisel i Kijev, Fridrih Merc se do sada „veoma snažno“ pokazao na evropskoj sceni, kaže politikolog Janis Emanuelidis iz briselskog trusta mozgova European Policy Center. Ipak, očekivanja od njega i njegove vlade su „izuzetno velika“.

Mnoge članice EU smatraju da bi Nemačka trebalo više da preuzme vođstvo na evropskom nivou, da donosi odluke i pokreće stvari, rekao je Emanuelidis za DW.

Da li će Merc moći da ispuni ta očekivanja, zavisi i od toga koliko je jak kao kancelar na nacionalnom nivou, naglašava politikolog. Jer, najpre mora da zadobije poverenje stanovništva i u svojim redovima. Ponekad se pita, kaže Emanuelidis, da li se možda ne očekuje previše od jednog kancelara koji mora tek da se snađe u svojoj novoj ulozi.

Ukrajina u centru razgovora

Izgleda da Merc nije imao problema sa ulogom na evropskoj sceni. Rano popodne pojavio se pred medijima zajedno sa francuskim predsednikom Emanuleom Makronom, poljskim premijerom Donaldom Tuskom i britanskim premijerom Kirom Starmerom.

Već prethodnog vikenda četvorica političara zajedno su posetili Ukrajinu.

Nakon razgovora sa Volodimirom Zelenskim, četvorica lidera su telefonom razgovarala sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, saopštio je Starmer.

Britanski premijer smatra da je ruska pozicija „neprihvatljiva“. Kada je reč o odgovoru postoji bliska koordinacija.

Ruski predsednik Vladimir Putin nije za sada pristao na jednomesečni prekid vatre i nije došao u Istanbul da vodi direktne pregovore o prekidu vatre sa Zelenskim. Ova odluka je u Tirani više puta kritikovana.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute nazvao je slanje niskorangirane ruske delegacije na razgovore „greškom“.

I nemački kancelar izrazio je „veliko razočaranje“ ishodom razgovora. Kaže da će biti ponuđeni novi pregovori i da će se evropska strana usaglašavati kao i koordinirati sa Amerikancima.

Odnos sa SAD bio je važna tema kancelara na konferenciji. „Moramo učiniti sve da Amerikance zadržimo na našoj strani“, pozvao je Merc evropske kolege. Jer ono što SAD čine za bezbednost evropskog kontinenta, ne može se zameniti, kaže on.

Dalje sankcije u razmatranju

Ukrajinski predsednik Zelenski založio se za dalje sankcije protiv ruskog energetskog i bankarskog sektora, ukoliko se ispostavi da ruska delegacija ne pristupa pregovorima ozbiljno.

„Pritisak mora da se pojača dok se ne postignu stvarni pomaci“, poručio je Zelenski.

Već ujutro je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila da će se pripremiti nove sankcije protiv Rusije. One bi trebalo da se odnose na gasovode Severni tok 1 i 2, kao i na finansijski sektor.

Takođe, žele da dodatno snize gornju cenu sirove nafte. Za sada nije poznato da li su ove sankcije usklađene sa SAD. Prema novinskoj agenciji dpa, SAD su obaveštene da pritisak sankcijama na Rusiju mora da se održi.

U osnovi, nova savezna vlada pokušava da poveća pritisak na Rusiju, objašnjava Emanuelidis. Ipak, upozorava politikolog, ne bi trebalo preceniti mogućnosti uticaja Evropljana. On veći uticaj pripisuje SAD, Turskoj i Kini.