Nemačka

Tokom vikenda su zabeleženi protesti, recimo u Berlinu, Hamburgu, Frankfurtu, Triru, Potsdamu i nekim drugim gradovima. Broj demonstranata je varirao, od nekoliko stotina, do oko 5.000 u Hamburgu. Dok su neki protestni marševi bili odobreni, recimo u Hamburgu, u nekim gradovima održani su uprkos policijskoj zabrani, najčešće zbog očekivanog kršenja mera obaveznog nošenja maski ili poštovanja razmaka. U nekim slučajevima, kao u Berlinu, gde se uprkos zabrani okupilo nekoliko stotina ljudi, došlo je do sukoba s policijom.

-pročitajte još: Šta donose izmene Zakona o zaštiti od zaraze?

Posebno radikalan protest održan je u petak u Drezdenu. U glavnom gradu nemačke savezne pokrajine Saksonije, pred kućom tamošnje ministarke zdravlja Petre Keping (SPD) okupilo se tridesetak ljudi koji su nosili baklje i uzvikivali preteće parole ministarki. Policija je podnela prijavu zbog kršenje Zakona o okupljanju i proverava da li su i u kojoj meri prekršeni propisi o koroni. Taj skup jednoglasno su osudili političari gotovo svih stranaka, pa čak su i protestima skloni političari desničarsko-populističke Alternative za Nemačku (AfD) ocenili da takvi protesti ne pomažu „našoj stvari“.

Premijer Saksonije Mihael Krečmer (CDU) je na svom Tviter-nalogu napisao: „Protivimo se svima koji žele da zastrašuju“. Ono što se dogodilo Petri Keping tiče se svih ljudi u Saksoniji, smatra Krečmer. A pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Roland Veler (CDU) je u izjavi za list „Bild“ pozvao na uvođenje brzih suđenja za sankcionisanje kršenja odredbi o merama zaštite od korone. „To bi trebalo odmah i rigorozno kažnjavati! Za tako nešto ne bi trebalo čekati nedeljama.“

Nakon marša s bakljama pred kućom ministarke Keping, policija u Drezdenu priprema se za operaciju velikih razmera. Tokom ponedeljka (6.12), parlament Saksonije raspravlja o uvođenju vanredne epidemiološke situacije u toj pokrajini. Time bi se pokrajinskoj vladi dala veća ovlašćenja da samostalno donosi mere koje smatra neophodnim, te da na određeno vreme ograniči građanske slobode.

U toj pokrajni se već duže vreme beleži zbog izuzetno visok broj novozaraženih, a tamošnje bolnice već su prepune, pa se deo pacijenata poslednjih dana prebacuje u druge krajeve Nemačke. Lekari na odeljenjima intenzivne nege upozoravaju da bi takoreći svakog trenutka mogli da dođu u situaciju da počnu da primenjuju trijažu – dakle da odlučuju koji pacijenti imaju veće šanse za preživljavanje, pa da njih priključuju na respiratore, a da druge prepuštaju sudbini.

Radikalni protivnici mera i vakcinisanja pozivaju putem društvenih mreža na proteste pred parlamentom u Drezdenu, objavila je policija: „Ekstremisti pozivaju na protest ispred pokrajinskog parlamenta. Naša prognoza rizika je sasvim drugačije nego prethodnih dana“, rekao je načelnik policije Jerg Kubiesa i najavio oštriji nastup policije. On je dodao da su vodeni topovi spremni u centru grada.

Beč

U glavnom gradu Austrije su desetine hiljada ljudi izašli na ulice protestujući protiv delimičnog lokdauna i najavljenog obaveznog vakcinisanja protiv korone. U Beču je u subotu (4.12.) održano nekoliko demonstracija na kojima je, prema podacima policije, učestvovalo više od 40.000 ljudi. Delimično je dolazilo do izolovanih sukoba između demonstranata i policije.

Učesnici su bacali pirotehnička sredstva, dok su snage bezbednosti koristile suzavac, saopštila je policija. Prema njenim rečima, bilo je i oko 1.500 kontrademonstranta.

Zbog dramatičnog rasta broja zaraženih, u Austriji je od 22. novembra na snazi delimični lokdaun, koji bi trebalo da važi do 11. decembra. Škole u zemlji još uvek su otvorene. Od 1. februara u Austriji bi na snagu trebalo da stupi odluka o obaveznom opštem vakcinisanju protiv korone.

Od početka primene tih mera broj novih infekcija svaki dan je padao – sa oko 13.000, na manje od 10.000. I bez obzira na to, ne slažu se svi sa merama. Kako javljaju austrijski mediji, na demonstracije u Beč doputovale su i mnoge porodice s decom. Bio je to treći vikend zaredom s masovnim protestima protiv koron-pravila.

Brisel

Veliki protesti protiv mera uvedenih zbog korone zabeleženi su i u Belgiji. Tokom protesta u Briselu, došlo je i do nasilnih sukoba između demonstranata, čiji se broj procenjuje na oko 8.000.

Do eskalacije nasilja došlo je kada su iz jedne grupe demonstranata bacana pirotehnička sredstva na policajce, koji su zatim upotrebili suzavac i vodene topove.

Protestni marš u početku je bio miran, demonstranti su držali transparente s natpisima „Vakcinacija – ne hvala“. Grupa žena skandirala je „Nema vakcinacije za našu decu“.

Kasnije su neki demonstranti postali nasilni, vikali su „sloboda, sloboda“, i u više navrata napadali policajce. Prema policijskim izvorima, u sukobima su povređena četiri demonstranta i dva policajca. Privedeno je oko 20 osoba.

U Belgiji su pravila ponovno pooštrena pre nekoliko dana, uključujući i zahtev za nošenje maski za svu decu od šest godina pa naviše, te ograničenje događanja u zatvorenom prostoru. Bes demonstranata bio je usmeren i protiv činjenice da nevakcinisane osobe već neko vreme ne smeju da ulaze u restorane i barove.

Pre dve nedelje protesti protiv epidemijskih pravila u Brsielu već su doveli do nasilnih nereda: policija je tada bila iznenađena veličinom demonstracija s najmanje 35.000 učesnika. Nasilni demonstranti zapalili su drvene palete i između ostalog napali policijska vozila i policijske službenike.

U nedelju (5.12.) jake policijske snage bile su stacionirane na ključnim tačkama u Briselu, a helikopteri i dronovi kružili su nad gradom.

az/dpa/afp/ntv

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.