Rukavice prekrivene krznom iz kojih vire kandže obojene u jarko crvenu boju, likovi koji nestaju u magli, čaša piva na koju je nalepljen rep veverice kao i groteskni rendgenski snimci sopstvene glave – to su samo neki od objekata kojima je Meret Openhajm ušla u istoriju umetnosti 20. veka. Teško ju je bilo svrstati u bilo koji smer ondašnjih umetničkih zbivanja, a tako je nekako ostalo sve do danas. Neopisivo bogatstvo materijala, boja, stilova i oblika u kojima se odslikava ne samo njena neopisiva kreativnost i mašta, već i strast sa kojom je pristupala umetnosti, ali i životu.

X=Zec

Meret Openhajm rođena je 6. oktobra 1913. godine u Berlinu. Ime je dobila prema liku iz romana Gotfrida Kelera „Zeleni Hajnrih“, devojčici Meretlajn koju su krasile mnoge veštičije osobine. To koliko je ime u velikoj meri odgovaralo njenom karakteru i ličnosti (u pozitivnom smislu reči), Meret je kasnije u svom životu uvek i iznova dokazivala.

Kada joj je bilo 16 godina, Meret Openhajm „zloupotrebila“ je jednu svoju školsku svesku. Umesto da u njoj piše domaće zadatke, Meret ju je ispunila raznim filozofskim, ličnim mislima i neobičnim idejama. Tamo, na primer, gde je trebalo da budu zadaci iz matematike, ona je napisala: „X=Zec“, dodavši toj formuli i ilustraciju u crvenom i belom.

Njen otac, inače napredan i liberalan lekar zabrinuo se za svoju ćerku i poslao je na pregled jednom kolegi i prijatelju – poznatom psihijatru i osnivaču analitičke psihologije, Karlu Gustavu Jungu. On je dugo razgovarao sa devojčicom i na kraju je poslao kući s pismom u kojem su bile umirujuće reči:

„Kako se čini, Vaša kći je u susretu sa svetom već mnogo toga naučila i nema nikakvog razloga da ona svoje znanje i u budućnosti ne produbi još i više“.

Krznene šoljice i kašičice

Sa 18 godina, Meret Openhajm je napustila školu i porodicu koja je tada živela u Švajcarskoj i sa prijateljicom pobegla u Pariz. Njena želja je bila da postane slikarka. Tu je relativno brzo naučila osnove slikanja aktova i istom brzinom upoznala one koji su zapravo Pariz 30-ih godina prošlog veka učinili slavnim i legendarnim. Slikari nadrealizma, kao što su Maks Ernst, Hans Arp, Alberto Đakometi, Marsel Dišan i Kurt Zeligman, postali su njeni prijatelji. Među njima je konačno pronašla istomišljenike, ljude koji su je razumjeli i koji njene crteže poput „X=Zec“ nisu smatrali nimalo čudnim.

U to vreme nastala je njena poznata krznena šoljica. Nju je 1936. godine kupio Alfred Bar, jedan od osnivača Muzeja moderne umetnosti u Njujorku. Fotografska legenda, Man Rej fotografisao ju je u nekoliko navrata nagu i te slike objavio. Meret Openhajm postala je tako doslovno preko noći poznata i osoba vredna poštovanja, pre svega u umetničkim krugovima toga vremena. „Ko krznom oblepljuje šoljicu i kašičicu? Meretlajn. Ko nas je u svemu nadmašio? Meretlajn.“ – napisao je Maks Ernst.

Pa ipak, uprkos svemu, ona nije postala ni njihova muza, a ni ljubavnica (izuzev strastvene ljubavne veze sa Maksom Ernstom). Uvek se branila od pojma „ženska umetnica“. Ona je zastupala „androgeni duh“, borila se protiv svega što je imalo ikakve veze sa klasičnom predstavom žene.

Jedinstvena i emancipovana

„Umetnici su ti koji sanjaju umesto društva“, rekla je jednom Meret Openhajm. Ona sama nikada nije prestala da sanja i to bez obzira na političku situaciju u Evropi koja ju je 1937. godine prisilila da se vrati u Švajcarsku. U Bernu, gde je živela do svoje smrti 1967. godine, udala se za trgovca Volfganga la Rošea. Tu je živela u ateljeu u kojem je radila na svojoj umetnosti svime što joj je stajalo na raspolaganju. Iza nje su ostale slike oblaka, ogrlice od kostiju, građevine od plastičnih slamčica. Materijale je pronalazila svuda; u prirodi, na ulici, u kuhinji. Uz kombinacije njenih riječi, ona je sve pronađeno pretvarala u umetnička dela koja govore o svemu što joj je u tom trenutku palo na pamet – o snovima, mitovima, igrama…

Drugim rečima, Meret Openhajm bila je zaista daleko izvan svog vremena; svojevrsna vizionarka od koje su mnogo toga naučili i mnogi oni koji su došli nakon nje.