1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Merkel i Grčka: Poslednji akord je harmoničan

28. oktobar 2021.

Kancelarka Angela Merkel stiže u petu posetu Atini na samom kraju svog mandata. Veći deo njene kancelarske karijere u Grčkoj je bila predmet omraze. Ali, na kraju je sa svim premijerima našla zajednički jezik.

Foto: Dimitris Papamitsos

Kada je 2009. Nemački savez sindikata slavio 60. jubilej, koncert u Berlinu držala je grčka diva Marija Faranturi. Bio je to Canto General – stihovi Pabla Nerude na muziku Mikisa Teodorakisa.

Pevačica je posle ushićeno ispričala da je kancelarka Angela Merkel, koja je sedela u prvom redu, sve vreme koncerta pažljivo u programu čitala prepev na nemački.

-pročitajte još: Poslednje putovanje na Balkan: region značajan za Evropu

Kancelarka u nacističkoj uniformi

Na vrhuncu dužničke krize Merkel je još više morala da se udubi u Grčku. Kažu da je svakog dana čitala izbor iz grčke štampe koji su slali iz ambasade u Atini, kako bi razumela raspoloženje u zemlji. Znala je da je tamo postala omražena, da su je na plakatima prikazivali u nacističkoj uniformi.

„Predstavljena sam kao zla žena, to mi je teško palo“, rekla je Merkel na jednoj diskusiji u Diseldorfu prošlog meseca.

Tada je rekla da su joj najteži dani na mestu kancelarke bili upravo ti, kada je toliko očekivala i tražila od ljudi u Grčkoj. Dakle, ne ni izbeglička kriza, ni pandemija, nego grčka dužnička krza. „U toj situaciji je rasla nezaposlenost i ljudi su imali malo novca jer su porezi povećani“, seća se Merkel.

Angelu Merkel su na demonstracijama 2012. u Atini poredili čak i sa nacistimaFoto: picture-alliance/epa/S. Pantzartzi

Ako je imala toliko empatije za obične Grke, zašto je javno pozdravljala povećanja poreza i drugih dažbina?

Moguće objašnjenje leži u rečima koje je Merkel tih godina ponavljala kao mantru. Ako se progleda kroz prste Grčkoj, slično bi moralo da se primeni na Irsku, Portugaliju, Španiju i Kipar, koji su tada takođe imali reprograme dugova. Te zemlje su brzo stale na noge, a Grčka je godinama ostala na naslovnim stranama širom Evrope.

Na to su došli talas izbeglica i napetosti između Atine i Ankare. Svaki put je kancelarka morala da posreduje.

-pročitajte još: Varufakis: Merkel nikad nije imala evropsku viziju

Pomaljanje dužničke krize

Prvi put je posetila Grčku u leto 2007, dve godine pošto je postala kancelarka. Ni tada tema nije bila prijatna. Grčka mornarica je tvrdila da vojna podmornica napravljena u Nemačkoj ima manjkavosti i Grci nisu hteli da je plate. Atina je otezala i sa potpisivanjem ugovora o nabavci šezdeset borbenih aviona Jurofajter.

Tadašnji konzervativni premijer Kostas Karamanlis obećao je da će odluka biti doneta 2009. godine. Ali, tada je već u Atini vladao socijaldemokrata Jorgos Papandreu, a dužnička kriza se nazirala. Papandreu je morao da prizna da deficit grčkog budžeta nije šest nego više od petnaest odsto godišnjeg BDP.

Grčka više nije mogla da dobije ni cvonjka na tržištu novca. MMF, EU i Evropska centralna banka su skovali kreditni paket, prvi od ukupno tri.

Na kraju su pronašli zajednički jezik: kancelarka Merkel i premijer CiprasFoto: picture-alliance/abaca/D. Aydemir

Famozna Trojka je nametnula Atini stroge mere štednje kao uslov za svež novac. Tome su se opirali i Papandreu, ali i konzervativni naslednik Antonis Samaras.

Merkel je navodno iza zatvorenih vrata otvoreno govorila o mogućnosti da se Grčka izbaci iz evrozone. Ali, dok je njen ministar finansija Volfgang Šojble na tom scenario predano radio, Merkel je Grexit držala na stolu samo kao poslednju opciju. Od toga ju je na kraju lako odgovorio francuski predsednik Fransoa Oland.

Kasnije je Merkel za Zidojče cajtung rekla da je „imperativ da se sve uradi kako bi Evropa očuvala zajedništvo“.

Razumevanje sa Ciprasom

Nakon turbulentnih šest meseci na početku vladavine levičarske Sirize, premijer Aleksis Cipras je 2015. pristao na treći kreditni paket koji je takođe bio uslovljen merama štednje. Narednih godina su se Brisel i Atina prepirali oko svake pojedinačne mere. Ali, kako kažu u Berlinu, Cipras je isporučio dogovoreno za razliku od svojih prethodnika. Merkel je govorila da sa njim ima „prijateljski odnos“.

U knjizi „Raspad moći“, novinar Velta Robin Aleksander opisuje kancelarkino obigravanje oko Ciprasa kao „tipični manevar Angele Merkel“. „Tako je neutralisala brojne kritičare“, piše autor.

Još u aprilu 2012. je Cipras kao opozicionar prebacio Merkelovoj da dolazi u posetu Grčkoj kako bi „štitila korumpirani, štetočinski i podanički politički sistem“. A u januaru 2019. je taj isti Cipras srdačno dočekao Merkel i rekao da ima visoko mišljenje o njoj. Cenio je i njeno držanje u izbegličkoj krizi.

Ta poseta kancelarke bila je i neka vrsta priznanja Grčkoj zbog okončanja decenijske svađe oko imena (Severne) Makedonije. Cipras je posle ispričao da mu Merkel nije verovala kada joj je rekao da će rešiti taj spor.

Grčka i Turska su se tokom 2020. sukobljavale u Egejskom moruFoto: picture-alliance/AA/T. T. Eroglu

Tokom te posete je Merkel pričala i sa liderom opozicije Kirjakosom Micotakisom. Njega nije ubedila da podrži kompromis sa Skopljem, a nije mu zaboravila ni da je godinama u parlamentu glasao protiv svakog dogovora o merama štednje i paketu pomoći. Naravno, kad je Micotakis u leto 2019. dobio izbore, kancelarka je i sa njim našla zajednički jezik.

Prošle godine je opet Merkel posredovala između Grčke i Turske kako bi sprečila vojni sukob u Egejskom moru. Ti odnosi biće tema i posete u četvrtak i petak (28. i 29. oktobar). Pričaće se i o izbeglicama i kiparskom problemu.

Merkel će, osim Micotakisa i predsednice Katerine Sakelaropolu, imati vremena i za grčku omladinu sa kojom će pričati u Geteovom institutu u Atini.

„Neka ode i nikada se više ne vrati!“

01:53

This browser does not support the video element.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu