„Teritorijalni integritet zemalja Zapadnog Balkana je utvrđen i nedodirljiv. I to se mora stalno ponavljati jer stalno postoje težnje da se ipak priča o granicama. To ne možemo raditi. Polazeći od toga, mi smo jedinstveni u tome da je svim zemljama Zapadnog Balkana data evropska perspektiva. BiH nastoji da što pre dobije status kandidata. S tim ciljem je odgovoreno na stotine pitanja i mi smo ohrabrili Vladu da odgovori i na neka preostala pitanja.

Treći važan momenat za BiH je da dobije status kandidata u okviru NATO. Ovde Nemačka vidi dobre preduslove da se to može postići još ove godine", izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel na konferenciji za štampu nakon susreta sa predsedavajućim Vijeća ministara BiH Denisom Zvizdićem. „Promena granica na Zapadnom Balkanu je završena", rekao je Zvizdić.

Merkelova je rekla da se BiH nalazi pred izborima i izrazila žaljenje zbog nepostizanja dogovora oko Izbornog zakona u BiH. „Venecijska komisija bi mogla pomoći, ali to podrazumeva spremnost na kompromis obe strane", rekla je Merkel.

„U BiH nema alternative za EU", izjavio je Zvizdić. „Najvažniji spoljno-politički ciljevi BiH su evropske integracije i NATO i bez nemačko-britanske inicijative ne bi bio moguć sadašnji razvoj situacije na našem putu ka EU. Taj put nema alternativu. Uskoro ćemo poslati i odgovore na dodatna pitanja iz Upitnika EU, kako bi što pre dobili status kandidata. To bi bila najvažnija poruka koja se može poslati BiH. Aktiviranje MAP-a je važna poruka za jačanje sigurnosti u BiH i celokupnom regionu", rekao je Zvizdić.

Zvizdić je takođe dodao kako sa "ponosom može reći" da su svi ekonomski parametri u BiH u porastu, ali da BiH svakako očekuju brojne reforme kako bi se poboljšala sociijalno-ekonomska stabilnost.

BiH deo evropskog rešenja

„BiH će biti deo integralnog evropskog reešenja kada je reč o migrantskoj krizi", izjavio je Zvizdić nakon susreta sa kancelarkom Angelom Merkel. Merkelova je rekla da se mora voditi borba protiv uzroka migrantske krize, te da BiH ima podršku i pomoć EU kada je reč o rešavanju problema izbeglica. Ona se zahvalila na humanom odnosu koji je BiH pokazala prema izbeglicama, te najavila razgovore sa susednom Srbijom o problemu ulaska izbeglica iz Srbije u BiH. „Izbeglice ne mogu jednostavno birati gde žele da budu. To mora biti rešeno sa EU i sa zemljama iz kojih one dolaze", rekla je Merkel.

„Bezvizni režim, koji Srbija ima sa nekim zemljama, kao na primer sa Iranom, predstavlja problem - jer izbeglice iz Srbije dolaze u BiH", izjavio je Zvizdić. Merkel je navela da će biti preispitano da li postoji zloupotreba beviznog režima, te najavila da će pomoć Fronteksa biti stavljena na raspolaganje BiH.

Na pitanje novinara upućeno predsjedavajućem Zvizdiću da li je zabrinut da bi Hrvatska, odnosno EU, mogle zaustaviti prijem izbeglica koje bi onda ostale u BiH, Zvizdić je rekao da je od prošle godine u zemlju ušlo oko 10.000 izbeglica od čega ju je do sada napustilo 6 000. „Zabrinjavajuće su informacije da su brojne izbeglica na putu iz Grčke i Turske prema Balkanskoj ruti. Pokušaćemo da uvedemo administrativne mere sa susednim zemljama", rekao je Zvizdić.

"Turska se nikada nije mešala u unutrašnja pitanja BiH, niti je stajala BiH na putu ka evropskim integracijama", rekao je Denis Zvizdić na pitanje novinara da li bi se preteća destabilizacija Turske mogla odraziti na BiH. Merkelova je rekla da niko nema interes da dođe do ekonomske destabilizacije Turske, ali da mora biti urađeno sve kako bi da Centralna banka Turske mogla da ostane nezavisna. „Nemačka želi ekonomski prosperitetnu Tursku. To je i u našem interesu", izjavila je Merkel.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android