Pola godine nakon izbora, nemačka kancelarka i šefica Hrišćansko-demokratske unije Angela Merkel predstavila je u Bundestagu glavne stavke programa u svom četvrtom mandatu.
Foto: Getty Images/AFP/T. Schwarz
Oglas
Iako Nemačka ekonomski i finansijski dobro stoji, i mada je Nemcima dobro, atmosfera u društvu postala je surovija i strahovi su porasli“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel obraćajući se poslanicima u Bundestagu. „Taj osećaj nesigurnosti na izborima u septembru 2017. osetile su i stranke koje su formirale vladajuću koaliciju. To potvrđuje i ovako dugo formiranje vlade, najduže u istoriji posleratne Nemačke.“
Integracija ili deportacija
Kao glavni uzrok podele i polarizacije Merkelova je navela izbegličku politiku i njene duboke posledice. Pred parlamentom u Berlinu ona je branila odluku o prijemu izbeglica, ali je priznala da je u toj vanrednoj situaciji bilo i grešaka i propusta. „To se ne sme ponoviti“, rekla je nemačka kancelarka.
Merkelova je s tim u vezi najavila čitav niz međunarodnih i nacionalnih mera, zacrtanih u Koalicionom sporazumu. „Nemačka će i dalje primati one koji traže zaštitu“, objasnila je šefica vlade, „ali oni koji na to nemaju pravo, moraće da napuste Nemačku. Na tome će se ubuduće intenzivnije raditi. A ko ima dozvolu boravka, mora biti integrisan, i s tim u vezi će se sarađivati i sa islamskim organizacijama.“
„Islam je deo Nemačke“
Angela Merkel još jednom je ponovila da je „islam deo Nemačke“ i time se otvoreno usprotivila ministru unutrašnjih poslova Horstu Zehoferu (CSU): „Uopšte nije u pitanju to da je naša zemlja istorijski hrišćanska i jevrejska. Ali kao što je to ispravno, isto tako je ispravno i to da je sa 4,5 miliona muslimana koji žive sa nama, njihova religija, islam, u međuvremenu postala deo Nemačke.“
Merkelova je citirala i član 1 Osnovnog zakona (Ustava): „Dostojanstvo čoveka je nepovredivo“. Ta rečenica je „suština našeg suživota“. Zbog toga „u našoj pravnoj državi nema mesta za nasilje, ksenofobiju i antisemitizam“.
Angela Merkel uoči govora u Bundestagu sa vicekancelarom Olafom Šolcom (SPD)Foto: picture-alliance/AP Photo/M. Schreiber
Siromaštvo dece je sramota
Predsednica CDU ocenila je takođe da je sistem socijalne zaštite u Nemačkoj dobar, ali je takođe priznala i to da postoje ozbiljni problemi. Cilj koalicije sa Socijaldemokratama je da prevaziđe podelu u društvu i ojača kohezija. „Ako ojačamo porodice, ojačavamo pojedinca, a istovremeno i zajednicu“, rekla je Merkelova, ističući: „Siromaštvo dece u bogatoj zemlji poput Nemačke je sramota i mi se protiv toga moramo boriti svim svojim snagama“.
Ipak, najvažniji preduslov za socijalne reforme jeste jaka privreda, upozorila je kancelarka.
Dolazak stručne radne snage
U vreme digitalizacije i globalizacije, Nemačka se suočava s velikim promenama. Mada nemačkoj ekonomiji trenutno dobro ide, nema garancije da će to isto tako biti i za pet ili deset godina. To se odnosi i na nemačke vodeće industrije: automobilsku, farmaceutsku ili mašinogradnju. „Greške“ u pojedinačnim privrednim granama vrlo brzo mogu postati „sistemski problemi“. Merkelova je podsetila na primer Nokije, nekada lidera na globalnom tržištu mobilnim telefonima, koja je propustila dolazak pametnih telefona i sada više ne igra nikakvu ulogu u toj branši.
Kancelarka je takođe ukazala na nedostatak kvalifikovanih radnika u firmama i na planirani Zakonu o imigraciji stručne radne snage. Osim toga, dugoročno nezaposleni bi morali da dobiju bolji podsticaj. Merkel je takođe najavila pakt za stručno usavršavanje – stručne škole su eto sada „došle na red“.
Aleksander Gauland: Merklova je izolovana u EvropiFoto: Reuters/F. Bensch
Gauland: Makron je poslednji saveznik
Diskusiju o izlaganju šefice vlade, imala je pravo da otvori Alternativa za Nemačku (AfD) kao najveća opozicona stranka u parlamentu. Šef poslaničkog kluba AfD Aleksander Gauland koji je prvi uzeo reč, rekao je da je želeo malo više patosa ili dubine, ali je, dodao je, Merkelova „bar prvi put ponovo govorila o Nemcima“, a to je „uspeh AfD“.
Nekoliko dana uoči samita EU u Briselu, Merklova je, smatraju u AfD-u „izolovana u Evropi“. Za to je kriva pre svega njena izbeglička politika, rekao je Gauland. „Kancelarka je podelila Evropu“. Mnoge zemlje su „s potpunim pravom“ odbile da prihvate izbeglice. Zbog svoje izolacije, Angela Merkel sada pokušava da krene u susret francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. On je njen poslednji saveznik. Međutim, njegovi predlozi za jačanje EU idu u pravcu „centralizovane evropske države“. „Mi to sve ne želimo, a ni delovi CDU to do sada nisu želeli“, poručio je Gauland.
Čak 171 dan nakon izbora koji su održani 24.9. prošle godine, Nemačka je danas konačno dobila novu vladu. U Bundestagu je tajnim glasanjem po četvrti put izglasana kancelarka Angela Merkel i njen novi kabinet.
Foto: Reuters/F. Bensch
Direktorka orkestra: Merkel IV
Angela Merkel (63, CDU) morala je da čeka više od pet meseci, ali sada je gotovo. Ona će po četvrti put da postane šefica Savezne nemačke vlade. Merkelova danas 14. marta 2018, polaže zakletvu kao savezna kancelarka.
Foto: Getty Images/AFP/T. Schwarz
Uskoro češće na putu: Hajko Mas
Dosadašnji ministar pravosuđa Hajko Mas (51, SPD) sada je ministar spoljnih poslova. Kao ministar pravosuđa Mas je Zakonom o borbi protiv mržnje na internetu izazvao burne rasprave. U Ministarstvu spoljnih poslova popularnost će sigurno da mu poraste. Možda ga SPD tako priprema za svog budućega kancelarskoga kandidata?
Foto: picture-alliance/dpa/K. Nietfeld
Odgovoran za državnu kasu
Olaf Šolc (59, SPD), u vreme dok je još bio kandidat za ministra finansija, nije krio da mu je uzor njegov prethodnik Volfgang Šojble (CDU). Šolc, dosadašnji gradonačelnik Hamburga, želi uravnotežen budžet, bez novih dugova, tako stoji i u Koalicionom ugovoru. Ali to se ne sviđa svima u SPD. Šolc je ujedno i vicekancelar.
Foto: picture-alliance/dpa/C. Sabrowsky
Nova domovina za lidera CSU
Horst Zahofer (68, CSU), od 2008. bavarski premijer, sada je novi ministar unutrašnjih poslova. On je odlučni zagovornik uvođenja gornje granice za doseljavanje migranata, a sada bi trebalo da ima veća ovlaššćenja nego njegov prethodnik Tomas de Mezijer. Ministarstvo će biti nadležno i za teme „domovina“ i „građevina“.
Foto: picture alliance/dpa/M. Balk
Muškarac za sve poslove
U Petera Altmajera (59, CDU) kao ministra u kancelarskom kabinetu, njegova šefica Angela Merkel mogla je da se pouzda u svakom trenutku, pa tako i kod pitanja politike prema izbeglicama. On sada preuzima ministarstvo privrede i energetike, a to je za CDU veoma važno ministarstvo, nakon što je ministarstvo finansija pripalo SPD-u.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Zadužen za zaposlene i nezaposlene
Hubertus Hajl (45), bivši generalni sekretar SPD, novi je ministar rada i socijalne politike. To ogromno Ministarstvo ima budžet od preko stotinu milijardi evra, što znači da je to ministarstvo s daleko najvećim izdacima.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Mlada i sa nemačkog istoka
Može se uspeti i bez veza u stranačkom vrhu. Franciska Gifaj (39, SPD), dosadašnja načelnica berlinske gradske četvrti Nojkeln, preuzima Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Gifajeva se smatra zagovornicom prava i reda. To ime je stekla u problematičnoj berlinskoj četvrti i navodno je konzervativna.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Gambarini
S pokrajinskog na savezni nivo
Svenja Šulce (49, SPD) ima ministarsko iskustvo na pokrajinskom nivou, do 2017. bila je ministarka nauke u Severnoj Rajni Vestfaliji. Nakon što je njena stranka izgubila na pokrajinskim izborima i vlast preuzela koalicija CDU-FDP, Šulceova je postala generalna skretarka stranke , a sada i savezna ministrarka za zaštitu životne saredine.
Foto: BMwF/Ina Fassbender
„Univerzalno oružje“ SPD
Katarina Barli (49, SPD) do sada je bila ministarka za porodicu, a sada preuzima Ministarstvo pravosuđa, koje je do sada vodio njen stranački kolega, budući ministar spoljnih poslova Hajko Mas. Barlijeva se u poslednje vreme naročito zalagala za prava žena.
Foto: picture alliance/dpa/K. Nietfeld
U blizini kancelarke
I Helge Braun (45, CDU) je čovek kojem Angela Merkel veruje – tako kažu u Berlinu. Do sada je bio državni ministar u kancelarkinom uredu, a sada nasleđuje Petera Altmajera kao šef kancelarijata kanclarskog ureda. On bi trebalo da se brine da oko kancelarke sve funkcioniše kako bi trebalo.
Foto: picture-alliance/dpa/M. Kappeler
Ministarstvo odbrane u istim rukama
Ursula fon der Lajen (59, CDU) je u poslednje vreme bila na meti kritika zbog pitanja opremanja i (ne)spremnosti nemačke vojske za neke zadatke. Ona je već ranije bila ministarka za porodicu u vladi kancelarke Merkel, a priča se da bi mogla da bude buduća generalna sekretarka NATO. Ali, bar do smene u Briselu za dve godine, ona bi trebalo da ostane nemačka ministarka odbrane.
Foto: picture-alliance/AP Images/J. Macdougall
Smanjuje prosek starosti, poznaje svoj resor
Julija Klekner (45, CDU) poreklom je sa nemačkog jugozapada, gde se mnogi ljudi bave poljoprivredom. Zamenica predsednice CDU već godinama je u Berlinu i uživa poverenje kancelarke Merkel. Ona sada vodi Ministarstvo poljoprivrede u kojem je već jednom dve godine radila kao parlamentarna državna sekretarka.
Foto: picture-alliance/dpa/G.Fischer
Mlad, kritičan, ambiciozan
Jens Špan (37, CDU) trebalo bi da postane novi ministar zdravlja. On dolazi iz jakog pokrajinskog ogranka CDU (Severna Rajna Vestfalija) i poznat je kao kritičar Angele Merkel. U nekim stranim medijima već su prognozirali da bi on mogao da bude i njen naslednik.
Foto: picture alliance/dpa/M. Kappeler
Zečica iz šešira
Anja Karliček (46, CDU), prema želji Angele Merkel, preuzima Ministarstvo obrazovanja – s time gotovo niko nije računao. Ona je diplomirana ekonomistkinja i u septembru je po drugi put osvojila direktan mandat u svom izbornom okrugu (Štajnfurt III). Od januara 2017. je parlamentarna direktorka poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu.
Foto: imago/M. Popow
Žena za kulturu i medije
Nemačka tradicionalno nema ministra kulture na saveznom nivou – za to se stara državni ministar u kancelarskom uredu. Poverenica Savezne vlade za kulturu i medije je Monika Griters (56, CDU) i ona bi to trebala i da ostane. Vladajuća koalicija želi da podstiče kulturu na nivou čitave Nemačke, a Griters kulturu vidi kao „graditeljku mostova u raznolikom društvu“.
Foto: picture-alliance/dpa/B. von Jutrczenka
Povratnik u Ministarstvo saobraćaja
Andreas Šojer (43, CSU) je kao generalni sekretar svom snagom služio svojoj bavarskoj stranci. Ali on ima iskustva i u saveznoj politici. Do 2013. bio je parlamentarni državni sekretar u Saveznom ministarstvu za saobraćaj, graditeljstvo i razvoj gradova. Od sada on vodi Ministarstvo saobraćaja koje je nadležno i za pitanja digitalnog razvoja.
Foto: picture-alliance/ZUMA Wire/S. Babbar
Gerd Miler ostaje
Nijedan drugi ministar, osim ministra spoljnih poslova, nije tako često na putu kao ministar za razvojnu pomoć. Gerd Miler (62, CSU), dosadašnji ministar za ekonomsku saradnju i razvoj, nastaviće da radi ono što je i do sada. Jedna od njegovih najvažnijih zadataka ostaje borba protiv uzroka bekstva kroz razvojnu pomoć.
