Slobodna trgovina između svojeglavih ljudi? To ne samo da zvuči teško, već je i zaista tako. Pre 24 godine, Argentina, Brazil, Paragvaj i Urugvaj osnovali su u Asunsionu „Zajedničko tržište juga“, skraćeno Merkosur. Carine i subvencije trebalo je da budu smanjene, trgovinske kvote i druga trgovinska ograničenja ukinuta – ili barem sporazumno dogovarana.

Ali, bilans nije samo pozitivan. Do sada su tamošnje vlade uglavnom pravile samo male rupe u ogradama koje su same podizale. Čini se da i između njih samih ima više izuzetaka nego pravila. Spoljnotrgovinski sporazumi s trećim zemljama su apsolutni izuzetak, jer nijedna članica Merkosura ne može da ih sklapa bez drugih članica.

Ponovno oživljavanje?

Sada se predsednici četiri zemlje koje su osnovale Merkosur ponovo sastaju u glavnom gradu Paragvaja. Postoji nada da će Merkosur konačno ponovo da jače istikne nekada formulisane ciljeve.

U prilog tome govori nekoliko stvari. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro, koji kapitalizam načelno smatra đavoljom rabotom, do sada nije potvrdio svoje učešće. Njegova zemlja je 2006. pristupila tom savezu, a da nikada nije ratifikovala ugovore o slobodnoj trgovini.

Paragvaj i Urugvaj odavno zahtevaju otvaranje Merkosura prema industrijskom svetu, recimo Evropskoj uniji. A Argentina, koja se dugo protivila svim pokušajima liberalizacije, ima novog predsednika.

Novi pokretač Argentina

Mauricijo Makri želi da Argenitinu vrati u svetsku zajednicu od koje su je izolovale tri vlade Kirhner od 2003. godine. Tome može da doprinese ojačani Merkosur. Pritom se ne radi samo o odnosima unutar saveza, već i spoljnoj trgovini s drugim trgovinskim zonama. Kristina Kirhner neprestano je blokirala pregovore s Evropskom unijom.

„Sve oči uprte su u Makrija“, kaže Huan Karlos Hidalgo, stručnjak za Latinsku Ameriku na vašingtonskom institutu Katona. „On je već sada pokazao izuzetnu spremnost na reforme.“ Makri je položio zakletvu pre nedelju dana i već je ukinuo vezanost kursa pezosa sa američkim dolarom, a objavio je i konkretne planove za smanjenje carina na poljoprivredne i industrijske proizvode.

Još pre stupanja na dužnost 12. decembra, on je posetio Brazil kako bi s predsednicom Dilmom Rusef razgovarao o poboljšanju ekonomskih odnosa. „Ako Brazilu ide bolje, ići će i Argentini“, rekao Makri.

Neodlučni Brazil

Uprkos protekcionizmu, Brazil je najveći trgovinski partner Argentine. Problem je samo što Brazil trenutno ne stoji dobro. Prema dosadašnjim proračunima, najveća ekonomija Južne Amerike se u 2015. smanjila za više od 3,5 odsto. Rusef je, istina, ubrzo nakon izbora za predsednicu krajem 2014. pokrenula ekonomske reforme, ali one nisu naišle na podršku njene Radničke stranke sklone intervencionizmu.

Upravo je njen pristanak sad potrebniji nego ikad pre. Njena vlada se već mesecima iscrpljuje u korupcijskom skandalu u koji su umešani političari raznih stranaka. U međuvremenu je pokrenut i postupak za opoziv predsednice Rusef. Da bi to preživela, potreban joj je svaki glas u parlamentu.

Zato stručnjak instituta Katona Hidalgo smatra da je pitanje da li će se ona još zalagati za trgovinski sporazum sa Evropskom unijom, kao proletos u Briselu. Možda će umesto toga nastojati da ojača podršku stranci. Nedavno je svoga ministra privrede Žokima Levija odvratila od planiranih reformi. Hidalgo u tomu vidi naznaku kakva bi mogla da bude njena odluka.

Sumnjiv napredak

Ni Martin Hojzlin, koji stranku Savez 90/Zeleni predstavlja u Odboru Evropskog parlamenta za Latinsku Ameriku, ne veruje u brz napredak pregovora između EU i Merkosura. Pored unutrašnjepolitičke slabosti brazilske predsednice, on vidi još jedan aspekt koji govori protiv toga. „Ni u Evropi, ni u članicama Merkosura oko toga trenutno nema društvenoga konsenzusa.“ Južnoamerička društva vrlo različito reaguju na tu temu, a i u Evropi su ljudi više sumnjičavi prema sporazumima o slobodnoj trgovini.

Hojzling, međutim, ne smatra da je loše ako bi sadašnje trgovinske ograde ostale. On strahuje da bi u protivnom na evropsko tržište masovno stigla genetski manipulisana soja. „Osim toga, takav sporazum bi pre svega koristio poljoprivrednim i industrijskim gigantima“, kaže Hojzling. Korist za većinu ljudi je upitna, smatra on.

Nasuprot tome, analitičar sa instituta Katona Hidalgo naglašava ekonomske prednosti koje bi mogle da budu povezane s nižim troškovima uvoza i izvoza. „Veća razmena robe i usluga, jeftiniji uvozni proizvodi, ali i veća pravna sigurnost za investitore i na kraju krajeva ekonomski rast na obe strane Atlantika.“