Hala LUNA, koja se nalazi na prostoru Nemačkog centra za vazduhoplovstvo i svemirska istraživanja u Kelnu (DLR), spolja izgleda kao bela kocka, a unutra je mračna prostorija. Na podu leži regolit, materijal veoma sličan mesečevooj prašini.

Na površini od sedamsto kvadratnih metara, stvorena je simulacija nekih uslova koji vladaju na Mesecu, sa kraterima i stenama.

Kako se ponaša prašina na Mesecu?

To je ogromno polje za testove, kaže nemački astronaut Matijas Maurer. Na taj način, on i njegov tim mogu da razumeju kako se ponaša prašina na površini Meseca. Takođe mogu da prouče kako se roboti i astronauti kreću po toj površini.

Osvetljenje takođe igra važnu ulogu. U regionima Meseca oko polova, svetlost pada pod oštrim uglom i stvara dugačke senke. Upravo takvo osvetljenje se simulira u hali LUNA. Ono što još nedostaje jeste simulacija gravitacije. Planirano je da i to bude dodato u halu koja bi trebalo da bude potpuno funkcionalna za godinu dana.

Matijas Maurer objašnjava da su, zahvaljujući susednom centru za obuku astronauta, stvoreni idealni uslovi za buduće svemirske misije. On se u maju 2022. vratio iz svemira nakon 177 dana provedenih na Međunarodnoj svemirskoj stanici, a zatim je postao deo razvojnog tima za halu LUNA.

Istraživanja ne samo za astronaute

Ovaj zajednički projekat Evropske svemirske organizacije (ESA) i DLR, vredan više od dvadeset miliona evra, nije namenjen samo astronautima. Naučnici sa univerziteta, ali i oni iz kompanija, takođe mogu da koriste halu u Nemačkoj - jedinstveni objekat u svetu.

Pored eksperimenata za svemirske primene, u hali se mogu istraživati i teme nevezane za Mesec, poput ekoloških tehnologija, novih materijala ili građevinskih tehnika.