DW: Gospodine predsedniče, prošlo je više od četvrt veka od ratova na području bivše Jugoslavije. Hrvatska i Slovenija danas su članice Evropske unije, a druge zemlje žele da se učlane u EU. Možemo li da kažemo da se Balkan stabilizovao i da nema pretnje od neke ponovne eksplozije?

Stjepan Mesić: Smatram da nije u takvoj fazi da se može očekivati nekakva eksplozija, jer je to iskustvo rata koje smo mi imali svima pouka da se rat ne isplati. Međutim, ima nekih nerešenih pitanja koja moraju politički da se rešavaju. Recimo, imamo u Republici Srpskoj Milorada Dodika koji ne priznaje Bosnu i Hercegovinu. Dakle, on je jedno vreme bio na čelu Predsedništva BiH, a ne priznaje BiH.

Međutim, taj problem se ne može rešiti u Sarajevu. Taj problem se može rešiti u Beogradu i Zagrebu. Hrvatska je rekla Hrvatima iz BiH u vreme dok sam ja bio predsednik, vaša je domovina Bosna i Hercegovina, vaš glavni grad je Sarajevo, svoju politiku kreirajte zajedno s druga dva naroda. Iz Beograda dobijamo poruku koja kaže da oni poštuju i prihvataju BiH. Zvanični Beograd kaže oni poštuju jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu, a u isto vreme podržavaju politiku Milorada Dodika, koji ne priznaje BiH i koji u stvari personifikuje Republiku Srpsku u BiH.

Ako sam Vas dobro razumela, BiH je najvažniji problem na Zapadnom Balkanu?

Pa nije najvažniji, ali je jedan od problema koji se mora rešiti. Moramo poći od toga da je arhitektura evropskih granica završena.

Znači li to da su granice na Balkanu neprikosnovene?

Tačno. Jedini izlaz je ulazak u Evropsku uniju i da svi otvorimo svoje granice.

Da li to važi i za granicu između Srbije i Kosova?

Apsolutno. Svi ratovi u Evropi su počeli zbog granica. A svi agresori su varali i govorili da oni u stvari brane svoju nacionalnu manjinu u drugoj zemlji. Međutim, oni su osvajali tuđe teritorije. Oni su jednostavno varali. I sada se pojavljuje Evropska unija sa svojim milenijumskim poduhvatom koji glasi: otvorićemo svoje granice. Granice su smetale da narod živi u svom ukupnom kulturnom korpusu, jer su nacionalne manjine s druge strane granice. A u EU će narod živeti u svom ukupnom kulturnom korpusu. Dakle, granica neće biti smetnja. To znači da takva Evropa isključuje rat kao političko sredstvo.

Zar nisu takve granice, kao u današnjoj Evropskoj uniji, bile granice između republika bivše Jugoslavije?

Da. Mi smo imali granice kao što sam rekao, a država se raspala kad Jugoslavija nije više imala glavne integrativne faktore. Ja sam bio zadnji predsednik Predsedništva Jugoslavije. Moj je predlog bio: ako niko nije zadovoljan federacijom, da idemo u novi dogovor. To znači da najpre republike proglase svoju samostalnost i da onda potpišemo konfederalni sporazum na tri do pet godina. Ako stvari idu, produžavamo konfederalni sporazum. A kao samostalne države nastavljamo svaka za sebe put u Evropu – znači bez rata, bez razaranja, bez mrtvih.

Međutim, glavni krivac je Slobodan Milošević, koji se nalazio na čelu Srbije i koji je inače Crnogorac. On je jednostavno hteo etnički čistu „Veliku Srbiju“. I zato počinje čišćenje nesrpskog stanovništva. Ali granice između republika i pokrajina nisu nijedan milimetar promenjene. Dakle, kad Milošević sa svojom moćnom armijom nije mogao da promeni granice, njih niko ne može da promeni ni sada.

Koji su bili drugi integrativni faktori u bivšoj Jugoslaviji, osim ličnosti maršala Josipa Broza Tita?

Drugi faktori su bili Savez komunista ili KP Jugoslavije i Jugoslovenska armija, koja je bila višenacionalna. Kada je Milošević počeo agresiju na Hrvatsku i Bosnu, JNA su napustili i Hrvati i Slovenci i Albanci i Bošnjaci. Ona se pretvorila u srpsku armiju koja je protiv sebe imala sve ostale.

Da li je Milošević najavio šta će se sve dogoditi na Kosovo polju 1989. godine?

On je na Kosovu polju rekao: „Čekaju nas i oružane bitke!“

Kako vidite budućnost tih zemalja? Da li će postati članice Evropske unije? Da li će biti mira, da li će biti saradnje?

Problem je širi. Pre svega Ujedinjene nacije moraju da dožive određenu reformu. Kad sam ja bio predsednik Jugoslavije, otišao sam u UN i tražio da međunarodne snage – samo simbolično – stanu na granicu između Hrvatske i Srbije i Bosne i Hercegovine i Srbije. Generalni sekretar UN je rekao: Mi to ne možemo! Mi ne možemo preventivno da delujemo. Mi možemo samo, kad dođe do rata, da delujemo da rat prestane.

Koja se pouka može izvući?

Mislim da će svetski lideri izvući pouke iz ovoga što se sada događa. Sada se uvode sankcije pojedinim državama, ali bez UN. Vode se ratovi bez UN.

Kako je uopšte došlo do intervencije NATO protiv ostatka Jugoslavije 1999. godine?

Oni su delovali na zaustavljanju rata mimo Ujedinjenih nacija. Tada su bili u pravu. Ali to ne znači da UN ne bi trebalo reformisati, jer kada se to uradi, onda takve intervencije neće biti potrebne. Pred početak rata u bivšoj Jugoslaviji, UN su mogle da pošalju simbolične snage na granicu između Hrvatske i Srbije, i između Srbije i BiH. I da se to dogodilo, ne bi bilo rata, ne bi bila potrebna intervencija. Zato sam ja, i dok sam bio predsednik Hrvatske, apelovao gde god sam bio na svetskim forumima, da se Ujedinjene nacije reformišu i da se uvede upravo to, da one mogu preventivno da deluju.

To je jedno, ali morate znati i kako su stvorene Ujedinjene nacije. Njih su stvorile sile pobednice. A nakon toga su se stotine zemalja oslobodile kolonijalnih gospodara. Svet se sasvim izmenio. Nemačka je do priznavanja Hrvatske i Slovenije bila ekonomski gigant, a politički patuljak. Priznanjem Hrvatske i Slovenije, Nemci su ušli u političku igru, postali su igrač. A vidite, u UN ne igraju pravu ulogu.

Gospodine predsedniče, da li će ulazak svih zemalja bivše Jugoslavije u NATO i Evropsku uniju osigurati mir?

Da, to će biti uvod u mir, na našem prostoru sigurno.

Da li će se to stvarno dogoditi?

Ja sam u to siguran.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android