Meso je hrana koja, istorijski gledano, nosi sa sobom neku vrstu prestiža. Uostalom, i kada se jelo ređa u tanjiru, centralno mesto najčešće zauzima komad mesa. Ono je duboko ukotvljeno u naše kulture.

„Jedna od teza jeste da meso ubijene životinje čoveku daje snagu. Takav način razmišljanja može se pratiti još od kamenog doba“, kaže za DW profesorka sociologije hrane Jana Rikert-Jon sa Univerziteta Fulda.

„Postoje arheološki nalazi iz kojih se može zaključiti da je lov pretežno bio muška aktivnost. To se i danas delimično koristi, na primer prilikom oglašavanja proizvoda od mesa“, dodaje ona.

Žene su vegetarijanke, muškarci su mesojedi

Razlike među polovima u odnosu prema mesu počinju još u pubertetu: dečaci iskazuju muškost kroz konzumiranje mesa, a devojčice, s druge strane, često svoju ženstvenost prvi put iskazuju kroz držanje dijete.

„Žene češće jedu belo meso, jer se piletina smatra zdravijom u poređenju s crvenim mesom“, kaže Rikert-Jon. „Žene se prema zdravlju i telu često ponašaju drugačije od muškaraca, češće i idu kod lekara. Postoji predubeđenje da je ženski pol u riziku, i da se zato mora više štititi.“

Procenjuje se da su oko 80 odsto svih vegana i vegetarijanaca – žene. Statistike takođe pokazuju da je tu uglavnom reč o mladim i dobro obrazovanim ženama.

Zanimljivo je, ukazuje sociološkinja, obratiti pažnju na motive ljudi da se okrenu vegetarijanskom načinu života: „Kod žena glavnu ulogu igraju etički i ekološki aspekti, pa tek onda zdravstveni aspekti, a kod muškaraca je pre svega reč o zdravlju i fizičkoj spremnosti.“

Istovremeno, mnogi muškarci su nezainteresovani da bar smanje unos mesa. Mnogi i otvoreno kritikuju vegetarijanstvo, a neki se čak osećaju napadnutim kada se predloži da recimo jedan dan u nedelji bude „vegetarijanski dan“.

Ishrana je, objašnjava profesorka, jedno od poslednjih uporišta privatne sfere. Rasprava o tome kulminira kada je reč o mesu. „Ali potrošnja mesa više nije privatna stvar, jer to šteti životnoj sredini i troši mnogo resursa“, tvrdi Jana Rikert-Jon.

Da li bi meso trebalo da poskupi?

S tim u vezi, postavlja se i pitanje cene mesa. Ono se nekada jelo samo nedeljom, ako i tada, a danas se prodaje po damping-cenama u supermarketima. Da li meso mora da poskupi ili bi to bilo nepravedno prema ljudima s manjim primanjima?

„To je teška diskusija“ odgovara profesorka sa Univerziteta Fulda. „Sa sociološke tačke gledišta, naravno da se stvara socijalna nejednakost. Ali, ako pogledate činjenicu da danas u Nemačkoj trošimo u proseku 13 procenata neto prihoda domaćinstva na hranu, a da se u posleratnom periodu, pedesetih godina, trošilo oko 44 odsto, onda se uočava da postoji očigledan pad potrošnje na hranu generalno.“

Pored toga, dodaje Jana Rikert-Jon, kada je 2009. godine tokom finansijske krize sprovedeno istraživanje u nemačkim domaćinstvima o tome gde vide potencijal za uštedu, „hrana je uvek bila na prvom mestu“.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android