Ekstremni desničari (kako se sumnja), kacige Vermahta, kao i drugi nacistički simboli u kasarnama… Skandal u Bundesveru ponovo pokazuje neonacističke pojave i otvara niz pitanja. Jedno od njih glasi: da li je Bundesver magnet za desničare?

„Bundesver u suštini nudi mnogo toga što se ekstremnim desničarima dopada“, kaže kapetan Florijan Kling: „Oružje, opremu, rat, oštar ton, hijerarhiju“. Desničarskiorijntisane ljude to veoma privlači. Kling je portparol radne grupe „Darmšteter signal“ koja okuplja vojnike koji se kritički odnose prema skandaloznim pojavama u Bundesveru.

Nulta tolerancija prema ekstremistima

„Bundesver u suštini već godinama vodi politiku nulte tolerancije prema ekstremistima, naglašava Kling“ za DW. Ali kako uopšte prepoznati vojnika s ekstremno desničarskim pogledima? „Nijedan neonacista danas ne nastupa otvoreno – s Hitlerovim pozdravom, kukastim krstom na zidu sobe ili u uniformi, kada prolazi kroz kasarnu. Pravi ekstremisti kriju svoje svetonazore“, kaže Kling.

Bundesver nije skrovište ili utočište za ekstremne desničare, to nije leglo desničarskog terorizma – ističu ovih dana mnogi stručnjaci. Velika većina vojnika zaista čvrsto zstupa demokratske načela i zapadni sistem vrednosti. Ipak, čini se da postoje uslovi koji esktremno-desničarskim stavovima odgovaraju.

Bundesver – ogledalo društva?

Jedan od razloga jeste i ukidanje obaveznog služenja vojnog roka. U idealnom slučaju, Bundesver bi morao da bude ogledalo društva. Ali nakon ukidanja vojne obaveze, kasarne nisu više u toj meri popunjene vojnicima iz različitih slojeva društva. Mihael Volfson, istoričar nekada zaposlen u Vojnoj Akademiji Bundesvera u Minhenu u tome vidi glavni problem.

Nakon što je ukinuta vojna obaveza, Bundesver se okrenuo krugovima koji su skloniji primeni sile i vojnom režimu. „Svaka vojska u kojoj ne postoji vojna obaveza, više nije ogledalo društva“, ocenio je Volfson u intervjuu za nemački radio „Dojčlandfunk“.

I kapetan Florijan Kling smatra da je veliki nedostatak to što u vojsci nema toliko socijalne mešavine. Ranije se preko 70 odsto profesionalnih vojnika i vojnika koji služe na određeno vreme, tek nakon odsluženja obaveznog vojnog roka opredeljivalo za ostanak u Bundesveru. „Tako se formirala mešavina osoba liberalnijih, kritičnijih ili levičarskih opredjeljenja, koji su čitav sistem činili heterogenijim“, ukazuje Kling.

Ima i onih koji smatraju da radikalizam u Bundesveru dobro osslikava i ekstremizam u društvu. Marko Zeliger, glavni i odgovorni urednik magazina „Lojal“ koji izdaje Udruženje rezervista, smatra da Bundesver jeste ogledalom društva. Već izvesno vreme u nemačkom društvu postoje delimično vrlo radikalne tendencije koje se prepoznaju na desničarskim, levičarskim i islamističkim rubovima društva. Te tendencije sada se pokazuju i u Bundesveru. Uznemirujuća razlika je u tome što vojnici nose uniforme, imaju pristup oružju i uče da pucaju i rukuju oružjem.

Širenje radikalnih pogleda u kasarnama, prema mišljenju rezerviste Zeligera, strukturalni je problem. Pretpostavljeni nemaju mnogo vremena da se bave svojim vojnicima. „Komandant čete guši se u birokratskim poslovima. On ima toliko papirologije, da jedva stiže da vidi šta pojedini njegovi vojnici rade“, kaže Zeliger. Prema odrednici Evropske unije o dužini radnog vremena, u Bundesveru radna nedelja traje 41,5 sati. Tu nema vremena za upoznavanje nakon radnog vremena uz pivo, kako biste znali s kim imate posla i u razgovoru prepoznali radikalne tendencije.

Sporni simboli Hitlerove vojske

Do sada gotovo niko nije prepoznao opasnost koju bi mogli da predstavljaju nacistički simboli. Kacige iz perioda nacizma, fotografije vojnika, kasarne nazvane po imenima nacističkih oficira: u mnogim kasarnama postoje prostorije u kojima su izloženi predmeti koji podsećaju na mračni period nemačke prošlosti od 1933. do 1945. Sporno uputstvo o „tradiciji“ iz 1982. dozvoljava da se takvi eksponati drže, ali pod ulovom da se dovedu u „istorijski kontekst“. Ali taj dekret ne znači i da je dozvoljena revizija nacističkog perioda.

Mnogi umereni vojnici jedva da i uočavaju tu simboliku. Ali kada se radi o ekstremnim desničarima, moguće je da oni u tome vide drugačiju poruku. „Oni se tako osećaju ohrabreni“, pretpostavlja kapetan Florijan Kling. On smatra da bi to mogao da bude razlog koji je doveo do „metastaza“ u kasarnama.

I ministarka odbrane prepoznala je da takav odnos prema tradiciji, može da bude veoma problematičan. Ursula fon der Lajen (CDU) najavila je da bi Ukaz koji reguliše pitanja „tradicije“ u Bundesveru do jeseni trebalo da bude prerađen, tako da bi taj potencijalni magnet za ekstremne desničare mogao da nestane.