Ugledni nemački dnevni list Zidojče cajtung piše da postoji mogućnost da se Mišković ponovo nađe iza rešetaka, možda i pre kraja godine: „Sudeći po srpskim vlastima, taj postupak trebalo bi da označi početak nove ere u borbi protiv korupcije i kriminala. Za to vreme, napadnuti oligarh sebe predstavlja kao žrtveno jagnje.“

Istovremeno, u komentaru se podseća da Miroslav Mišković već više od dve decenije usko sarađuje sa uticajnim srpskim političarima. Taj list ističe primer prodaje C-marketa, prilikom koje se Mišković, navodno, iza kulisa dogovorio sa tadašnjim premijerom Vojislavom Koštunicom: „To je bila svakodnevna pojava u Srbiji, gde se ne samo politička, već i privredna moć često deli na osnovu dogovora“, piše Zidojče cajtung i dodaje:

„Mišković je bio isuviše moćan, a političari su bili isuviše zavisni od njegovog novca. I Tomislav Nikolić, predsednik Srbije od maja 2012, priznao je da je Mišković finansijski pomogao njegovu raniju, neuspelu kampanju tokom izbora 2008. Opozicioni političari tvrde da je Mišković je u tu kampanju investirao pet miliona evra.

Ipak, ni to nije bila garancija za trajnu nedodirljivost. Nakon što se Nikolić uselio u predsedničku palatu, srpska nacionalistička stranka Naprednjaci preuzela je glavnu reč u vlasti. Novi predsednik SNS i potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić odlučio je da je vreme da od Miškovića, koji je omražen u narodu, napravi primer. Vučić – koji je predsednik dominantne partije, vicepremijer i koordinator rada tajnih službi, pa stoga verovatno i najmoćniji čovek u Srbiji – tvrdio je da je tajkun političarima plaćao do 50.000 evra mesečno. Ali sa hapšenjem Miškovića, po njegovim rečima 'dve stvari su u Srbiji dokazane: prvo, da niko nije nedodirljiv i drugo, da je država jača od svakog pojedinca'.“

„U oktobru je iz krugova istražitelja (čitaj: srpskih vlasti) procurelo u medije da su Mišković ili njegov sin, koji je takođe optužen, oprali milione evra za firmu Darka Šarića, koji je, navodno, najveći narko-bos na Balkanu. Miškovićev advokat poriče tu optužbu. Ostaje nejasno da li je navodno pranje novca otkriveno u pripremama za sudski postupak ili je u pitanju potez kojim javnost treba da se okrene protiv Miškovića. Ali ni taj oligargh, kome preti zatvorska kazna do deset godina, nije nevičan u odnosima sa javnošću. Na njegovoj internet-stranici postavljena je ulepšana biografija koja ga predstavlja kao velikodušnog dobrotvora, a firma za odnose sa javnošću iz Vašingtona, 'Podesta Grup', trebalo bi da osigura međunarodnu pažnju za Miškovića tokom trajanja procesa.“

Zidojče podseča da vlastima i dalje predstoji puno posla: „Sudeći po vice-premijeru Vučiću, Srbija će se uskoro suprotstaviti i drugim viđenim tajkunima. Doduše, za sada nema najava da će biti istrage u jednom drugom slučaju: još u februaru 2013. u javnosti su se pojavile informacije da se premijer Ivica Dačić više puta susreo sa jednim traženim mafijašem“, zaključuje nemački list.

Nemačku zadirkuju zbog dobrih ocena

Nemački dnevni listovi reaguju i na zamerke Evropske komisije. Naime, nemački izvoz je jednostavno rečeno – prevelik. To druge zemlje stavlja u podređeni položaj. Evropska komisija tvrdi da je Nemačka dužna da kupuje više proizvoda drugih zemalja.

Minhner merkur: „Da bi prikrili svoje neuspehe, grupa zemalja koje predvode Pariz i Rim pokušava da Berlin predstavi kao krivca – a ne više kao spasioca evra. Štrebera na malom odmoru zadirkuju, a ceo razred aplaudira. Nažalost, kritičari trgovinskog bilansa Nemačke zaboravljaju da i u proizvodima koji su napravljeni u Nemačkoj ima dosta elemenata iz Francuske i Italije. Bilo bi lepo da vlade Olanda i Leta pokrenu sopstvene reforme sa istim žarom sa kojim sada ocrnjuju prvaka u izvozu – Nemačku.“

Istovremeno, Noje rur cajtung ima potpuno drugačije gledište: „Intervencija Evropske komisije deo je zavođenja discipline, koju najviše cene upravo Nemci. U slučaju privredne 'neravnoteže' postoji utvrđeni postupak i utvrđeni kriterijumi, a u njihovom sastavljanju učestvovala je i nemačka vlada. Većina zemalja evrozone obuhvaćene su tom procedurom, a sada i Nemačka. To nije neočekivano, niti je uvredljivo. Radi se samo o primeni pravila. Previše tog lepog suficita završava neproduktivno, u inostranstvu. Za to vreme, ulaganja u sopstvenu zemlju opadaju, u odnosu na bruto društveni proizvod. Komisija sa pravom pita da li je to stvarno u nemačkom interesu.“

Pripremio: Darko Janjević
Odgovorni urednik: Ivan Đerković