Čkiljavska neonska svetla otkrivaju slabo okrečene zidove, nekoliko rashodovanih stolova i stolice skupljene sa raznih strana. Na staklenim vratima malene prostorije na spratu jednog niškog tržnog centra lepo piše: „Lokalni antikorupcijski forum“, sa sve grbom grada koji je obezbedio „kancelariju". „To je jedna od ilustracija odnosa vlasti prema borbi protiv korupcije i prema borcima protiv korupcije“, kaže Zorica Miladinović, koordinatorka ovog lokalnog foruma (LAF). Ne pada joj na pamet da skine bundu – ovde je ledeno jer nema grejanja. Mesecima nije bilo ni struje.

Da su čitali…

Predistorija LAF-a počinje 2011. kada niška Skupština jednoglasno usvaja plan za borbu protiv korupcije na čijoj je izradi radio Biro za društvena istraživanja (BIRODI). LAF je kao nezavisno građansko telo formiran dve godine kasnije i povereno mu je sprovođenje tog plana. U prevodu, političari su sami dali građanima da ih kontrolišu. Nije li to sjajan primer dobre prakse? „Mislim da su se grdno pokajali zbog toga. Pretpostavljam da su mislili da će borba protiv korupcije ostati mrtvo slovo na papiru“, kaže Miladinovićeva. „Oni to ne bi usvojili, da su pročitali“, dodaje Zoran Gavrilović, direktor BIRODI. „Oni i inače ništa ne čitaju“, primećuje profesor Đokica Jovanović, član LAF-a.

Republička Agencija za borbu protiv korupcije do kraja marta treba da sačini preporuku svim gradovima i opštinama u Srbiji za osnivanje lokalna tela koja bi kontrolisala potrošnju javnog novca. Još se ne zna kakva će to preporuka biti, ali niški LAF je tu i tamo pominjan kao uzor. Uopšte, u Nišu grupama entuzijasta godinama polazi za rukom da doteraju političare u škripac. Na pritisak LAF-a su smanjene naknade gradskim funkcionerima sa po pet, šest ili sedam funkcija – mada pare koje su godinama nezakonito primali nisu hteli da vrate. Udruženje predsednika skupština stanara je masovnim protestima dugo sprečavalo rast cene grejanja. Zašto je to uspelo baš u Nišu?

Zato što se ovde skupila grupa ljudi spremna da se bori za javnu stvar, kaže Đokica Jovanović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedan od predvodnika protesta. „Ovakvi poslovi mogu da se rade samo ako je čovek entuzijasta. Gde ima novca, nema entuzijazma, a gde nema entuzijazma nema borbe protiv korupcije i nakaradnih osobina sistema." Ni on ni drugi članovi LAF-a ne dobijaju nikakvu novčanu nadoknadu za svoj rad. „Biti član LAF-a znači dozu drskosti, znači da čovek ne veruje uopšte partijskom poretku koji je na snazi. Ovakva tela ostavljaju trag u vidu publikacija i dokumentacija, dakle činjenica. A možda bi korupcija bila još bezočnija i drskija nego što jeste, da nema LAF-a. Možda neko tamo kaže: Hajde da povedemo računa jer nas ovi gledaju", priča Jovanović.

Doduše, ovi što gledaju mogu samo da gledaju, ali nemaju način da primoraju gradske oce da poštuju njihove preporuke. Na papiru bi sa njima trebalo da sarađuju sva gradska preduzeća i institucije, da im objasne kuda je otišao svaki dinar. Ali to je teorija. U praksi niški političari – a na vlasti su Naprednjaci sa priključenijima, Socijalisti i Radikali – borce protiv korupcije tretiraju kao smetala koja treba gurnuti u hladnu kancelariju da ne rade ništa. „Nemamo nikakve mehanizme prinude“, kaže Zorica Miladinović, ali dodaje: „Mi stalno ponavljamo da su građani sa integritetom važni u borbi protiv korupcije. Mogli smo sve to da radimo pojedinačno, svako iz svog stana, ali smo ovako vidljiviji i glasniji.“

Mediji okrenuli leđa

I bili su glasni, pa se, posebno u lokalnim medijima, našlo mesta za razne marifetluke koje su razotkrili. Recimo ono kada direktor niške predškolske ustanove isplati „menadžeru marketinga" skoro milion dinara bez ikakvog obrazloženja. Ili da je JKP Naissus, kao monopolista, naplaćivao izgradnju vodovodne mreže dvostruko više od realne cene. Ili da je jedan doček „srpske Nove godine" bio milion dinara skuplji nego što su gradski čelnici tvrdili. „Jedan od razloga što je LAF uspevao u Nišu je što je, pored angažovanih pojedinaca, postojala nekakva podrška medija. Stvorena je javnost“, kaže Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.

No privatizacija medija i prelazak na takozvano projektno finansiranje – mediji imaju ideje, a gradska komisija odlučuje koje treba finansirati – otvorio je novo grotlo korupcije. Tako su najveći lokalni mediji, umesto da dobijenim novcem plaćaju novinarski rad, kupovali nepotrebnu opremu i čak plaćali privatne račune za struju. Kada je LAF na to upozorio, nestao je iz tih medija. „86 odsto novca za projekte su dobili mediji koju su pod kontrolom članova SNS ili su bliski SNS. Kada u tom ambijentu pričate o borbi protiv korupcije – već ste neprijatelj. Ako ispitujete kako sami mediji dobijaju novac – onda vas uopšte nema. To je čista cenzura“, dodaje Gavrilović.

Ali ipak je, više od svega toga, lokalne čelnike zabolela takozvana „prazna stolica“ u Nadzornom odboru Toplana. Iako se i LAF za to bori, ovo mesto građanskog posmatrača je protestima izborilo Udruženje predsednika skupština stanara. „Mislili su da će neko tu samo sedeti pa će oni da mu mažu oči kako hoće“, priseća se Jovanović. Po Nišu se prepričava da je direktor Toplana, kada je shvatio da građanka u Nadzornom odboru zaista namerava da proveri rad firme, zavapio: „Saće da saznaju sve!“ I saznali su ponešto, recimo o aferi sa Toplanom Jug gde je nestalo tri miliona evra. „Onda su odlučili da ne pozivaju više predstavnicu građana jer ništa dobro nije uradila. Pa i nije dobro – za političare, jer je koleginica pohvatala koruptivne konce koje vuku."

Nišlije su onda dočekali decembarski računi za struju – uvećani za 60 odsto u odnosu na prethodni mesec. Jovanović – markantna pojava, krupan, bradat, sa štapom – kaže da ga sugrađani sada zaustavljaju po gradu i pitaju šta će preduzeti. Neću ništa, kaže im, to jedino možete vi. „Lepo smo govorili – što je manje ljudi na ulici, to će biti više cene. Ali ljudi su konformisti. Da smo održali tenziju, ne bi nam ni ukinuli praznu stolicu već bismo dobili i druge prazne stolice.“ Protesti su obnovljeni pre nekoliko dana, borba se nastavlja.

Koordinator – premijer!

Ljude za stolom sa kojima razgovaramo trenutno najviše zaokuplja šta će ispasti od preporuke Agencije za borbu protiv korupcije koja treba da bude gotova do kraja marta. Traže da niški LAF posluži kao model za sve lokalne samouprave. Možda od toga ne bude ništa. Možda preporuka i bude takva, ali je lokalne samouprave ne sprovedu. Možda bude onako mlako, kako predviđa Akcioni plan za poglavlje 23 koji je prošle godine aminovala Evropska komisija. Tamo tek šturo piše da je na čelu Koordinacionog tela – premijer. Piše i da skupštine jedinica lokalne samouprave treba da usvoje planove i uspostave radna tela koja kontrolišu borbu protiv korupcije – ne piše da ta tela moraju biti nezavisna. U njima će, plaše se sagovornici DW, na kraju sedeti odbornici kojima će zadatak biti da kontrolišu sebe i svoje partijske drugare.

„Neka ta tela formalno osniva lokalna skupština, ali ona ne sme da ih bira. U tim telima ne smeju da sede odbornici i predstavnici partija, inače će cela borba protiv korupcije biti obična papirna farsa“, kaže Zorica Miladinović. Đokica Jovanović je skeptičan, ali opisuje idealan razvoj situacije: „Tek mreža LAF-ova može da iznedri telo koje će se baviti najkrupnijom korupcijom. Ne može niški LAF da se bavi korupcijom oko srpske aviokompanije, železnice, Beograda na vodi. Zato oni nama to i ne daju. Oni jesu neobrazovani, ali nisu baš toliko glupi. Slute da iz ovoga proizilazi nešto opasno po njih što će kontrolisati magistralne tokove novca koji se sada premeštaju u džakovima. Ali mi ćemo pokušati, barem ćemo ponavljati da to tako treba.“

Kad god se zašuška o promeni Ustava, Zoranu Gavriloviću sine da bi sjajno bilo u njega ukotviti „četvrtu granu vlasti“, onu regulatornu. Nije naivan, zna da je to u Srbiji gotovo naučna fantastika, ali kaže da je spreman da posveti život tome: „Jer imamo izvršnu vlast ogrezlu u korupciji, skupštinu koja ne postoji, sudove u kojima rade državni službenici... Ako se pitanje borbe protiv korupcije reši uspešno – mi nikada ne moramo ući u EU, ali će ovo biti zemlja u kojoj želim da živim. Ovde je korupcija generator migracije. A to je Vrzino kolo jer ljudi ne žele da se bore protiv korupcije u zemlji u kojoj ne žele da žive. Ovde ili si deo mreže – nečiji čovek – ili bežiš odavde."

Šta ljudi „neće da shvate"

Druga važna stvar bi bila zaštita uzbunjivača, ljudi koji hrabro istupe kako bi raskrinkali marifetluke pa time rizikuju radno mesto i zdravlje. Ljudi poput Valentine Krstić, takođe članice LAF-a, koja je u niškom zatvoru otkrila kako se ne plaćaju računi za vodu, rashodovana kuhinja za menzu nabavlja i papreno plaća kao nova, kako se u putnim troškovima prostor krivi ka nekoj četvrtoj dimenziji pa gradić 30 kilometara od Niša postaje udaljen 552 kilometra. Prvo su joj nudili „bolje radno mesto“ da bi ćutala, onda je gledana popreko i suspendovana jer je „odala službenu tajnu“. Na kraju je izgurala svoju stvar i uprava zatvora je smenjena. „Nijednog trena nisam razmišljala da odustanem", kaže.

Profesor Jovanović podseća da je borba protiv korupcije zapravo borba za kontrolu trošenja naših para. „Šta kažu penzioneri? Uzeo nam od penzije, vratio nam, dao nam... Šta ti je vlast dala? Od čega? Ljudi ne razmišljaju da preraspodelom dobijaju deo onoga što uplate kao porez. To ljudi neće da shvate. Jer kada bi shvatili da vlast raspolaže onim što je njihovo, onda bi i deo odgovornosti pao na njih.“ Neumorno vodi proteste, putuje na tribine, aktivan je u Građanskom frontu... „Regulatorna tela su u ovakvim sistemima samo mimikrija. Ali u čemu vidim dobru stvar? Mi smo čuvari vatre. Ideja opstaje, metod rada se razrađuje, i kada koruptivne državno-tajkunske stege nužno olabave, mi ćemo već imati pripremljen teren, neće morati sve da se radi od početka.“