1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Migracije će opet biti povod za proteste u Nemačkoj

29. decembar 2022.

Korona, cene energenata, krizna politika… To je ove jeseni mobilisalo hiljade demonstranata širom Nemačke. Služba za zaštitu ustavnog poretka predviđa da bi povod za proteste u 2023. opet mogli da budu – migranti.

Protesti desnih ekstremista i „građana Rajha“ u Berlinu
Protesti desnih ekstremista i „građana Rajha“ u BerlinuFoto: Abdulhamid Hosbas/AA/picture alliance

Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka računa s tim da će već početkom sledeće godine za mobilizaciju ljudi iz desnog spektra spremnih da demonstriraju ponovo dobiti na značaju tema – doseljavanja stranaca. Protesti protiv visokih cena energenata i krizne politike savezne vlade poslednjih nedelja ove godine su utihnuli.

Predsednik Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka Tomas Haldenvang je za novinsku agenciju dpa komentarisao da nije računao sa scenarijima o „vrućoj jeseni“ ili „zimi besa“, kako su mnogi predviđali. On kaže da su protesti koji se sada održavaju „više lagani povetarac“ koji uglavnom „duvaju u Saksoniji i Tiringiji“. No i u tim pokrajinama, dodaje Haldenvang, broj demonstranata pada.

Levica i AfD pozvali su na „vruću jesen“

U septembru i u prvoj polovini oktobra sve je još izgledalo drugačije: tada se na demonstracijama okupljalo i po nekoliko hiljada ljudi koji su delimično protestovali i protiv sankcija Rusiji i isporuka oružja Ukrajini.

I stranka Levica i Alternativa za Nemačku (AfD) pozvale su na „vruću jesen“ u znak protesta protiv rasta cena energenata i hrane. Najveći odziv bio je na istoku Nemačke. Na demonstracijama koje je u oktobru u Berlinu organizovala AfD, prema policijskim procenama učestvovalo je 10.000 ljudi.

Građanski milje se povlači

Haldenvang takođe ističe da se „građanski milje sve više povlači“ koji je još bio veoma zastupljen na protestima protiv mera za suzbijanje pandemije korona-virusa. On kaže: „Sada se tu kreće jedna mešavina sastavljena od desnih ekstremista, kao što su predstavnici Nove desnice, teoretičari zavere, ’građani Rajha’ i ’samoupravljači’, ali i delovi saveznog ogranka AfD-a u Tiringiji, koji je deklarisan kao dokazano ekstremistički, ili desno ekstremne stranke poput Slobodnih Saksonaca.“ Kao veliki problem Haldenvang izdvaja to što pojedine grupe teško mogu da se razgraniče jedna od druge.

Tomas Haldenvang: Građanski milje sve više se povlači iz protestaFoto: Jürgen Heinrich/IMAGO

Nasumični izbor tema za mobilizaciju

Služba za zaštitu ustavnog poretka 2021. je definisala novi fenomen „delegitimisanja države koji je relevantan za zaštitu ustavnog poretka“. Haldenvang objašnjava da je poveznica tih grupa njihova težnja za „nadjačavanjem ovog političkog sistema“.

Pri tom se teme koje se koriste za mobilizaciju demonstranata očigledno „nasumično izmenjuju“, u zavisnosti od toga šta trenutno dobro prolazi, kaže predsednik Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka – i dodaje da trenutno sve više na značaju kao tema dobija migracija.

Rast broja potražilaca azila u Nemačkoj

U prvih 11 meseci ove godine u Nemačkoj je po prvi put azil zatražilo oko 190.000 ljudi – to je 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. S obzirom na to da je zbog ruskog napada na Ukrajinu primljeno milion ukrajinskih izbeglica, u pojedinim opštinama nedostaje smeštaj.

Tema migracija je također snažnije došla u fokus zbog nekoliko reformi savezne vlade, kao što je olakšavanje dobijanja dozvole boravka.

Protesti klimatskih aktivista izazivaju bes u Berlinu

03:03

This browser does not support the video element.

Klimatski protesti nisu cilj opservacije

Prema proceni Tomasa Haldenvanga, protesti za zaštitu klime do sada nisu davali povoda za aktiviranje Službe za zaštitu ustavnog poretka. O protestnim akcijama pokreta „Fridays for Future“ on kaže: „Njihove protestne akcije protiču mirno i kreću se u granicama legalnosti.“

A što se tiče akcija tzv. „Poslednje generacije“, on dodaje: „’Poslednja generacija’ je po brojnosti mala grupa koja sada poseže za drastičnim metodama protesta.“ Kako objašnjava Haldenvang, ta grupa u međuvremenu počinje da čini i teška krivična dela kao što su blokade aerodroma. No, on napominje da su ta dela u nadležnosti policije, državnog tužilaštva i sudova.

Zaštita klime je „legitiman zahtev“

Zaštita klime je legitiman zahtev, naglašava Haldenvang i kaže: „Ne samo mi, već i pokrajinske službe za zaštitu ustavnog poretka, kod ’Poslednje generacije’ trenutno još ne vidimo dovoljno teške razloge za protivustavne težnje.“

On objašnjava da službe za zaštitu ustavnog poretka stupaju na scenu tek kada dođe do radikalizacije ili uticaj ekstremista na proteste. Što se tiče „Poslednje generacije“, Haldenvang vidi određenu opasnost od toga da „levičarske ekstremne grupe pokušaju da prodru u taj pokret“.

ajg (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.