Hrvatska je od 2015. do kraja prošle godine odobrila 699 azila i 78 supsidijarnih zaštita. U ovom trenutku, prema podacima koje smo dobili iz Ministarstva unutrašnjih poslova, u toj državi se nalazi 436 potražioca međunarodne zaštite.

Ali uz tu brojku MUP upozorava da veliki broj osoba koje zatraže međunarodnu zaštitu u na kraju samovoljno napusti Hrvatsku pre nego što postupak bude okončan. Veći deo potražilaca, njih 318, smešten je u prihvatilištu u Zagrebu, dok ih je samo 67 smešteno u Kutini. Iako smo proteklih godina nekoliko puta hteli da uđemo u zagrebačko prihvatilište Porin, kako bismo iz prve ruke videli kako žive potražioci azila u Hrvatskoj, ulazak nam nikada nije odobren. No boravak u prihvatilištu za potražioce azila u stvari i nije obaveza. Oni mogu da borave gde god žele unutar hrvatskih granica, o svom trošku i uz suglasnost MUP-a.

Druga priča su maloletnici bez roditeljskog ili drugog odgovarajućeg staranja koje policija zatekne na teritoriju Hrvatske. Takvih je slučajeva prošle godine bilo 70 i oni se smeštaju, u skladu s mišljenjem staratelja iz mesno nadležnog Centra za socijalni rad, u za to predviđene domove kojima je osnivač Republika Hrvatska, navodi MUP.

-pročitajte još: „Ministar vam je rekao, a i ja vam kažem: to je laž“

S druge strane, upravo u nezvaničnim razgovorima s radnicima domova, saznajemo da su deca bez pratnje „vrući krumpiri“ koji najčešće završe u Zagrebu, iako postoje ustanove bliže mestu na kojem su ušla u sistem. Usto, žale se da ne znaju pravo godište tih štićenika za koje ponekad sumnjaju i da su punoletni koji ustanovu koriste za odmor pre nego što nastave dalje prema Nemačkoj ili nekoj drugoj zapadnoevropskoj državi.

Mladi imaju pravo na školovanje

MUP dalje tvrdi da se sva deca školskog uzrasta, veoma brzo nakon dolaska u neko od prihvatilišta, uključuju u hrvatski obrazovni sistem. Naime, prema važećem zakonu, pravo na osnovno i srednje obrazovanje dete potražilac međunarodne zaštite ostvaruje pod istim uslovima kao hrvatski državljanin, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva za međunarodnu zaštitu. Tako su prošle godine od 162 pokrenuta, 92 postupka uključivanja dece u školski sistem završila uspešno, a 63 su prekinuta jer su potražioci samovoljno napustili prihvatilište pre stvarnog uključenja u sistem, navodi MUP u odgovoru za DW. Od početka ove godine u Zagrebu i Kutini u obrazovni sistem uključeno je 29 dece u osnovnu, a dvoje u srednju školu, dok je jedno dete krenulo u vrtić.

No organizacija posvećena radu s migrantima, „Are You Syrious“ (AYS), upozorava da i ova priča ima svoje naličje. „Zakonski rok za pokretanje postupka upisa često se ne poštuje, naročito kada se radi o upisivanju dece u srednju školu. Nadležno za upisivanje potražilaca azila je Ministarstvo unutrašnjih poslova“, navode iz AYS. O slučaju mladog Avganistanca koji je, pre nego što je vraćen u Hrvatsku, pohađao srednju školu u Austriji, izvestili su i Pravobraniteljku za decu. Naime, kako mu ni godinu dana nakon podnošenja zahteva nije omogućen povratak u školske klupe, upisao se u program obrazovanja odraslih na Narodnom otvorenom univerzitetu. „Ovaj slučaj jasno oslikava kako maloletni potražilac azila i azilanti ne mogu da ostvare zakonom zagarantovana prava“, upozoravaju iz AYS.

Posao dobiju retko, a onda ih iskorišćavaju

Hrvatski pravni centar koji pruža pravnu pomoć toj osetljivoj grupi, upozorava na brojne probleme – od učenja jezika, preko zapošljavanja, do smeštaja osoba kojima je odobrena zaštita i ostvarivanja prava na spajanje porodice. Često se susreću s poteškoćama prilikom ispunjavanja svih potrebnih uslova za spajanje porodice, recimo pristupanje ambasadama Hrvatske koja se često nalaze izvan zemalja porekla osoba koje se spajaju ili nabavljanje sve potrebne dokumentacije.

U nacionalnom izveštaju „Hrvatski sistem azila" navode i iskustva Rehabilitacionog centra za stres i traumu: „Centar je tokom 2018. sprovodio aktivnosti usmerene na zapošljavanje osoba s odobrenom zaštitom i potražilaca međunarodne zaštite. Centar ističe da u praksi postoje slučajevi iskorišćavanja s kojima se susreću potražioci međunarodne zaštite, ali i osobe s odobrenom međunarodnom zaštitom kada se zaposle. To se odnosi na radno vreme duže od ugovorenog, neplaćanje prekovremenog rada, zakidanje za zakonom određeni godišnji odmor i drugo.“ Priče o zaposlenim migrantima retke su u medijima, a i kada se pojave, izazovu talas nezadovoljstva antimigrantskog dela građana koji misle da Hrvatska ne bi trebalo da troši novac na dokvalifikacije migranata i subvencionisanje njihovih radnih mesta. Iako je reč o slabo plaćenim pomoćnim zanimanjima i namenskom novcu iz Evropskog socijalnog fonda.

Iregularna migracija i krijumčari ljudi

Uz sve to, proteklih godina Hrvatska je izložena kritikama zbog grubog postupanja prema iregularnim migrantima u takozvanim puš-bekovima. Reč je o ljudima koji u zemlju ulaze mimo graničnih prijelaza, kako ne bi morali da zatraže azil u Hrvatskoj, a među njima ima i onih koji su to neuspešno pokušavali i tridesetak puta.

Iz susedne Bosne i Hercegovine stižu optužbe za nelegalno vraćanje migranata pa čak i nelegalan prelazak hrvatskih policajaca na teritoriju BiH. Strane televizijske kuće redom emituju priloge u kojima se prikazuju razbijeni mobilni telefoni, ogrebotine i modrice na migrantima koji tvrde da su hrvatski policajci okrutni, a o čemu se raspravljalo i u Evropskom parlamentu. Sve takve napade, u poluignorantskom stilu, MUP odbacuje, no ne bi trebalo zaboraviti ni reči predsednice Kolinde Grabar-Kitarović iz jula prošle godine: „Naravno da je potrebno malo sile kada sprovodite puš-bek, ali morate da znate i kakav je to teren“, rekla je Grabar-Kitarović.

Iako se većina migranata koji svedoče o nasilju nalazi s BIH strane granice, pokušali smo u Zagrebu među potražiocima azila da pronađemo nekog ko bi nam posvedočio o svojim neugodnim iskustvima. No organizacije preko kojih smo ih kontaktirali rekle su nam da niko od njih, iz razumljivih razloga, nije spreman da izađe pred mikrofon ili kamere.

„Jedini prema kojima je hrvatska policija nemilosrdna su krijumčari i oni koji žele da se obogate na tuđoj nesreći“, izjavio je sredinom februara u Evropskom parlamentu HDZ-ov poslanik Tomislav Sokol navodeći da je prošle godine na hrvatskim granicama uhapšeno 995 krijumčara ljudima.

„Migranti su krivi za sve“

Proleće će, sasvim sigurno, da aktivira ilegalne koridore kroz Hrvatsku, pa će, kao i svake godine, iz zabačenijih mesta početi da stižu vesti o migrantima. One pak začinjene mržnjom obično završe na manjim taktičkim portalima ekstremne desnice, odakle se šire društvenim mrežama. Migranti tako postaju krivci za sve; od skrnavljenja grobalja, preko zagađivanja izvora vode, pa sve do krađe božićnih ukrasa.

No uz sve to ne bi trebalo zaboraviti i da postoji veliki deo građana koji saosećaju s izbeglicama i migrantima, i koji razumeju njihovu potragu za boljim životom. Jedan od takvih svetlih primera solidarnosti je, recimo, uspešna akcija u kojoj je AYS organizovao prikupljanje donacija za letovanje izbegličke dece na moru. „Klinci su se sjajno proveli! Hvala svima još jednom“, poruka je koju su uputili u septembru prošle godine.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android