Ali je, kako kaže, gorko razočaran. Ovaj tridesetogodišnjak oseća da ga je marokanska vlada tokom korona-krize ostavila na cedilu. U Maroku je već nekoliko godina. Poreklom je iz male zapadnoafričke države Togo, odakle je, kako kaže, krenuo u potragu za boljim životom bez siromaštva. Danas, zajedno sa još nekoliko migranata, živi u malom stanu u glavnom gradu Rabatu. Pandemija ga je snažno pogodila. 

Pročitajte još: Centri za izbeglice pred vratima EU?

„Ponekad nemamo ništa drugo za jelo i piće, osim vode. Ovde ne mogu da nađem ni neki honorarni poslić kako bih mogao da platim kiriju - kakva je to budućnost? Zato ću, mislim, da krenem na put preko Sredozemlja, na kojem mogu da stradam ili uspem“, kaže Ali, koji bi, kada bi imao perspektivu, ostao u Maroku. Ali, on je ne vidi.

U sličnoj situaciji se nalaze mnogi migranti bez legalnog boravka u Maroku. Mnogi poput njega žive od povremenih poslova na gradilištu, od prodaje maramica ili sunčanih naočari na ulicama ili od vozača na semaforima mole za neki dinar. Pandemija je relativno brzo uništila sve njihove izvore prihoda.

Rekordno niske brojke u aprilu

Marokanska vlada je obezbedila finansijsku pomoć za siromašne, ali je migranti nisu dobili. Vrlo malo njih je dobilo zvaničnu dozvolu za izlazak na ulicu tokom policijskog časa.

U Maroku je od sredine marta na snazi stroga zabrana kretanja, a na sablasno pustim ulicama su brojni kontrolni punktovi vojske i policije. Javni prevoz je praktično paralizovan. 

Pročitajte još: Kaucija za useljavanje u EU na određeno vreme

„Za migrante je sanitarna kriza brzo prerasla u humanitarnu krizu“, kaže Mehdi Alioua iz nevladine organizacije GADEM, koja se brine o izbeglicama i migrantima.

Sve manje migranata je tokom korona-krize uspevalo da dođe do Evrope. Prema podacima Agencije za zaštitu granica EU Fronteks, primera radi u aprilu su te brojke bile rekordno niske. Tokom prvih pet meseci ove godine je 3.812 osoba uspelo da pređe Sredozemno more od Maroka do Španije. To je manje od polovine u poređenju sa istim periodom tokom 2019. godine.

Fronteks beleži značajno povećanje migracija

U Evropi su se već pojavile prve teorije: budući da mnogi ljudi na afričkom kontinentu zbog posledica pandemije imaju još manje sredstava za život, posmatrači očekuju da će se povećati pritisak za iseljavanje - i da će mnogo više ljudi nego ranije pokušati da emigrira u Evropu.

Mehdi Alioua kritikuje ovu tezu: „Ne možemo da predvidimo da li će kriza da uzrokuje veću mobilnost migranata. Jer, ako bi loša ekonomska situacija dovela do toga, imali bismo puno više migracija širom sveta nego sada. No, sigurno je da migracije neće prestati, jer znamo da kretanja migranata zavise od onoga što se događa u njihovim zemljama. To dovodi do većih migracija. U Africi se situacija sve više razvija u tom pravcu, ali ona i dalje predstavlja kontinent sa najmanje migracija u svetu. Oko 14 procenata svetskih migranata je iz Afrike, a većina njih ostaje na afričkom kontinentu.“

Nakon višemesečnog tvrdog lokdauna, prve afričke države postepeno ukidaju mere za smanjenje širenja korona virusa. Zbog toga se sve više ljudi priprema na putovanje preko Sredozemlja - opasno po život. Od trenutka ublažavanja tih mera. Agencija za zaštitu granica EU Fronteks beleži značajno povećanje migracija u odnosu na prethodnih nekoliko meseci.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android