Rat Rusije protiv Ukrajine pokrenuo je masovno kretanje izbeglica ka Zapadu. Prema podacima UNHCR-a od 6. decembra 2022, registrovano je oko 4,8 miliona izbeglica, uglavnom na istoku EU, u Poljskoj, baltičkim državama, Rumuniji, Slovačkoj i Nemačkoj. U zavisnosti od toka rata, taj broj bi mogao da se poveća.

„Imamo najveću izbegličku krizu od Drugog svetskog rata. Nastavićemo da podržavamo ljude. Zajedno ćemo prevazići ovu krizu", rekla je komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson u Briselu sredinom decembra.

Međutim, neke države u EU već se žale da su preopterećene, a i u Nemačkoj vlada i opštine strahuju od poteškoća sa smeštajem. Ilva Johanson će dakle u 2023. imati pune ruke posla da održi jedinstvo država-članica, jer se ratne izbeglice ne raspoređuju ni po kakvom ključu i mogu slobodno da se kreću po EU.

Veliki nerešeni problemi na jugoistoku EU

Zabrinutost za ljude iz Ukrajine donekle je skrenula pogled s rastućih migracionih kretanja na jugoistoku Evropske unije. Broj potražilaca azila iz Sirije, Avganistana, Pakistana ili Egipta, kao i broj ilegalnih prelazaka granice, u 2022. naglo su porasli.

Fronteks je do oktobra registrovao oko 280.000 neregularnih ulazaka u EU. To je 77 odsto više nego 2021. – i najveći broj od vrhunca takozvane izbegličke krize 2015. i 2016.

Mračna prognoza Fronteksa

U svojoj „analizi rizika" do 2032, Fronteks očekuje da će migrantski pritisak nastaviti da raste i narednih desetak godina.

„Aktuelna migrantska i izbeglička kriza na južnim i istočnim granicama EU ukazuju na to da će EU najverovatnije doživeti više takvih događaja. Kombinacija složene geopolitike, turbulentne bezbednosne situacije i sve neprijateljskijeg multipolarnog sveta dovešće do društvenih preokreta koji temeljno menjaju mnoge regione i zemlje porekla izbeglica i migranta“, navodi se u izveštaju Fronteksa.

Pošto kretanja migranata predstavljaju ogromnu pretnju po bezbednost spoljnih granica Evrope, Fronteks preporučuje sveobuhvatne mere predostrožnosti za jačanje zaštite granica.

Da li će Švedska postići dogovor nepomirljivih?

Švedsko predsedavanje Savetom EU u prvoj polovini 2023. trebalo bi da nastavi s reformama sistema azila i upravljanja granicom, oko čega međutim članice ne mogu da se dogovore već godinama. Suština tog problema – sukob između država koje žele da nastave da ograničavaju pristup migrantima i onih koje su i dalje spremne da ih prihvate – verovatno neće biti rešena ni 2023.

Naime, oni koji su spremni da prihvate migrante, od zagovornika „tvrđave Evrope“ traže solidarnost i pomoć – koje retko dobijaju. Kao rezultat toga, zemlje na granicama EU kao što su Grčka, Italija, Španija, Mađarska i Hrvatska, dozvoljavaju migrantima i potencijalnim tražiocima azila da se kreću na sever.

Austrija i Nemačka se stoga žale da im desetine hiljada ljudi podnose zahteve za azil, a zapravo je trebalo da su to uradili u zemljama u kojima su prvi put kročili u EU.

Distribucija izbeglica: Dablin ne funkcioniše

Takozvana „Dablinska pravila", prema kojima je za podnošenje azila odgovorna prva država u kojoj je migrant kročio u EU – ne funkcionišu.

Komisija EU je predstavila različite predloge reformi: od deset predloga zakona koji su sada izrađeni, samo tri su ozbiljno u stavljeni na diskusiju. Prema rečima Ilve Johanson, u narednoj godini predstoji donošenje novih zakona kako bi se konačno uspostavio sistem odgovornosti i solidarnosti u politici EU o migracijama i azilu.

Dobrovoljni sistem distribucije tražilaca azila iz zemalja takozvanog prvog ulaska u EU u preostale zemlje EU upravo je ponovo propao, jer Francuska ne može da se dogovori s novom desničarskom ekstremističkom vladom u Italiji.

Vlada u Rimu ima za cilj da prestane da pušta migrante na svoju obalu i da organizuje svojevrsnu pomorsku blokadu Libije i Tunisa. Međutim, mnoge druge zemlje EU to ne smatraju izvodljivim i pravno upitnim.

Balkanska ruta

Pravno su upitne i prakse koje su se razvile duž takozvane balkanske rute. Na spoljnim granicama EU, u Mađarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj i Bugarskoj, dešava se takozvano „potiskivanja“ migranata, odnosno – ljudi koji su već stigli na teritoriju EU bivaju prisilno potisnuti nazad preko granice koju su prešli.

Mediji i izbegličke organizacije optužuju Fronteks da zna šta se dešava, a ne čini ništa da to spreči. Zbog toga je šef Fronteksa u proleće morao da podnese ostavku. Naslednik još nije određen.

Većina migranata i tražilaca azila trenutno stiže tzv. „Balkanskom rutom" – preko Grčke, Severne Makedonije, Srbije, BiH, Hrvatske i Mađarske. EU je stoga zemljama Zapadnog Balkana ponudila više pomoći i saveta za zaštitu granica.

Pored toga, države poput Srbije treba da promene svoju viznu politiku, jer ljudi iz Pakistana mogu da uđu u Srbiju bez vize i onda odatle pokušaju da uđu u EU.

Nensi Fezer, nemačka ministarka unutrašnjih poslova, rekla je o strategiji na Balkanu: „Slažemo se da moramo ojačati zaštitu spoljnih granica i da EU može samo zajedno da deluje na rešavanju velikih pitanja."

Problem Austrije niko ne razume

Na problem migracija se posebno kritički gleda u Austriji. Ta zemlja je uprkos tome što nema spoljnu granicu EU, u protekloj godini registrovala skoro 100.000 zahteva za azilom. Mađarska, koja ima spoljnu granicu sa EU, imala je samo 50 zahteva.

Austrijski ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner stoga je posumnjao da tu nešto nije u redu. Karner kaže da se potražiocima azila s juga EU jednostavno dozvoli da odu na sever i podnesu zahtev za azil tamo gde im odgovara i da to ne može tako.

Kao rezultat toga, Austrija, Nemačka i drugi moraju da sprovode stalne granične kontrole, koje zapravo više ne bi trebalo da postoje u zemljama šengenskog prostora.

„Trenutno imamo kontrole na unutrašnjim granicama na mnogim mestima – Austrija prema Mađarskoj, Nemačka prema Austriji, Češka prema Slovačkoj. To je još jedan dokaz da šengenski sistem na mnogim mestima trenutno ne funkcioniše", kritikuje ministar Karner. Austrija stoga blokira prijem Rumunije i Bugarske u šengenski sistem.

„Mislim da je pogrešno da se proširi sistem koji na mnogim mestima ne funkcioniše", rekao je Gerhard Karner.

Međutim, sa tom pozicijom je Austrija potpuno izolovana u EU. Zbog toga 2023. predstoji još jedan pokušaj modernizacije pravila u šengenskom prostoru: cilj je da se ukinu privremene granične kontrole zbog migracionih kretanja i da se integrišu Bugarska i Rumunija. Hrvatska ulazi u šengenski prostor već 1. januara.

Knaus: Rešenje su sporazumi sa zemljama porekla

Istraživač migracija Gerald Knaus oštro kritikuje izbegličku politiku i politiku azila EU. On vidi „dramatičnu situaciju u EU“, jer se od 2021. ne pridržava konvencije o ljudskim pravima i azilu koju je potpisala. Knaus se zalaže za više migracionih sporazuma sa zemljama porekla kako bi se smanjio pritisak i sprečilo da ljudi migriraju neregularno.

Pregovori sa zemljama porekla kao što su Pakistan, Avganistan, Egipat, Sirija i druge zemlje, koji su se do sada pokazali kao teški, ostaju još jedan izazovan zadatak za Evropsku uniju u 2023. godini.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.