„Obeležavanje 150. godišnjice od rođenja Mileve Marić-Ajnštajn gotovo je nemoguće bez pitanja kakvu je ulogu ona igrala u radu svog čuvenog supruga Alberta Ajnštajna“, piše istoričarka Karin Huzer za Noje cirher cajtung u članku pod naslovom: „Za neke je ona „majka teorije relativnosti“.

„Da li je izvršila presudan uticaj u ranoj fazi razvoja revolucionarne teorije relativnosti? Zašto je on sam poneo slavu Nobelove nagrade, a novac koji nju ide prepustio bivšoj ženi? Da li je time hteo da umiri savest zbog toga što je prećutao njen doprinos, ili su se supružnici prilikom razvoda dogovorili – ćutanje za novac?“

Slična pitanja postavlja i Univerzitet u Hajdelbergu na svom portalu pod naslovom: „Mileva Marić: (gotovo) zaboravljena Ajnštajn“ gde stoji i da je Mileva Marić bila „jedna od prvih žena koje su upisale studije matematike i fizike na nekoj visokoškolskoj ustanovi nemačkog govornog područja“.

Ko je bila ta žena čiji su život i naučni rad posle decenija zaborava dospeli na svetsku pozornicu?

Od Titela do Ciriha – i do Ajnštajna

Mileva Marić je rođena 19. decembra 1875. u Titelu kod Novog Sada, u imućnoj i obrazovanoj porodici. Roditelji su rano prepoznali izuzetnu nadarenost svoje ćerke za matematiku i trudili se da joj obezbede dobro obrazovanje. Osim toga, pošto je Mileva malo hramala, plašili su se da možda neće naći muža.

Sa 19 godina otišla je u Švajcarsku gde je položila maturu. Posle jednog semestra medicine na Univerzitetu u Cirihu, položila je prijemni ispit i prešla na Državni tehnički univerzitet (ETH) kako bi studirala matematiku i fiziku.

„Mileva Marić je bila jedina žena u svojoj generaciji i tek peta žena kojoj je ikada uspelo da tamo dobije pravo da studira“, piše švajcarski list.

Na tom fakultetu je 1896. upoznala kolegu brucoša, tri i po godine mlađeg Alberta Ajnštajna.

Godinu dana kasnije, „njena samostalnost i radoznalost su je odveli na Univerzitet u Hajdelbergu, gde je tokom zimskog semestra 1897. bila upisana kao vanredna studentkinja. Pošto ženama u to vreme ni u Nemačkoj nije bilo dozvoljeno da redovno studiraju, Marić je pre početka studija morala da zatraži pismenu dozvolu od svakog profesora čija je predavanja želela da pohađa. I tu prepreku je savladala", piše na sajtu nemačkog univerziteta.

O sadržaju predavanja oduševljeno je pisala Ajnštajnu, na primer, o kinetičkoj teoriji toplote gasova, koja će igrati ključnu ulogu u Ajnaštajnovoj teoriji Braunovog kretanja (1905) i koja je pružila definitivan dokaz o postojanju atoma i molekula.

Ljubav, trudnoća – kraj karijere

Između Mileve i Alberta rodila se ljubav, i ona se na proleće 1898. vraća u Cirih. „On je bio impresioniran njenim znanjem i velikom radnom disciplinom. S druge strane, nju je privukla Ajnštajnova vedra i bezbrižna priroda. Ubrzo su se osećali kao jedno biće ili, kako je Mileva govorila kao –ajn štajn – što doslovno znači jedan kamen“, piše Noje cirher cajtung.

Ajnštajn je hteo da se venčaju još 1900. međutim, pored toga što se njegova porodica protivila braku, po tadašnjim zakonima prvo je morao da se zaposli, što mu nije polazilo za rukom.

Budući Nobelovac, 27, marta 1901. piše Milevi: „Kako ću biti srećan i ponosan kada zajedno, nas dvoje, pobedonosno privedemo kraju naš rad o relativnom kretanju.“

Međutim, dok je Ajnštajnova naučna karijera napredovala, Mileva Marić je doživela je nagli lom: nije uspela da položi diplomski ispit ni iz drugog pokušaja – tada već u trećem mesecu trudnoće. Vanbračno dete, Lizerl, rodila je početkom 1902. u svom rodnom kraju gde je otišla sama. O sudbini devojčice do danas se ne zna ništa pouzdano: po nekim izvorima je umrla sa dve godine od posledica šarlaha, a po nekim je data na usvajanje.

Kada je Ajnštajn preko veze uspeo da se zaposli u Zavodu za patente, u Bernu je 6. januara 1903. upriličeno venčanje, Njihov brak time je pao u najplodniji stvaralački period Ajnštajnovog rada.

Već posle godinu dana, rođen je prvi sin. Mileva se bavila detetom i kućnim poslovima te organizvala silne selidbe – jer je Ajnštajn već bio veoma tražen.

„Međutim, Ajnštajn je negde usput izgubio veliku strast prema Milevi. Često na putu, imao je brojne afere. Nedugo pošto se 1910. rodio drugi sin, Ajnštajn je započeo tajnu prepisku sa svojom rođakom Elzom Levental u Berlinu koju je voleo još kao dete“, piše istoričarka Huzer.

Fatalni Berlin

Jedan od najbližih Ajnštajnovih prijatelja, budući Nobelovac Fric Haber, bio je upućen u vezu sa Elzom. On je bio jedna od ključnih osoba koje su ga u proleće 1914. dovele u Berlin.

Ajnštajnovi su sa decom čak isprva živeli kod Habera i njegove prve supruge Klare Imervar – takođe izuzetno talentovane naučnice koja je udajom morala da završi karijeru. Navodno je baš Fric Haber ubrzo uručio Milevi Marić spisak Ajnštajnovih krajnje ponižavajućih uslova za zajednički život, zbog čega se ona sa oba sina posle nekoliko meseci vratila u Cirih. Bilo je to na početku Prvog svetskog rata.

Brak je na kraju razveden 19. februara 1919. Ajnštajn joj tom prilikom pismeno obećao da će joj dati novac kada dobije Nobelovu nagradu – što je i učinio par godina kasnije.

„Mileva je posle razvoda automatski ponovo dobila devojačko prezime, koje je u ciriškoj administraciji bilo registrovano kao Marity. Međutim, ona je želela da zadrži i prezime Ajnštajn, ukazujući na svoj značajan udeo u Ajnštajnovom stvaralaštvu. Gradske i kantonalne vlasti Ciriha prihvatile su njen zahtev“, piše Noje cirher cajtung.

Mileva Marić Ajnštajn je posle više porodičnih tragedija i sama obolela i preminula u 73. godini, 14. avgusta 1948. u Cirihu. Decenijama je bila potpuno zaboravljena.

Početak diskusije u ulozi Mileve Marić u naučnom radu Ajnštajna

To se promenilo 1987. kada je univerzitet u Prinstonu objavio zbornik Ajnštajnovih ranih radova – uključujući i pedesetak pisama Alberta i Mileve između 1897. i 1903.

Među njima su uglavnom Ajnštajnova pisma Milevi, dok su njena pisma većinom nestala. Ima istoričara koji smatraju da su Milevina pisma namerno uništena, te da su ostatak prepiske Ajnštajnovi naslednici držali daleko od očiju javnosti. Iz dostupnih pisama se vidi da su njih dvoje na ravnopravnoj osnovi razgovarali o fizici i matematici.

„Nakon objavljivanja pisama, mnogi istraživači pokušali su da rekonstruišu kako je Ajnštajn u mladosti zaista došao do svojih saznanja. U zavisnosti od toga da li su problem posmatrali kroz feminističku ili patrijarhalnu prizmu, dolazili su do različitih zaključaka: od tvrdnje da je Marićeva majka teorije relativiteta, do ocene da je njen doprinos bio tek marginalan“, piše Noje cirher cajtung.

U Cirihu je Družba Frauminstera 2005. odala priznanje Milevi Marić priredivši skup u velikoj auli fakulteta na kojem je studirala zajedno sa Ajnštajnom. Tom prilikom pročitan je tekst spomen-ploče koja je potom postavljena na njenom nekadašnjem prebivalištu, u ulici Hutenštrase 62. Na spomen-tabli piše da je „učestvovala u razvoju teorije relativiteta.“