Čitav postupak pomalo liči na potragu za pravim putem u lavirintu. Stotine mladih preduzetnika u Evropi upuštaju se u potragu za prilikama, inovacijama, ali i za novcem i uspehom. Tu je i potraga za zemljom i gradom koji im nudi idealno tlo za razvoj ideja.

Za mnoge je konačno odredište te potrage sve češće Isar Valley. To je nezvanični naziv za centar veštačke inteligencije i tehnologije u Minhenu, a po uzoru na Silicijumsku dolinu. Izar je reka Izar koja protiče kroz glavni grad Bavarske, pokrajine u Nemačkoj.

Minhen se na Globalnom indeksu tehnoloških ekosistema Dealroom trenutno nalazi na 17. mestu u svetu među startap-prestonicama. Kada su u pitanju visokoefikasni, inovativni ekosistemi s visokim prinosom po glavi stanovnika, Minhen se čak nalazi na 5. mestu, iza područja zaliva San Franciska, Bostona, Njujorka i Kembridža.

Od hakatona do startapa

Grci Nikos Cijamitros i Jorgos Pipelidis su među onima koji su osnovali firmu u Minhenu.

„Nije bilo ličnih razloga za preseljenje u Minhen", kaže Nikos Cijamitros za DW. „Nisam ovde nikoga poznavao, nikada pre nisam bio u gradu." Ali znao je za izuzetan ugled Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM).

Cijamitros je došao iz Atine na master-studije, a Pipelidis na doktorske, iako je pre toga kratko bio u Austriji. „Ovde smo počeli zajedno da radimo na navigacionom softveru za javni prevoz", objašnjava Cijamitros.

Njih dvojica učestvovali su na tzv. Hakatonu, događaju na kojem se programeri okupljaju na nekoliko dana ili nedelja kako bi zajedno radili na razvoju softvera – sve dok se ne iscrpe. „I među svim tim učesnicima, mi smo pobedili!"

„Od tog trenutka počeli smo da verujemo da možemo da osnujemo startap s našim algoritmom za navigaciju i pozicioniranje", kaže Cijamitros.

Svoju novu firmu nazvali su Ariadne. U grčkoj mitologiji, Arijadna je junaku Tezeju dala klupko konca i ta nit ga je izvela iz Minotaurovog lavirinta. „Ta nit je u stvari bila prvi softver za navigaciju", kaže Pipelidis.

Navigacioni softver razvio se u alat za brojanje ljudi i analizu kretanja na osnovu veštačke inteligencije, a sada već opslužuje aerodrome u Minhenu, Glazgovu i Los Anđelesu, gradove Leverkuzen, Bilefeld i Regensburg, kao i nekoliko trgovačkih centara i trgovina, među kojima je i IKEA.

Saveti i podrška

Ali, imati algoritam za startap je jedno, a osnovati startap, izraditi poslovni plan i pronaći kapital je nešto sasvim drugo.

Minhenski ekosistem ima centralni punkt za kontakte upravo za ta pitanja: UnternehmerTUM (Unternehmertum – u prevodu: preduzetništvo). To je TUM-ov inkubator za startapove.

„Tu su nas naučili kako da osnujemo i upravljamo startapom", objašnjava Pipelidis. To je njihovoj firmi omogućilo generisanje prihoda u prvih nekoliko meseci.

Barbara Mehner podržava startapove poput Arijadne – savetima i podrškom. „Pomažemo startapovima u ranoj fazi da uđu na tržište tako što ih povezujemo s investitorima, mentorima i potencijalnim kupcima", objašnjava generalna direktorke inkubatora Xpreneurs koji je aktivan u okviru UnternehmerTUM-a.

Cilj - revolucionisati izgradnju skela

Među više od stotinu tehnoloških startapova koji se svake godine pojavljuju u Minhenu bio je i onaj za liftbotove po imenu Kevazo (Kewazo). Osnovala ga je Erini Psalida, preduzetnica takođe iz Grčke. I ta ideja rođena je na hakathonu UnternehmerTUM-a.

„Činilo se da su sve industrije potpuno automatizovane – osim građevinarstva", kaže Psalida, opisujući početnu ideju svog tima. Kako bi pojednostavili rad na gradilištima, tim je razvio koncept za automatizaciju izgradnje skela.

Svoj startap nazvali su Kevazo, prema grčkoj reči za „proizvoditi" (kataskevazo – κατασκευάζω). Danas se liftbot svakodnevno koristi na velikim industrijskim lokacijama i gradilištima – od BASF-ove lokacije u Ludvigshafenu, do rafinerija nafte u SAD.

„Teško je zamisliti kako bismo to uspeli bez UnternehmerTUM-a", priznaje preduzetnica. U inkubatoru startap-centra tim je imao pristup hardveru, softveru, pravnicima i konsultantima.

„Imali smo i pomoć u dobijanju javnog finansiranja bez odricanja od vlasničkog kapitala kompanije."

Četvrtina osnivača „jednoroga" je iz inostranstva

Kevazo tim sastoji se od šest osnivača iz četiri zemlje. Prema trenutnom „Monitoru osnivača firmi migrantskog porekla" koji sastavljaju nemačka Fondacija Fridrih Nauman i Startap Asocijacija, značajan procenat osnivača preduzeća u Nemačkoj ima migrantsku pozadinu.

„Četrnaest odsto osnivača startapa rođeno je u inostranstvu. Među jednorozima (tako se nazivaju startapovi koji vrede najmanje milijardu) ima ih čak 23 odsto", kaže Vanuš Volk. Prema tom istraživanju, osnivači migranti posebno se ističu svojim snažnim preduzetničkim načinom razmišljanja, spremnošću na preuzimanje rizika i otpornošću. Sve su to kvaliteti bitni za osnivanje firme.

Prepreke za osnivače stranog porekla

Međutim, prema istoj studiji, osnivači migranti u Nemačkoj se suočavaju i sa velikim preprekama. „Glavni problem je pristup i mreže kontakata", kaže Volk. Osnivači s migrantskom pozadinom imaju veće probleme u snalaženju u birokratiji, a pristup finansiranju od strane javnih i privatnih investitora takođe je teži.

Pipelidis je ovo drugo iskusio iz prve ruke u Arijadni. Nemačka firma rizičnog kapitala uslovila je svoje ulaganje time da on bude zamenjen izvršnim direktorom koji je Nemac.

„Želeli su da onom ko će se pojavljivati u javnosti, nemački bude maternji jezik", priseća se osnivač Arijadne.

„Mogu da razumem da, kada rade s kupcima, preferiraju nekoga ko govori nemački bez akcenta. Zbog toga je svim naši prodavciima nemački maternjii. Ali, zameniti mene kao izvršnog direktora zbog toga? To je bilo previše."

Na kraju su Nikos Cijamitros i Jorgos Pipelidis dobili početno finansiranje od jedne grčke firme. Međutim, čak ni to negativno iskustvo nije umanjilo njihov entuzijazam za glavni grad Bavarske. Za njih dvojicu, Minhen je još uvek na kraju Arijadnine niti.