Pre raspada Jugoslavije, Pećko pivo bilo je poznato i omiljeno u čitavoj zemlji. Njegov poseban ukus često se pripisivao tajnim receptima. Ali profesor Mijbešir Pajaziti kaže da je tajna zapravo „samo“ u prirodnoj fermentacji. On je prehrambeni tehnolog i već 40 godina radi u Pećkoj pivari.

„Proizvodili smo do 280 hektolitara piva i prodavali ga po čitavoj bivšoj Jugoslaviji”, priseća se Pajaziti, danas direktor proizvodnje u pivari.

Nekada „Pećko pivo“, a danas „Peja“

Pivara je krenula s radom 1971. godine, a pivo se zvalo „Pećko pivo“. Nakon kosovskog rata fabrika i pivo menjaju ime u „Peja”, što je albansko ime za grad Peć.

Fabriku su 2006. kupili Slovenci, a onda 2014. jedna kompanija iz Peći. Nakon toga se situacija stabilizovala i u proizvodnju je uloženo više od 20 miliona evra.

Decenijama se u fabrici proizvodilo samo jedno pivo – takozvani „zidarski“ pils: „Sada imamo i crno pivo, bezalkoholno i druge vrste“, kaže Pajaziti.

Problem sa izvozom u Srbiju i BiH

Pivo iz Peći izvozi se u skoro sve zemlje regiona, izuzev u Srbiju i Bosnu i Hercegovinu – zbog nerešenog statusa Kosova i samoproglašene nezavisnosti koju te dve države ne priznaju.

Direktor pivare Adrijan Jusufi često poslovno putuje u Beograd. Tamo, kaže, nabavlja limenke, koje proizvodi američka kompanija Boul pekidžing. „Ali, mi ne možemo da izvozimo u Srbiju zbog političkih problema“, kaže Jusufi.

Možda će projekat „mini Šengen“ pomoći da se pivara proširi na tržištu? Direktor Jusufi smatra da ta ideja ima smisla. I može da uspe pod uslovom da se – biznis odvoji od politike.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android